Zoran Ilić: Pa, posle budi srpski bloger

1.

Već sam pisao o kubanskim blogerima i kako im aktuelna vlast postavlja raznorazne prepreke da bi oni odustali od blogovanja.
Nešto slično je doživeo i Kralj Pajaca. Istina, ne tako ekstremno, ali uporedivo.
Blogerka Tamara Anri mu je zabranila da je ubuduće pominje u svojim zapisima.
„Pajaco, bemoj više o meni da pišeš. Dosta!“
Kratko i jasno je to napisala Tamara. I zar to nije neki vid (pa, makar i primitivni) cenzure?! Jeste! Naravno da jeste.
I zato se Kralj Pajaca već danima oseća povređenim…

„Ako se dotična javno bavi blogovanjem onda nema ovlašćenje da ti zabrani da je pominješ, kao što bilo koja javna ličnost nema prava da traži da se njeno ime ne spominje u tim i tim novinama, prosto je to.
Kada odlučiš nešto javno da radiš, onda si javan, i ko te jebe
!“
To kaže bloger Kajzer Soze, i Kralj Pajaca se sa njim slaže jer mu tako odgovara.

2.

Emo Serpika (horoskopski znak: škorpija) ima nekoliko blogova tako da se malo rasplinula u svom pisanju. Ona piše o svemu i svačemu: o hrani, kuvanju… Pa, onda, piše poeziju, prozu…
Naziv jednog od njenih blogova je „Pričam ti priču“. Pričati Kralju Pajaca priče nije nimalo jednostavno. Moraš da budeš veoma uvrerljiv pripovedač. I on je nekakav poznavalac priča: toliko ih je napisao i pročitao u svom životu da samog sebe može da nazove ekspertom za priče.
Dakle, Emo Serpika piše o svemu, i to sa ogromnim entuzijazmom! Kao parni valjak melje sve pred sobom!
Neka piše, Kralj Pajaca nema ništa protiv. Lepo od nje što uspeva da prati razne oblasti ljudskog delovanja…
U rubrici „Osnovni podaci o meni“ ona kaže: „Razlozi koji me nagone da pišem jesu mnogobrojni. Najvažniji i najsuptilniji: skloniti barem nešto van domašaja zaborava.“
Nije me nešto impresinirala svojim razlozima zašto piše (mislim da potcenjuje snagu zaborava). Mnogo je moćan zaborav, Emo. Moćniji i od beogradske košave… Čisti sve pred sobom!
Navodi i svoje omiljene filmove: „Lovac na jelene“, „21 gram“, „Pasji život“, „Poslednji tango u Parizu“, „Kabare“, „Ljubavni slučaj PTT službenice“… A gde je na tom spisku „Kad budem mrtav i beo“ Živojina Pavlovića?! Taj je najbolji! Bar od domaćih.
Sve jeste tu, na dohvat ruke, a opet tu ništa nije.
U njenom profilu se može videti koliko godina ima, u kom gradu živi, čije blogove prati… Na tom spisku je i blog Kralja Pajaca.
U blog svet je ušla januara 2009. godine. Kada će iz njega da izađe, još uvek se ne zna?!
Blogovanje ponekad podseća na rovovsku bitku. Čaure se broje na kraju.

Kralj Pajaca je konstatovao da Serpikinom spisku filmova nedostaje „Kad budem mrtav i beo„!
Glavni junak u filmu je Džimi Barka. Kada je bio mali, njega je u glavu pogodio šrapnel, i zato je on onako… malo udaren.
Ali žene ga prosto obožavaju! I ne primećuju da je on malo udaren. Nerealan. A Janko (pravo ime Džimija Barke) sve ih obara na leđa: od Dare Čalenić, preko Ružice Sokić, pa do Nede Spasojević. Između Ružice i Nede je Zorica Šumadinac. Melanholična Zorica Šumadinac.
Te melanholične su najbolje u seksu. Mada ga retko upražnjavaju…

3.

Glumica iz domaćeg crnotalasnog filma „Kad budem mrtav i beo“ Zorica Šumadinac (u filmu se zove Bojana i zubotehničarka je u nekoj srpskoj varošici) bila je školska drugarica mog kolege sa posla. Sedeli su u istoj klupi. Radilo se o „XIV beogradskoj gimnaziji“. To je bilo pre nego što je Zorica postala glumica.
Jedan od koleginih nadimaka je bio Tonči. Imao je on svoju Hrvaticu koja ga je tako zvala: Tonči. Mi, kolege sa posla, nismo bili tako maštoviti i oslovljavali smo ga pravim imenom. On za nas nije bio Tonči. Beograđani nemaju takve nadimke.
Zašto ga pominjem? Samo zbog Zorice Šumadinac? Ne! Neko ga je nedavno video u bolnici, i jedva ga je prepoznao.
Tonči je sedeo ispred ordinacije. Bio je tako miran, tih…

Kada se Kralj Pajaca doselio u Beograd Zorica Šumadinac je bila prisutna na TV-u, u pozorištu, dnevnim i nedeljnim novinama… Tu i tamo bi snimila poneki film.
Kralj Pajaca je zapazio njeno prezime: Šumadinac. Poželeo je da se on tako preziva.
– Recite mi Vaše prezime.
– Šumadinac.
Teško se dolazi do takvih prezimena. Malo je onih koji se tako prezivaju. Nije ni čudo što to prezime nije zapalo Kralju Pajaca.
Njegovi preci su morali da budu neko i nešto u Srbiji da bi se on tako prezivao, a bili su tek obični seljaci. I neko im je nekada prilepio prezime koje se završavalo na „ić“. I oni su ga nosili, srasli su sa njim.
Nisu ni znali da Srbi mogu i drugačije da se prezivaju.
Šumadinac, na primer.

4.

Kajzer Soze ima drugačiji pogled:
„Kralju, gledaj na to sa vedrije strane. Mogao si da budeš Hercegovac, pa da se prezivaš Guzina, Drljača, Brkljača i slično.“
Blogerka Amarilis tvrdi da je stvar sa prezimenom lako rešiva:
„Oženiš se i uzmeš ženino prezime.“
Da, Amarilis, ali ako se i žena preziva na „ić“ ništa se ne dobija?! Ostaje se na istom.
Uzalud vam trud, svirači!

5.

Polazeći od filma Kad budem mrtav i beo, pa preko Zorice Šumadinac i njenog druga iz klupe, Tončija, stigli smo do srpskih prezimena.
Šta o njima i njihovom nastanku kaže Vikipedija, slobodna enciklopedija?!
„Većina srpskih prezimena prepoznatljiva je po sufiksu „ić“. Sufiks „ić“ jeste slovenski deminutiv, čija je osnovna uloga u stvaranju patronima i matronima.
Procenjuje se da se dve trećine srpskih prezimena završava na „ić“ ili „vić“.
Razlike u prezimenima između Srba iz Srbije i Srba iz drugih krajeva su uglavnom u tome što su jedna formirale srpska vlast (u skladu sa narodnom tradicijom) dok su druge formirale strane vlasti.“
Kao što je Kralj Pajaca konstatovao (a Vikipedija to i potvrđuje) ako si Srbin (i srpskoga roda) skoro da je neminovno da se prezivaš na „ić“.
Pokojna beogradska glumica Zorica Šumadinac je tek izuzetak koji potvrđuje pravilo.

6.

Blogerku Amarilis zanima sledeća situacija:
„Ako si Srpkinja i srpskoga roda, šta onda?! Da li da zadržiš prezime na „ić“ ako hoćeš da se udaš za nekog sa „ne-ić“ prezimenom?!“
Nezgodno pitanje. Šta Pajaco da odgovori?
„Amarilis, ja bih jedva čekao da se oslobodim svog prezimena na „ić“, a ti želiš da ga zadržiš. Ono ti nešto znači. I meni moje prezime nešto znači. Ako sam i želeo da ga promenim u tinejdžerskim godinama, odavno sam shvatio da bi to bio samo nepromišljeni gest.
Kada bi Amarilis navela konkretna prezimena preporučio bih joj ono koje mi se više sviđa, i koje se bolje uklapa sa njenim imenom.
Slično kao u šahovskoj partiji: Amarilis, ti si na potezu! Povuci ga!“

Amarilis otkriva koje je to „ne-ić“ prezime: ni manje ni više već Kutlača! Jedno kulinarsko prezime.
A ona bi trebalo da bira između prezimena Jovanović i Kutlača.
„Ja se ne bih mnogo dvoumio, Amarilis: postao bih Kutlača. Što pre, odmah! Ovog trenutka!
To je prezime koje mnogo govori dok Jovanović samo da se tvoj daleki predak zvao Jovan, i to je sve!
Jovane, konkurencija je žestoka!“

7.

„Rodonačelnik Jovanovića ima šanse ako se g-đa Kutlača razvede od g-dina Kutlače, i upozna novu ljubav svog života. G-dina Petra Petrovića, na primer. Mislim da je pogrešan redosled poteza: prvo upoznaš novu ljubav, pa se onda razvodiš.
U svakom slučaju, ona je u nedoumici da li da vrati devojačko, nemilo prezime, uzme prezime budućeg muža ili zadrži prezime prvog, već bivšeg, muža i u drugom braku.
Potpuno sam se izgubio. I ta definicija: „nemilo prezime“. Čuj, Amarilis: to može kod Mirjam, međutim ne i kod Kralja Pajaca. Prezimena nisu ni mila, a ni nemila. Kakvu ti to literaturu čitaš, i koje serije na TV-u gledaš?!
Sve to se dešava na Balkanu, a ljudi sa pomenutog poluostrva su nezgodni. Ratoborni. Neko tu nekoga mora da propusti kroz šake. Danas hoćeš, a sutra nećeš! Sviđa ti se prezime Kutlača, ali ti se ne sviđa g-din Kutlača. Ima previše dug vrat: kao drška na kutlači. Šta misliš kako su dobili prezime Kutlača? Mada je malo falilo da ih nazovu Dugošije.
Sreća u nesreći je da je g-din Kutlača miran i staložen čovek. Ne bi se on ni ženio nego je takav red. Da okolina ne misli da je homoseksualac. A ne zanimaju ga ni žene, ni muškarci…
Dobro je da se otarasio te uspaljene Jovanovićke.
A tebi, Petre, ne piše se dobro…“

8.

Ko je Petar Petrović za koga g-đa Kutlača hoće da se uda posle nedavnog razvoda od g-dina Kutlače?!
Da li o njemu ima nešto na Netu? Ima! PTT nalog za uplatu.
Iz njega se vidi da g-din Petrović stanuje u ulici Mije Alasa broj šest, naravno u Beogradu, i radi za Fondaciju Ribnikar. Prodaje knjige. On je akviziter.
To je taj g-din Petrović, drugih nema!
Šta je g-đa Kutlača u njemu našla, Pajaco ne zna?! Možda je mlad, znatno mlađi od g-dina Kutlače? Ne piše koliko godina ima, nema ni fotografije, kako izgleda…
Nepoznato je i kako g-đa Kutlača izgleda. Ona je poznanica, prijateljica, blogerke Amarilis, i to je sve.
Šta sa svima njima Pajaco da radi: sa blogerkom Amarilis, g-đom Kutlačom, g-dinom Petrovićem?!
Neko će reći da ih je on sve izmislio, u svojoj glavi iskonstruisao.
Nije tako! Neki od njih sigurno postoje, dok za druge nije sasvim siguran. Samo naslućuje…
Amarilis baš zna da zakuva, a tu su kutlače neophodne.

9.

U komentaru Amarilis pokazuje neku vrstu zasićenosti. Njena reakcija nije kao Tamarina: „Dosta! Nemoj o meni više da pišeš!“, već: „Dosta je bilo. Ne želim više da čitam o čemu pišeš.“
Toliko različito, a opet, u suštini, isto!

Odlomak iz romana ISEČCI (2010)




6 Responses to Zoran Ilić: Pa, posle budi srpski bloger

  1. Amika каже:

    Tako to biva kada se Kralj umeša medju bloGerke, one čekaju da se diviš njihovim emocijama, a ti bi da ih uvedeš u književnost…
    Moraćeš da izabereš – divljenje sa elementima obožavanja ili književnost.
    Zorica Šumadinac – pojam koji je trajao jedno leto, rano je umrla.
    Ovde, od 1.30 minuta, u drugom planu, ona crna bujne kose, ili je Z. Š. ili neka g-djica koja liči na nju…

  2. Zoran Ilić каже:

    Blogeru K.P. je bila i ostala važnija književnost od drugih elemenata.
    Tako da nije teško izabrati.

  3. ofelijanna каже:

    Odličan tekst..to sa blogovima ima efekat serije..treba da se čeka na sledeći tekst koji se nadovezuje, ako se nadovezuje..
    uzgred, pošto si javan uzeću ovo za moj blog.. 🙂
    “Kada budem mrtavi i beo“je odličan film, mada, pre neko veče gledala “Mlad i lep kao ruža“ koji ima izvesnih sličnosti.

  4. Zoran Ilić каже:

    I u filmu “Mlad i zdrav kao ruža“ Jovana Jovanovića naslovnu ulogu tumaci Dragan Nikolic, kao i u Pavlovicevom „Kad budem mrtav i beo“.
    Nazalost, Jovanovicev film je dugo bio zabranjen, i tek nekoliko godina unazad je pristupacan gledaocima…

  5. jean.colin de callac каже:

    j ‘ai bien connu Zorica Shumadinac de 1971 à1976 , nous nous sommes quittés en juillet à Paris elle était une star en herbe , trés touchante et sensible , elle resemblait à Romy Schneider dans sa maniére d ‘exister comme femme à l ‘évran , dans la vie elle était trés forte et déterminée

  6. prozaonline каже:

    Evo i jednog komentara na francuskom! Lepo…




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *