Zahvaljujući senzacionalnom otkriću objavljenom kao vest dana na Vikiliksu, informaciji koja je dugo na sebi imala oznaku tajnosti, saznajemo da Melanholija ipak nije ono što, povodeći se predrasudama, mi obični smrtnici, obično mislimo da jeste.
Dakle prema Vikiliksu, s medicinske tačke gledišta, Melanholija – ili Ekranomanija kako već koga veseli, zapravo je težak poremećaj ponašanja karakterističan za nesnađene u žovotu i načisto dezorjentisane individue sklone melanholiji, mamurluku i promiskuitetu u svim njegovim pojavnim oblicima, a naročito u domenu fantazije. I njene odlike su sledeće:
Spada u zarazne bolesti zavisnosti. Prenosi se pogledom. Napada iz potaje, neprimetno. Javlja se kada ona hoće, ničim izazvana; naročito ako vam društvo pravi jedino televizor. Stvara brojne psihosocijalne i psihoseksuale implikacije sa nesagledevim posledicama. Ostavlja pustoš u duši. Ima sve karakteristike pandemije. Napada populaciju svih uzrasta i svih vrednosnih i polnih orjentacija, nezavisno od rase, boje kože ili stepena pismenosti. U aktuelnoj klasifikaciji oboljenja, uprkos otporu tradicionalno konzervativnog vrha Svetske zdravstvene organizacije i nesuvislim prigovorima nekolicine nakostrešenih čelnika uticajnih nacionalnih zdravstvenih asocijacija, prema težini bolesti, svrstana je pri samom vrhu skale, negde između maligniteta i šizofrenije.
Prema mišljenju eksperata, bolest nastaje kao posledica celodnevnog buljačenja u televizor, kao i usled upornog izbegavanja jedinke da se suoči sa stvarnošću, što ima za posledicu hibernaciju vitalne životne energije i osnovnih vegetativnih funkcija. U ranoj fazi, oboljenje dovodi do regresije u emocionalnom razvoju i inhibicije lokomotornog sistema, kao što znamo, neophodnog za uspešno savladavanje hroničnog stanja malodušnosti, sindroma koji se već uveliko odomaćenog na području Balkana, Jugoistočne Evrope, Evropske unije, Evrope u političkom i geografskom smislu, a i šire.
Simptomi bolesti: urokljivost, napadi panike, peckanje u grlu, svrab iza ušiju, kokošje pamćenje, impotencija. Anamneza: prepoznaje se po karakterističnoj grimasi na licu koja nastaje kao posledica poremećaja probavnog trakta, uobičajenog za akutna stanja Melanholije. Medicina još nije našla lek za ovu boljku. Neka istraživanja su u toku, međutim, iz pouzdanih izvora saznali smo da su svi istraživači u međuvremenu oboleli od ove podmukle bolesti.
Uprkos svim preduzetim merama u suzbijanju ovog planetarnog bauka, kao i nesebičnoj pomoći zainteresovanih farmakoloških kartela i najavljenim protestima dobro obaveštenih nevladinih organizacija sa svih meridijana, Svetska zdravstvena organizacija još uvek se ustručava da saopšti makar približan broj obolelih. Prema neimenovanim diplomatskim izvorima, špekuliše se sa višemilionskom cifrom postradalih utapajući život u Melanholiji. Bar tako kaže Vikiliks.
Kao narodni lek, koji se za sad jedini pokazao kao delotvoran, preporučuje se sledeće: 10–12 sati buljčenja u TV, i to svaki dan – i nedeljom i praznikom. Dozvoljeno je pojesti nešto u pauzi između emisija i obavljanje fizioloških potreba. Nipošto ne izbegavati reklame. Ne preporučuje se zaljubljenima. Kao neželjeni efekti terapije, pominju se: zatupelost, nedostatak volje za seksom i sklonost ka suicidu.
Hvala Vikiliksu što nam je otvorio oči. Kako bismo drugačije znali da je narod u pravu – klin se klinom izbija!
