Category Archives: Priče

Miloš Nastić: KNJIGA I JA

Sjećam se kao dječak dobio sam na poklon jednu veliku knjigu. Isprepadala me. Šta će to mojoj cijenjenoj glavi? Isti dan sam na policama đedovog kabineta susreo novo brdo još debljih knjiga. Do tada ih nisam ni primjećivao. Bio sam

Mirko Škiljević: NEŠTO LEPO

– Reci nešto lepo – Jednog kišovitog, izluđujeće dosadnog nedeljnog popodneva, u ono doba kada se ništa ne mora činiti, umotana u čupavo ćebe, sklupčana u dnu otomana, tromim, lenjim glasom, izgovorila je moja bivša draga. – Neću. Boleće me.

Miroljub Todorović: PATOSIRAH SE (Šatro priče)

POŠTAR Neko je dugo i uporno šamarao zvonce na vratima gajbe. Nije bilo rano ali ne gotivim da me u ovo vreme uznemiravaju. Cirkam kaficu, odvajam uši za sentiš mjuzu, kužim vesti na kompiški, kontam šta ću danas da cepam.

Ranko Zosmarić: HOTELSKA PRIČA

Te večeri niko nije očekivao bilo kakva iznenađenja. Posebno ne ona neprijatna. Ipak, očekivali ili ne svi su bili neugodno iznenađeni kada su na podu našli onesvešćenog čuvara, a par metara dalje otvorenu fioku koja je trebala da bude zaključana.

Sovjeta Grubešić: Pas nije znao brojati

Zalajao bi svake noći. Dva puta… pauza… dva puta… pauza… dva puta… pauza… Do jutra. Po danu se nije čuo. – Lud pas. Bar da laje kao drugi psi. Onako : zaurla, pa reži, pa stane, pa spava, pa opet

Omer Ć. Ibrahimagić: VRIJEME TREŠANJA

Saburom je džennet potpođen. (Derviš Sušić) Nije on tog prijepodneva kasnio na posao zato što je naumio. Jednostavno, opet mu se omaklo. Pa je prespavao i zakrmeljao. A da nije bio umoran, ne bi prespavao. Nit’ bi zakrmeljao. Što znači

Vladimir Radić: Sagrada Familia

Na stolu dve visoke, prozirne čaše i flaša, kao noć tamne rijohe[1]. Miloš lupka po tastaturi lap-topa, pretražuje neke fotografije na stranicama interneta. Nebo se natmurilo, vetrovito je, možda će kiša, ali hladno nije, nedelja je, veče je, i naš

Aleksandar Ćuković: À la carte

Napunio je 94 godine. Odavno ne slika, ali gotovo svakodnevno sjedi u bašti kafića koji pod sobom prostire gradsku luku. Međutim, poredak na njegovim platnima nešto je drugačiji. Luka jeste na svom mjestu, ali su barke na nebu, privezane za

Jagoda Nikačević: PARKING

Žena pokušava da parkira auto ispred zgrade u kojoj stanuje. Radi to s mukom i posle nekoliko neuspelih manervarskih zahvata na malom prostoru između parkiranih automobila, uspeva joj. Gasi motor i izlazi iz kola. Zastaje pored velikog, crnog automobila koji

Miloš Petronijević: LJUBAVNA  POGIBELJ  POLETARCA

Nazivali su je opasnicom… Govorili su mi: „Budi sa njom, dok si još mlad, ali i ne uzleći u nebesa, jer žensko ti je to, i nikad se ne zna…“ Govorili su mi: „E, moj mladiću! Odavno je ja gledam!

Marko Mrazović: ĐUBRE

Dan je bio vedar, a ulice obasjane toplim kasnomartovskim suncem. Grad je polako tonuo u maglu koja se dizala iz njegovih slivnika i uličnih šahti. Marko je išao kolovozom ne očekujući da mu kakav automobil naiđe u susret. Evo već

Ladislav Babić: Portal

Zbilo se to – prema pričanju mog izvora – otprilike ovako. Diplomirani politolog, član Partije prije prevrata, a nakon njega biran za suradnika nekog parlamentarnog odbora za provjeru koječega, surađivao je na lokalnom portalu s desničarskim tipom osuđenim na višegodišnji