Tag Archives: D.Džajević
Dragana Džajević: PLES CRNOG ŽDRALA
Pitali su me jednom, pitali su me zašto su mi sve haljine crne. Rekla sam da su boje mraka. Pitali su me “Zar i u proleće?“. Prećutala sam sve odgovore. Domaštala sve izgovore. U stvari, i u proleće pada mrak.
Dragana Džajević: Neka raste i kopni u zemlji
Škripnu gvozdena starinska kapija. Betonska stazica smeštena među nisko potkresanom živicom, pruža se mom laganom koraku. Preko zelenila žive ogradice izvijaju svoja tanana, trnovita tela, baštenski manekeni, ruže puzavice. Mirisne lepotice emituju svoje boje ka nebu i daruju ih suncu,
