Zdenka Feđver: Tri priče

KUC, KUC

„Javi se baki“, kaže moja snaja, podiže priljubljenu majicu gore, spušta priljubljene helanke dole, ponosno nudeći golišavo, već dooobro zaobljeno gnezdo potomka mog potomka – i stavlja na njega moj dlan.
Bojažljivo, sa zrncem nelagode, kao zbunjeno mače, širim prste i ispitujem golišav, nepoznati teren.
Niko se ne odaziva.
Počinjem da se smeškam, kuckam na pupak koji je već veličine dugmeta na zimskom kaputu, ali stomak i dalje miruje.
Kao da je potomak osetio moju zbunjenost i odlučio da prestane sa ritanjem – ali dišemo utroje, a moj sin, ispod oka, sve blaženo nadzire.

PITALICA

„Čestitamo bako! Kako se zove unuk?“
„Jug.“
„Kako?“
„Jug.“
„Kako?“
Kada sam konačno, posle nekoliko takvih dijaloga, shvatila da čestitari s potpunim nerazumevanjem tobož čuju ime, pri svakom novom susretu odgovarala sam: „Ulica Jug Bogdana!“
U našem gradu postoji ulica sa tim imenom i čestitari su radosno uzvikivali: „Bogdan?“
„Ne. Jug.“ – odgovarala sam.
I nisam morala ponavljati.

TAKO MI I TREBA

Nisam imala babu. Imala sam baku. Baka je, Baka. Nešto samo tvoje. Toplo, jedinstveno.
Baba je, baba.
Svaka baba koju srećeš na ulici ali, jer pristojan si, tako je ne oslovljavaš – a još manje, onu iz komšiluka.
Iako sam, sigurna sam u to, na ulici već odavno baba, a bogme i u komšiluku, kada sam saznala da ću biti i baka, zamolila sam svoju decu da to stvarno budem.
I, postala sam.
Baka.
Kada god sin i snaja, sa bebicom u naručju, ulaze u moju kuću, čujem: „Zdravo bako!“
Kada god ulazim u njihovu kuću, čujem: „Evo bake!“
Eto meni nagrade što su mi deca ispunila želju.
Gde je nestala mama?

4 Responses to Zdenka Feđver: Tri priče

  1. David Kecman Dako каже:

    Gotovo sve mini/priče Zdenke Feđver fragmenti su njenog života, onog trena i onog događanja/treptaja u njemu se,kakav se, inače, događa i drugom, ali tek kada ga iskrenom ispovešću / pisanjem i drugom preda, postaje samo njena priča, time i samo njen život. Jedinstven, dakle, neponovljiv. Priče nežnosti, topline, priče kao izvorište nade, one nezgasle. Impresionira neposrednošću, jezgrovitošću, iskrenošću…

  2. Zdenka Feđver каже:

    Hvala Davide.
    Čast mi je kada mi kritičar kao Ti napiše takvu pohvalu.

  3. Biljana каже:

    Prelepo, iskreno, dozivljeno. Ja ne umem kao Dako ali sam odusevljena kao i uvek!!!!!

  4. Zdenka Feđver каже:

    Hoću još pohvala.
    Godi.
    Svakome.
    Priznali to ili ne.
    🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *