Tag Archives: MARKO ANTIĆ

Marko Antić: CRVENI MESEC

Dobro je što su mi dodelili Milutina dok ovog debelog sprovodim do štaba. Milutinu verujem. Već dve godine smo u ovome. Ali svojim pištoljima verujem najviše. Službeni je u futroli. Zaplenjen od Nemaca. A moj lični – zadenut za pojasom

Marko Antić: ĐAČKI SPOMENAR

Leži pri dnu plakara. Edicija „Krug“, Kruševac. Biblioteka „DEČJA KNJIGA“. Ulica Radomira Jakovljevića bb. Dizajn: Miroljub Anđelković. Tisak: RO OGNIZ, OOUR „Litoštampa“, Osijek 1988. godina. Taj. Iz knjižare. Kupovni. Mada smo pravili i improvizovane. U njemu mahom fotografije nastale od

Marko Antić: MAGACIN 301

Trideseti decembar. Još jedan prokleti dan i više ne moram da gledam ovo sivo mesto. Magacin, monitore, pogon, mašine, kamione, hladnjaču, krug fabrike, tupe face, tonu buđavog, neprodatog hleba i zelenog peciva unutar žičanog kaveza zaključanog lancem i katancem, pacove,

Marko Antić: TIHO I MIRNO

Nešto pre osam uveče, Petar, Velja i Miša su izašli iz svojih stanova. Sastali su se ispred Mišine zgrade. Pridružili su im se Ivan i Darko. Svi osim Velje su tu i živeli. Velja je u njihovom kraju provodio samo

Marko Antić: PAT-POZICIJA (Pseudo-intervju)

(* U prenesenom značenju pat-pozicija je neodređen ili neodlučan položaj, stanje u kojem se teško šta može učiniti, kada su ruke jednostavno vezane.) Dok čekamo, ispijamo već treće pivo. Knjige u kojima sam objavljen kao koautor su naspram nas, na

Marko Antić: KAO PRE TRIDESET GODINA

Ušao sam polako, prethodno kucnuvši tri puta. Zgrčen za radnim stolom, pio je čaj u polumraku. Iako smo bili istih godina, njegovo maleno telo je bilo izjedeno reumatizmom više no ikad, i, shodno tome, on je totalno preuzeo ulogu Mislioca,

Marko Antić: Opušak

Pedesettrogodišnji Goran Veličković zvani Grof nije tako tragično doživljavao svoje prve zatvorske dane. Samo osam meseci za privredni kriminal je zvučalo kao dobra pogodba. Manji zatvor u blizini rodnog mesta, ništa CZ, ništa Niš. Malo bereš paradajz, malo ovo, malo

Marko Antić: Operacija Golub

Pre no što se lift zaustavio, mladić je na sekund odložio kesu sa hranom i popravio kravatu. Iskoračivši, skrenuo je levo, uputio osmeh zgodnoj advokatici koja je nedavno otvorila kancelariju u lokalu C56, i produžio do kraja hodnika. Ušao je

MARKO ANTIĆ: Devil ex Machina

Uveli su me u prostoriju i naredili mi da sednem. Lisice su mi parale zglobove, a doktorova ćela se presijavala okupana znojem. Upitao me je kako sam. – Loše, doco, loše. Svašta sanjam ovih dana: ružičaste slonove, babe sa puškomitraljezima,