Povodom tri decenije od izlaska kultnih albuma koji su ušli u istoriju srpskog rokenrola (1.deo)
Piše: Dušan Opačić
Čovek kada uđe u petu deceniju života, već počinje bar delimično da se pretvara u „babu“. Tako i ja, pa se odlučih da neka sećanja iz svojih srednjoškolskih dana bacim na papir, dok su u glavi još jasne slike i boje. Kada je naš poznati rok publicista Duško Antonić s kraja 2021.godine, objavio knjigu „Kako (ni)je propao rokenrol u Srbiji – 100 najboljih srpskih albuma od raspada SFRJ“, našli smo se na našoj Zvezdari, kod Osnovne škole „Marija Bursać“, kako bi mi uručio jedan primerak, pa smo onako na upaljenih sva četiri, par minuta prozborili koju. Da skratim, stari vuk, koji je poučen iskustvom rokenrola iz šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih prošlog veka, naglasio je da je rokenrol devedesetih smatrao nekim „prelaznim periodom“, međutim sa današnje vremenske distance, kada se okrenemo ka devetoj deceniji prošlog veka, shvatamo da se tada svirao ozbiljno dobar rokenrol.
Ako uzmemo u obzir i to, da je devedesetih srpski rokenrol predstavljao svojevrsni otpor vladavini Slobodana Miloševića, ratovima, sankcijama i svemu onom što nas je tada snašlo, kada u glavi vratimo film, videćemo da je baš u toj deceniji bilo više (angažovanih) bendova i koncerata u odnosu na dvehiljadite pa sve do današnjih dana. Tako dolazimo do logičnog zaključka, da je prva decenija 21. veka bila najveći dželat ili neprijatelj rokenrola u našoj zemlji. Na svu sreću rokenrol danas živi, ali mu je najveći udarac nanela epoha za koju se jednu deceniju krvavo borio. Ožiljci su vidljivi i danas.
Godina 1993. bila je jedna od najtežih u našoj novijoj istoriji. Hiperinflacija je proždirala sve pred sobom i u toj godini oborila svoj rekord, siromaštvo se rapidnom brzinom useljavalo u domove kod apsolutne većine naših građana. Ono što je važilo juče, što je vredelo…devalviralo je, propalo i nestalo. Ovde ne govorim samo o finansijskoj oskudici, zavladala je pustoš u svim porama našeg društva. Međutim, s druge strane, ta ista godina je bila veoma plodosna za srpski rokenrol, ali i kulturu generačno (film, teatar, letaratura…). U toj godini, objavljeni su albumi do tada poznatih i manje poznatih bendova, koji (sa sigurnošću mogu reći) predstavljaju vrh srpskog rokenrola nakon raspada SFRJ.
Pa krenimo redom.
BABE – SLIKE IZ ŽIVOTA JEDNOG IDIOTA
Mejnstrim mediji iz Miloševićeve epohe su bili koliko – toliko otvoreni (sa današnje vremenske distance, ispadoše i veoma afirmativni) za rok bendove. Preko malih ekrana, mogli smo pogledati i čuti iz raznih emisija za nove bendove ili nove albume, singlove… već postojećih. Za one koji ne znaju, u tome je prednjačio Treći kanal RTS-a (3K), Muzička televiza Srbije i drugi, a postojala je i rokenrol štampa, kao i prostor za rokenrol u gotovo svakoj novini i časopisu.
Prva pesmu koju sam čuo od benda Babe bila je „Slanina“. Tekstom pevljiva, muzički simpatično optimistična uz odličan spot. Tada unikat na srpskoj rokenrol sceni iliti „gol sa pola terena“. Prva postava Baba, čudno i šaroliko odevena na nekom stovarištu ili gradilištu pitaj Boga gde, veselo skakuće i „prži“: Žika (Instruktori), Čavke (Elektični orgazam), Ilke (Riblja Čorba) i Škopelja (U škripcu). Ponavljam, čudno odeveni, nekako teatralno i takav imidž su furali jako dugo. Ne mogu sa sigurnošću reći, ali kapiram, da su za takav imidž bili odgovorni frontmeni benda Živorad Žika Milenković i Goran Čavajda Čavke, prvi je završio faks primenjenih umetnosti uz dugotrajno pozorišno iskustvo u Teatru „Levo“ i legendarnim „Klejbezablama“, dok je drugi bio jedna od centralnih ličnosti beogradskog Novog talasa. Očigledno da im teatralnost nije bila strana. Obojica su učestvovali u realizaciji kultne i avangardne pozorišne predstave „Zigi zvezdana prašina“ (Bitef) u režiji Milorada Milinkovića – Debelog, u kojoj su prevođeni stihovi Dejvida Bouvija.
Kao klinac oduševljen njima kao pojavom, Babe sam slušao i gledao uživo (za Čavketovog života) tri puta. Bili su jedan od retkih bendova, koji je uživo zvučao bolje nego na kaseti, koju sam prelušavao bezbroj puta. Ti nastupi, gde je četverac svojim pokretima, tekstom i muzikom, šutnuo u dupe zagasite boje koje su se nadvile poput oblaka nad većim delom naše tadašnje scene, gde su osnovna tri elementa: zvuk, sadržaj i slike zablistale nikada jasnije i čistije i gde je naša kolektivna nesreća i realnost pobegla kroz prozor. Njihov prvi album za mene lično prestavlja prekretnicu u mom životu, njihovi tekstovi su me kao „gurnuli“ (tada kao pesnika u pokušaju) poput slepog putnika na brod zajebancije na kojem ću zaploviti u pravcu mnogih metaforičnih slika u kojima bih to bio ja, onako iskren i spontan. Na neko vreme skepticizam me ostavio na miru, a ja sam malo više nosio u sebi vere u ljude i u neki bolji svet.
Što se tiče njihovog prvog albuma „Slike iz života jednog idiota“, meni od njih najomiljenijeg, neophodno je napomenuti, da se tokom snimanja istog iz benda povukao basista Zoran Vasić, koji je zajedno sa Ilketom svirao u bendu Bezobrazno zeleno, pa na njegovo mesto uskače Dejan Škopelja, bivši član benda U škripcu. Beogradski rok bend Babe nastao je u Beogradu 1992. godine, kao samostalni projekat Žike, Čavketa i Ilketa. Prvi album je objavljen pod okriljem izdavačke kuće ITV Melomarket čiji je glavni i odgovorni urednik bio rok novinar i recenzent Branimir Lokner. Album je objavljen na audio kaseti i kompakt disk formatu. Na istom se nalazi jedanaest pesama pop i rok žanra, i snimane su u studiju Akademija I-IV u Beogradu. Albumom dominiraju pesme: Noć bez sna, Da te vidim golu, Mirko i Marina, Ruska serija i Slanina.
U stvaranju albuma učestvovali su i Margita Stefanović (EKV), Vidoja Božinović, Del Arno Band i prateći vokali Aleksandar Barać, Branislav Petrović, Dejan Petrović, Marija Mihajlović, Miroslav Cvetković Cvele, Nenad Nele Stamatović i Vladan Cvetković Cvek. To samo po sebi dovoljno govori koliko je ekipa Baba bila ludo zabavna i kakav je ugled među kolegama uživala.
Grupa je delovala do 1999. godine, da bi se ponovo okupili 2013. Objavili su još dva studijska albuma: „Lažne slike o ljubavi“ (1995) i Slike sna i jave (Samo za ludake i buntovnike), 1999). Takođe su izdali i album EP 4 Babe (dec. 1994.) na kome su se našle njihove poznate numere „Loša navika“, Dizel“, „Novogodišnja pesma“ i „Reći ću ti hvala kada bude karnevala“. Pesme su im se objavljene i na nekoliko značajnih kompilacija kao što su: Bez struje (1994),New Rock Power ’93 – ’94 (ITTM), Groovanje live vol. 1 ( LVO Records,1995), P.S. Babe (pesme sa debitantskog albuma i nove: Hoću da budem predsednik Srbije, Zadnja noć i Mladi ludi svet, 1998), Gotov je! (2000),Automania 2 – Pop Hidraulic (2000) i drugim.
Bitno je napomenuti da se bend pojavljuje u kultnom filmu Srđana Dragojevića „Dva sata kvalitetnog programa“ (1994), u kome nastupaju sa pesmom „Dizel“.
Njihov prvenac i komercijalno najuspešniji album „Slike iz života jednog idiota“, uvršten je i u knjizi Duška Antonića „Kako (ni)je propao rokenrol u Srbiji – 100 najboljih srpskih albuma od raspada SFRJ“ u izdanju Take It Or Leave It Books (2021.) u kojoj zauzima 53. mesto.
I za kraj, baš s početka prošle godine na platformi youtube sam iskopao numeru „Puno sreće devedeset treće“ u izvođenju mnogih naših rok velikana među kojima su se našli Žika i Čavke. Iskren da budem do danas nisam čuo bolju novogodišnju pesmu sa više optimizma nego što je ta. Zanimljivo je i gotovo dirljivo kako se hrabro čekala ta „devedeset treća“, sigurno jedna od najtežih godina u našoj modernoj istoriji. Ponavljam, rekordna hiperinflacija, krvničko stezanje sankcija, ratovi i sve ono što nam se dogodilo a što pamtimo sa nelagodom. E sad, pogledajte samo koje su glave otpevale ovu pesmu i uporedite ko nam peva danas u novogodišnjim programima. I ne zaboravite, da se više od pedeset odsto ljudi sa tog spota javno deklarisalo protiv tadašnje vlasti, a da je isti taj spot emitovan na državnoj televiziji. Ako uporedimo ovo danas i ono nekad, shvatamo da je nekada bilo više optimizma i vere u bolje sutra, a možda smo tada bili i hrabriji…
Nastaviće se
Autor teksta je pesnik iz Beograda
Naslovna fotografija: FB stranica Grupa Babe