ROKENROL U JUGOSLAVIJI 1956-1968. (IZAZOV SOCIJALISTIČKOM DRUŠTVU)

Izdavač: ARHIPELAG BEOGRAD – 2011.
Autor prikaza: Živko Ivković

Konačno i jedna ozbiljna, ako ne i najozbiljnija studija o rokenrolu u nas! Autor Aleksandar Raković je po osnovu dostupne i pročitane, ali zbilja obimne dokumentacije koja je za temu imala isključivo rokenrol u naznačenom vremenskom periodu, overio svoja saznanja ovom knjigom i pred čitaoce izneo svoje viđenje istorije rokenrola (sa pozivom na korene istog) u SAD, Evropi te uitcaj istog na formiranje scene u Yu. Uz presek stanja u državi, tu je i sve ono što je prethodilo rokenrolu: upliv politike, zatim prve radijske emisije koje datiraju iz 1959. godine (u pitanju je, naravno, Radio Beograd: „Od valcera do rokenrola“, Rokenrol i ča-ča-ča … )
Tu su i ankete vezane za slušanost svih muzičkih pravaca, kupovinu ploča, omiljene vidove zabave, najposećenijim prostorima , i svemu aktuelnom potkraj pedesetih pa zaključno sa 1968. godinom. Podaci koje nećete naći niti u bilo kojoj domaćoj publikaciji vezanoj za rokenrol tada, kao i osvrt na prve diskografske kuće kako u predratnoj tako i u FNRJ (prva diskografska kuća u nas je ona iz Zagreba, Edison Bel Penkala iz 1926. zatim Elektroton iz Ljubljane 1930). Ovaj poslednji diskograf je preseljen iz Ljubljane u Zagreb 1938. godine da bi na temelju tog, nikao Jugoton 1947. godine. PGP RTB se javlja tek 1959. godine, a Diskos iz Alekasndrovca 1961. i to su te rane diskografske kuće u našoj zemlji.
Dalje, po Rakoviću, se, prvi tekstovi vezani za rokenrol u domaćoj pisanoj štampi javljaju 1956. Godini: Večernje novosti, Borba , Duga… Šezdesete su i dekada u kojoj mladi pokazuju znatno interesovanje za rokenrol , radio i tv , nabavku ploča, i to mnogo više nego li za kulturnoumetnička društva… Čak i tada se rokenrol nije uzimao za diskvalifikacioni muzički pravac, izuzetak su kao i danas činili novinari koji nisu radili na promociji rokenrol vrednosti nego na sopstvenoj nekoj afirmaciji, te otuda i tekstovi nekompetentnih… Po autorovim istraživanjima, zvuči paradoksalno, ali je već 1956. godine CK KPJ zaključio da svi koji učestvuju u izgradnji modernog socijalističkog društva, moraju uživati u plodovima teškog rada, koristiti mogućnost besplatnog šoklovanja i zabavljati se uz tek pistigle prve rokenrol akorde. Danas imamo obrnutu situaciju jer državni vrh negira vrednosti rokenrola, a uživanje uz plodove rada izostaje. Školuju se samo oni koji mogu platiti, zabava se svela na, da upotrebim jedan Rakovićev izraz, dakle: na ono što nam nude osmanlijskoseljačke radio i tv stanice te otuda i ne čudi primitivizam na svakom koraku , u svakoj sferi društvenog života. Dotakao se Raković i prvih izveštaja sa rokenrol koncerata kojima su prisustvovali dopisnici naših eminentnih dnevnih listova, tada, a u jednom takvom je izvešće Miroslava Radojčića (londonskog dopisnika naše ’Politike ’) koji je , eto , bio pun hvale za koncert Bila Hejlija i njegovih „Kometa“ u Donington teatru.
Tu je i poznanstvo trubača Duška Gojkovića sa Elvisom Preslijem. Zatim i posebni osvrti na italijanski i francuski rokenrol kao i presudan uticaj tih, na domaću scenu ! Po Rakoviću, američki rokenrol u Yu je stigao u pravi čas, krajem pedesetih, a nekako tada se i beleže prvi nastupi iole značajnijih ino predstavnika ovog žanra u Beogradu i Zagrebu (Beni Džoj & Big Džon Tejlor-1959. te Kebin Bojs – 1960)
Kao datum za održavanje prvog rokenrol koncerta u Yu se uzima onaj od 07.februara/veljače 1957. godine, kada je Stjepan Džimi Stanić nastupio u Beogradu! Nesporno je i to da su rani rokenrol i nešto kasnije hipi pokret imali presudan uticaj na mlade što je, uostalom, i rezultiralo promenama u celom svetu, stoji i konstatacija da se dekada šezdesetih teško može ponoviti. Raković navodi i to da su studentski protesti (1968) bili upereni protiv društva nedogmatskim shvatanjem marksizma, mada po brojnim analitičarima, ti protesti kod nas, su značili najjednostavnije poistovećivanje sa studentima u svetu, ali i to da domaći studenti nisu ni znali zašto su se u stvari bunili jer imali su sve.
Tada je rokenrol imao neograničen uticaj na većinu mladih, te da je na otpor nailazio samo u sporadičnim, lokalnim , opštinskim okvirima. Na saveznom nivou se čak i blagomaklono gledalo na tu novu modnu ludost ! Nakon pauze od nekoliko godina, zabeleženi su novi koncerti ino-rok grupa: Holis, Izibits, Klif Ričard, Roks, Lords, Serčers, Šedous…
Ovde ćemo naći i sveobuhvatni prikaz o kontinuitetu Yu-rokenrol scene, tačnije pređeni put mnogih sastava od klasičnih bit-rok formacija, preko tvista, pa sve do pojave ritma i bluza. Mada pada u oči da se Raković, uglavnom, držao beogradske i zagrebačke rokenrol scene, što i ne čudi obzirom na logičnu dostupnost dokumentacije vezane za ova dva grada, gde je rokenrol i bio najviše zastupljen. Ono, stoji da sve što se dešavalo na rokenrol sceni u pomenutim gradovima, imali smo i u mnogo manjim sredinama, naravno ne u tolikom obimu.
Stoga i ne čude gotovo detaljne storije o zagrebačkim i beogradskim sastavima, kao i vinilnim izdanjima istih. Stiče se utisak da se tu više radi o rivalstvu dva grada i svemu vezanom za rokenrol scene ta dva grada: prostori, repertoari, binska oprema, krpice…




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *