LjILjANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: OSAM RAZLOGA KOJI VEZUJU KAZIMIRA MALJEVIČA ZA UKRAJINU

Godine 1915. se na slikarskoj sceni pojavio i postao poznat širom celog sveta, znameniti CRNI KVADRAT. U čast njegove stogodišnjice, UNESKO je 2015. godinu proglasio godinom Kazimira Maleviča, autora čuvenog dela. Ova slika postoji u četiri svoje originalne varijante i sve se nalaze izložene u Rusiji. Tragajući za biografskim podacima Kazimira Maleviča, mogli su se istovremeno otkriti i neki od razloga zbog kojih bi se bar jedna od njih, mogla naći u Ukrajini.
U svetu najpoznatiji poznavalac slikarskog opusa i biografije Kazimira Maleviča, istoričar umetnosti i profesor Dmitrij Gorbačov, proveo je dosta vremena koje je posvetio dokazima da je Kazimir Malevič -Ukrajinac. Pa i sam suprematist pisao je svoja pisma na ukrajinskom jeziku, nadahnjivao se celoga života ukrajinskim narodnim stvaralaštvom i smatrao je sebe Ukrajincem.

1. KIJEV, MESTO ROĐENjA KAZIMIRA MALEVIČA

Kazimir Severinovič Maljevič se rodio u Kijevu 1879. godine. Otac, poreklom Poljak, bio je direktor fabrike šećera, majka – Ukrajinka iz Poltavske oblasti, bila domaćica. Oboje su bili potomci plemića. Familija Malevič susreće se u Poljskoj, Litvaniji, Ukrajini i Belorusiji. Kazimir se rodio u ulici Buljonskoj u Kijevu, koja je kasnije preimenovana u ulicu Boženko. Sada se zove ulica Kazimira Maleviča, ali je dvospratna kuća srušena sredinom prošloga veka i na tom mestu je sagrađen novi korpus Instituta elektrozavarivanja Akademije nauka USSR.
Maleviča su krstili u kostelu Sv. Aleksandra u Kijevu.
Do sedamnaeste godine budući slikar živeo je sa roditeljima uglavnom u selima i manjim gradovima gde su radile fabrike šećera: Jampolj, u Podoljskoj oblasti – do dvanaeste godine; Volčok – Konotop u Černjigovskoj od 1893. – 1895. godine; Parhomovka, Belopolje u Harkovskoj oblasti od 1900. godine.
Na taj način, može se zaključiti da je Kazimir Malevič u Ukrajini odrastao i napravio prve korake u slikarstvu koji su bili odlučujući za njegov kasniji rad.

2.UTICAJ UKRAJINSKOG NARODNOG ŽIVOPISA
NA STVARALAŠTVO KAZIMIRA MALEVIČA

Ceo život je Kazimir Maljevič u svakom trenutku isticao da je njegovo umetničko viđenje sveta formiralo ukrajinsko selo. Tu činjenicu potvrđuju i istoričari umetnosti koji su se bavili istraživanjem stvaralaštva umetnika, a koje je počelo da dobija posebno interesovanje tek 80 godina posle njegove smrti.
Ukrajinska seoska hata (kuća), belim zidovima okrečena (tkzv. mazanka), kojih je mnogo video u ukrajinskim selima u kojima je bilo rasprostranjeno zidno slikarstvo , odigralo je značajnu ulogu u njegovim suprematističkom i kubističkom stvaralaštvu. U Harkovskoj oblasti, u Ukrajini, gde je umetnik živeo od svoje dvanaeste do petnaeste godine, on se upoznao sa posebnim vidom ukrašavanja seoskih zidanih peći dok je posmatrao kako se oslikavaju. (Zbog izuzetno hladnih zima u ukrajinskim kućama se grade posebne peći od cigle, smeštene u centralnom delu, tako da svaki od zidova peći pripada drugoj prostoriji. Pored toga, u kuhinjskom delu nalazi se ložište iznad koga je smešten zatvoren prostor za pripremu hrane, a iznad njega je tkzv. polik, neka vrsta postelje koja se u te svrhe zimi može i koristiti. Velike površine zidova peći okrečene u belo, oslikavane su raznim crtežima, prim.LjPN)
A evo i šta je ostalo u pamćenju Kazimira Severinoviča:
Selo se bavilo umetnošću (tu reč ja tada nisam znao). Jednom rečju, ono je ostvarivalo takve stvari koje su se meni veoma dopadale. I upravo u tim stvarima se krila tajna moje simpatije ka seljanima. Sa velikim uzbuđenjem sam gledao kako seljanke rade crteže i pomagao sam im da mažu glinom podove kuća i rade uzorke na pećima. Seljanke su prekrasno oslikavale petlove, konje i cvetove. Sve boje su se pripremale na licu mesta od raznih glina i plavila. Ja sam pokušao da prenesem tu kulturu na peći u svojoj kući, ali nije mi uspelo. Govorili su da ja škrabam po pećim. Radilo se to i na ogradama, zidovima staja itd.
Prema iskazima Maleviča i drugih avangardnih ukrajinskih umetnika toga vremena (kao, naprimer Aleksandre Ekster), majstorice sela Verbivka u Kijevskoj oblasti radile su vezove na šalovima i jastučnicama, maramama i stolnjacima – i prodavale ih u Kijevu, Moskvi i Berlinu, kao primerke narodne radinosti. U katalogu izložbe savremene dekorativne umetnosti Suprematisti – za seosku zadrugu, pronađeno je da je 1915. godine Malevič uradio dva uzorka za šalove i jedan uzorak za jastučnicu.
Najbliža analogija suprematizmu je – geometrijski crtež na podoljskim kućama; pisanki (oslikana Uskršnja jaja, prim. LjPN) sa njihovim astralnim znacima; uzorci na čaršavima – magični kod stihija (ognja, zemlje, vode) – piše Dmitrij Gorbačov, pisac dela Malevič u Ukrajini.

3. UKRAJINSKI JEZIK

Maljevič je pisao pisma na ukrajinskom jeziku, a ponekad i na nekoj zabavnoj kombinaciji ruskog i ukrajinskog jezika* iz čega se moglo razumeti da on ukrajinskim jezikom veoma dobro vlada. To se vidi iz citata pisma upućenog ženi umetnika Lava Kramarenka, Irini Ždanko, čije su se uspomene, naime, sačuvale o tome kako su ona i Malevič, slikali zajedno pejzaže Svjatošina (deo grada Kijeva, prim. LjPN), 1930. godine.
*Danas se dosta koristi u običnom govoru proizvoljna kombinacija ukrajinskog i ruskog jezika nazvana suržik, koja je proistekla iz dugogodišnje dozvoljene upotrebe oba jezika u Ukrajini (prim. LjPN).

4. PEDAGOŠKI RAD KAZIMIRA MALJEVIČA U KIJEVU

Od 1928. godine do 1930. godine, Maljevič je predavao na Kijevskom fakultetu umetnosti (KHI – Kijevski hudožestveni institut) koji se u to vreme proslavio kao ukrajinski Bauhaus , gde su bili uključeni i Aleksandar Bogomazov, Viktor Paljmov, Lav Kramarenko i drugi poznati slikari. Iz tog perioda datira i Malevičeva aktivnost u ukrajinskoj štampi. Nekoliko desetina njegovih članaka o novatorstvu u umetnosti pojavilo se u žurnalima Nova generacija (Harkov) i Almanah avangarde (Kijev). U KHI, Kazimir Severinovič je predavao na Pedagoškom fakultetu. Prema njegovim rečima lečio je studente od realizma, od psihološke rastrojenosti pred složenom svetskom kulturom, kao i od unutrašnje blokade i nesigurnosti, od slikarske neurastenije i straha od boja. Analizirajući radove studenata, profesor Malevič je objašnjavao kako slikarski uticaj uništava volju svakome od njih i koji dopunski elemenat kulturnih uticaja svakome može pomoći da nađe sopstveni pravac u umetnosti.

5. KAZIMIR MALEVIČ JE VOLEO I PEVAO UKRAJINSKE PESME

Prema svedočenju drugova i poznanika, Kazimir Malevič je veoma lepo pevao – njegov glas je bio bas. Posebno su veselo provodili večeri, kada se umetnik Vladimir Tatlin pojavljivao sa bandurom (ukrajinski narodni žičani instrument, prim. LjPN) – on je svirao ukrajinske melodije, a Malevič je pevao. Sestrić umetnika , Jurij Zajcev, spominje jednu od omiljenih pesama svoga ujaka o mladom kozaku koji ide kroz oluju, tuguje i proklinje sudbinu, jer ne zna šta će sam da radi…

6. UMORSTVO GLAĐU (GOLODOMOR)

Kazimir Maljevič je jedini ukrajinski umetnik u čijem stvaralaštvu se odrazio golodomor–glad koja je Ukrajinom vladala od 1932. do 1933. godine, i od koje je umrlo između 4–10 miliona stanovnika (mnogi istaknuti istoričari smatraju da je bila veštački izazvana). Tako se, istovremeno kad i ova pošast, pojavljuje crteži olovkom Kazimira Maleviča poznati pod nazivom : Gde su srp i čekić (ukr. molot), tamo su smrt i glad (ukr. golod), što su citati iz popularne narodne pesme. Na njima su prikazane tri figure čije su crte lica zamenjene: srpom i čekićem, odnosno krstom, odnosno mrtvačkim kovčegom.
Mnoge od seoskih slika koje je Maljevič slikao tridesetih godina sadržavale su prikrivene poruke, kao što je, naprimer, odsustvo lica. Pored toga, skoro sve slike iz toga perioda su pogrešno datirane.
Ukoliko su u pitanju slike protesta, one su posebno datirane ranijim datumima, komentariše poznata istoričarka umetnosti Aleksandra Šatskih.
Maljevič je bio jedinstveni umetnik koji je pokazao tragični položaj ukrajinskih seljaka i vreme zločinačke nasilne kolektivizacije – piše francuski istoričar umetnosti Žan–Klod Merkade, autor nekoliko monografija o Kazimiru Maleviču.

7. SMRT

Kao i mnogi istaknuti stvaraoci ukrajinske kulture, i Kazimir Maljevič je postao žrtva staljinizma. Umetnik se spremao da pređe iz Lenjingrada u Kijev kao stalno mesto boravka, ali je u isto vreme 1930. godine, Josif Visarionovič Staljin objavio čistku svim bez izuzetka specijalistima visokih kvalifikacija nazvavši ih buržoaskom inteligencijom. Iz KHI su očistili te godine sve iskusne profesore i istaknute umetnike: Ljeva Komarenka, Evgenija Sagajdačnoga, Fjodora Kričevskog, Mihajla Bojčuka, Kazimira Maleviča…
Iste godine, Maleviča su počeli da ispituju u lenjingradskom OGPU. Pod pritiskom su mu ubrizgavali vodu u urinalni kanal zahtevajući od njega priznanje o špijunaži. Kasnije se razvila bolest prostate i Malevič je umro 1935. godine.
Umetnikovi prijatelji su se sećali da je on želeo da bude sahranjen sa raširenim rukama – u formi krsta čiji se motivi veoma često javljaju u njegovoj umetnosti. Tako se i dogodilo i Kazimir Severenovič je kremiran u Moskvi, u suprematičnom kovčegu u vidu krsta koji je sam projektovao. Nad kovčegom je postavljen drveni spomenik u obliku kocke sa prikazom crnoga kvadrata. Posle sahrane, dosta se govorilo o tome da je Malevič bio odeven u crvenu mantiju.

8. AUTOBIOGRAFIJA

U ličnim, autobiografskim zabeleškama Kazimir Maljevič istupa kao Ukrajinac. To se može videti iu nekoliko citata pisanih, naravno, na ukrajinskom jeziku.
… Mene je silno privlačio Kijev. Neponovljivo su ostala u sećanju zdanja od obojene opeke, brežuljkasti lokalitet, Dnjipro (Dnjepar, prim.LjPN), duboke urvine, parobrodi. Ceo njegov životopis utiče i dalje na mene sve više. Seljanke su čamcima prelazile Dnjipro, dovozile maslac, mleko, smetanu (vrsta milerama, prim.LjPN), ispunjavajući obale i ulice Kijeva, dajući mestu osobeni kolorit…
…To je bio Ljev Kvačevskij.on je bio student pejzažne klase Akademije umetnosti u Peterburgu.Dan za danom išli smo za njim na etide, letom, uproleće i zimi, po 30 vrsta na dan. Celim putem smo se prepirali. Prekidali smo sporenje tek onda kada bi seli da obedujemo. Spominjali smo Ukrajinu. Pa, on i ja smo bili Ukrajinci…
… Živeo sam tada (u uzrastu od 16 godina), u Konotopu. O, slavno mesto Konotop! Ono bi u jesen oćelavilo od sala (ukr. sinonim za slaninu,prim. LjPN). Na pijacama i oko stanica, u dugim nizovima sedele su za stočićima tetke koje su se nazivale saljnice (prodavačice sala, prim. LjPN), od njih je mirisalo na beli luk. Na stočićima bile su složene kupe najraznovrsnijeg sala, ulovljenog i neulovljenog, sa ukusnom kožuricom ležala su krilca kobasica, ja sam ih lomio na komade i jeo kao što su jeli na pijaci ljudi. Ja sam izrastao usred tog ukrajinskog sala i belog luka u Konotopu…

* * *

Nedavno je stavljen na razmatranje predlog da se Kijevski aerodrom Borispolj, nazove Kazimir Malevič.
Kazimir Maljevič je insistirao da se njegovo prezime čita na ukrajinskom jeziku, kako je i pravilno: Malevič. Na ruskom jeziku, iako se piše indentično, zbog sažimanja slova l i slova e (koje se na ruskom čita kao je) dobija se slog lje, pa je tako i prezime Malevič postalo Maljevič. S obzirom da se kretao i radio u Petrogradu i Moskvi, u svet je krenulo iz Rusije prezime Maljevič i tako je istalo do dana današnjeg.




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *