Večeras obuci najsvečaniju haljinu. Gume proklizavaju po zaleđenom putu i možda ovoga puta neću stići. Ipak, ti nastavi i ne brini. Doteraj se i budi najlepša.
Kao što to i treba da bude, jer znam da ne želiš da zaplačem.
Kao i svaki put kada pogledam tvoju fotografiju.
Vozio sam celu noć i znojavi dlanovi se lepe za volan. Stražnjica je utrnula, a koleno i skočni zglob su se ukočili od pritiskanja gas pedale. Do dna.
Brzo, brže, najbrže. Do bola…
Kao i uvek kada pogledam tvoju fotografiju.
Vozio sam celu noć i posmatrao sam treperenje dragulja rasutih po putu. Mesec je grdio zvezdice zbog nepažnje, a njihovi ukrasi su ležali razasuti posvuda oko mene po opustelome predelu. I blistali, blistali… Kao tvoje oči.
Opet je onako kao i uvek kada pogledam tvoju fotografiju.
Kristali inja, rasuti po ledenoj noći.blistaju nekim tajanstvenim, jezivim sjajem, baš kao i tvoje oči. Baš kao što su ih opisivale tvoje podatne i meke usne :
– Izgubljeni dragulji, što za njima tragaju zvezde, uplakane i preplašene.
Baš kao i ja, Milena, baš kao i ja. Uplakane i preplašene.
Kao i uvek kada pogledam tvoju fotografiju i ugledam lice anđela što zuri u mene.
Oči mi se sklapaju, ali se ne zaustavljam. Jurim kroz pustaru, kao nekada. Duša mi treperi u nekom iščekivanju, kao i uvek. Kao i svaki put kada pogledam tvoju fotografiju. Jurim, jurim…
Baš kao i one noći kada sam te izgubio. Prebrzo, previše pijano…
Možda ovoga puta neću stići, ali ti budi prelepa.
Jednom ću stići, kao što to i treba da bude.
Tamo, sa druge strane noći…
prelepo….ovakvo pisanje i treba da bude- direkt iz srca!
Najlepsa je neostvarena ljubav, problem je u tome sto se uglavnom svakome desi da je jednom ostvari…i tada nastaju posledice…posledice koje bole…i grizu
Drago mi je da se moje pisanije bar nekom svidelo.
Vase pisanje je onakvo kakvo pisanje, umjetnost i knjizevnost treba ustvari i biti. Sugavo je doslo vrijeme kada Vi i pisci kao Vi trebate opravdavati svoju vrijednost u danasnjem moru „umjetnosti“ i „kvaliteta„.
Meni se takodjer svidjela prica, i samo treba da nastavite dalje i da ne dopustite da Vas ovakve stvari obeshrabre.
O.K. – Ako urednik odobri, uskoro jos jedna moja prica.
Ako me niste razumeli ja sam presretan zbog oba komentara koja sam dobio! Hvala obojici na lepim recima!
Stevane,
ima se puno priloga
tako da mora da se ceka…
na bolje dane…
Zašto ne bi odobrio, priča je super!