Tag Archives: VELIBOR MIHIĆ

VELIBOR MIHIĆ: MOJA HAIKU PROZA, KOMENTARI U KURZIVU

Ležim pod nebom. Leto na meni leži. Jesen me sluti. – Osećam se kao akvarel!... Taban i travka. Beži prutić, zeleni. Mrav svojim putem. – Šta ću sa svojim razlozima?!… Putić sni ušće. Velika voda mami. Samo oseka. – Dešavalo

VELIBOR MIHIĆ: KARAVAN

Dobro se sećam: na nebu su bila četiri oblačka… Ali, počelo je zbog knjige… Naime, što bi rekli dobri stilisti!… tog dana sam išao u Gradsku biblioteku da zamenim knjigu „Baf, vođ karavana“. U trenutku kad sam prolazio pored „Karavan-travela

VELIBOR MIHIĆ: KAO PRIČE IZ ROMANA

Nekad sam, srećan, živeo u Sokobanji, sad živim u Beogradu. Nekad sam, u Beogradu i Mostaru, imao rođake, tetke, teče, stričeve, strine, ujake, ujne… sad nemam nikog, svi su pomrli… Ali ih se sećam, gledam ih kao da su živi

VELIBOR MIHIĆ: POSLEDNJI DANI SMILJE GLOGOVAC

Nisam postao Singer, Isak Baševis Singer, onaj Jevrejin nobelovac, moj najomiljeniji pisac. Nisam, a niti ću. Nije dovoljno biti pisac i dostići Singera. Prvo, nemam njegov briljantan talent, a, drugo, nisam toliko lud da na to i pomišljam. Ali, Singer

VELIBOR MIHIĆ: ČEKAM, ČEKAM, MALVINA…

Znam, slučajnost je, sve, u životu. Ako su vam dani dosadni, samo koraknite, napred i prepustite se slučajnosti, nećete zažaliti! Sudbina je htela da me, te jeseni, gospođa Malvina uzme za svog podstanara. Bogami, zgrabila me je kao zmija žabu!

VELIBOR MIHIĆ: MAÐIONIČAR IZ SVILAJNCA

Izazov na dvoboj Singerovoj priči „Mađioničar iz Lublina“ (pa kom opanci, a kom obojci) Autor Kad dan za danom pođe i dugo leto dođe, pravo vreme za trgovačkog putnika koji „leti od cveta do cveta“. Ja nisam leteo i skupljao

VELIBOR MIHIĆ: POČASNA STRAŽA

Zbog prejakog nevremena koje ovde, u Srbijici, nije imalo neko ime, na primer: “Persa”, “Jorgovanka”, “Ljiljana” i sl., po ugledu na Omeriku, tj., žensko ime (trt za nauku!), Ð. je pokušao da se skloni u neku od obližnjih zgrada na

VELIBOR MIHIĆ: PRIČA O CRNJANSKOM I RUKAVICAMA OD NAPE

Posle dobrovoljnog i uspešnog povratka iz višegodišnjeg samoizgnanstva, iz Londona, u Beograd („Lament nad Beogradom“), Crnjanski i njegova supruga Vida, povratnici, bezdetni, već u godinama, jedno vreme su tiho i povučeno stanovali u hotelu „Ekscelzior“ (i danas ima 2 zvezdice,