I tako je porodica M. produženi vikend provela u poseti kod bake i deke. Kao i svaki put, povratak je izazivao sindrom obrnute Crvenkape (prim. aut. Crvenkapa je ponude nosila baki, a porodica M. ponude nosi od bake). Sindrom se svaki put dopunjava i veštinom »Stavi slona u auto«, i to sa sve mačkom, a posle, iznesi tog istog slona na osmi sprat sa sve dve ruke koje imaš.
Dakle, porodica M., sa sve svojim slonom, izlazi iz lifta i multifunkcionalna roditeljica konstatuje:
»Ovde je neko ili nešto krepalo!«
Smrad se širio celim osmim spratom i upotpunjavao ugođaj maksimalno ostvarene temperature za to doba godine. Jesam li spomenula da je to bio najtopliji vikend u godini?
»Narode, pa taj smrad dopire iz našeg stana!«
Dok su se polako oslobađali delova slona, ne bi li nekako došli do slobodne ruke da otključaju vrata stana, razvijali su teoriju smrdljive zavere protiv porodice M.
»To mora da su uginule ribice«, reče pater familias.
»Ma, nema šanse! Od one dve sitne ribe pljuckavice? Nego, kad si se ti poslednji put čuo sa komšijom koji nam je hranio ribice i zalivao cveće?«, upita roditeljica.
»Molim?«
»Ništa, ništa, samo glasno razmišljam. Mora biti da nemamo struje i da je započeo proces razlaganja one naše mesike, istrajnošću veverica pohranjivane u zamrzivaču.«
Multifunkcionalna roditeljica je pustila mašti na volju, sve zamišljajući Rio grande u kuhinji, Nijagarine vodopade kod komšija ispod i najgore slučajeve patologije iz serije Bouns u zamrzivaču. Trenutak istine se bližio. Vrata su se otvorila, a članovima porodice M. grunuše krokodilske suze na oči. Esencija smrada krenula je da beži iz stana. Omladinac je odmah dao ostav, zakoračio unazad, i zauzeo najvišu poziciju na stepeništu za gornji sprat.
»Ja ne ulazim unutra! Nema šanse!«, vikao je s vrha stepeništa.
Multifunkcionalna roditeljica je ušla i mašila se prvog prekidača, i klik … Nije bilo struje. Doduše na prekidaču je bila zalepljena neka poruka, ali je u polumraku niko nije mogao pročitati.
»Jesam ti rekla da nemamo struje!«, uskliknu roditeljica.
Pogled na kuhinju nije otkrio tragove Rio grande, što je izazvalo sumnju. Pokušaj s drugim prekidačem je dao više uspeha. Svetlost se razmilela po predsoblju, što je dalo dovoljno prostora da pater familijas odjuri do zamrzivača i konstatuje da on ipak radi.
»Ali nama je ipak nešto crklo u stanu!«, i dalje je vikala roditeljica.
Zauzevši poziciju tragača, roditeljica je njuškala u svim pravcima, ali pravo otkrovenje je bilo svetlo u kuhinji. Svetlo je uznemirilo gnezdo muva pterodaktila, koje su krenule s preletima, razletima, žužuletima, zbrisoletima, ostavljajući ukućane skamenjene na svojim pozicijama.
»Čoveče, kolike muveee… Ja tolike u životu nisam videla«, prošaptala je roditeljica.
Kad su se muve – pterodaktili malo smirile, započeo je istražni postupak koji je otkrio telo ribe smrdoubice u sudoperi. Ona je još u petak tamo zaboravljena, a pater familias se pobrinuo da ne nazebe, pa ju je fino ušuškao u kuhinjsku krpu. Svečano otkrivanje tela ribe smrdoubice, omogućilo je pogled iz prvih redova na kašicu „onoga”, iz čega mili belo „ono”, što ih je nateralo da prekinu s daljim forenzičkim istraživanjem.
»A oni u seriji pored OVOGA jedu sendviče i nonšalantno razgovaraju. Ma, idi begaj«
Dok je pater familias uklanjao posmrtne ostatke tela ribe smrdoubice, multifunkcionalna roditeljica je krenula s pravljenjem totalne promaje, podmećući sve pokretne komade nameštaja u vrata i prozore i puštajući obe klime na turbo provetravanje. Omladinac je i dalje čučao na stepeništu, i hvatajući nečiji nebranjeni wireless, izveštavao svet putem fejsa o nedavnim događajima. Maca zvana Tikvica (takav joj oblik kad je gledaš od nazad) je konačno puštena iz transportera kako bi pripomogla u lovu na muve pterodaktile. I tako dok su multifunkcionalna roditeljica i Tikvica izvodile svoj ples, jurcajući tamo vamo sa sve muvopičem, pater familias je bacao sve što je bilo u dodiru s inkriminisanim telom, a ono što se nije moglo baciti moralo je biti oribano, silinom promene molekularne strukture. U jednom trenutku pojavio se omladinac na vratima.
»Hej, narode, a da bacimo ono đubre što ste ostavili ispred vrata? Počele su komšije da izlaze i da pitaju šta to smrdi. Onda sam im ja objasnila da smo zaboravili ribu na sudoperi. Onda su oni, uz sažaljiv osmeh, rekli da je to baš dobro jer su oni već hteli da zovu miliciju verujući da u zgradi imamo leš.«
Uzevši u obzir da su bili sitni sati i da je započinjao novi dan, porodica M. je odlučila da ne davi više komšije, i da s egzorcizmom smrada nastavi narednog dana. Svako je zauzeo svoju poziciju za disanje i preživljavanje do sutrašnjeg dana, neko s mirišljavom maramicom preko nosa, neko pokrivajući se preko glave, a neko dišući na usta iz dubune duše.
Novi dan je osvanuo i porodica M. je krenula s pretresanjem stana. Na meti peračkih aktivnosti odmah su se izdvojile zavese, tepisi, mebl-štofovi i sva gardaroba koja nije bila u ormanima. Nakon toga, sa sve krpama umočenim u rastvor vode i sirćeta, krenulo se s detaljnom inspekcijom, tehnikom šnjufkanja veselih baseta.
»Je l’ smrdi?«
»Smrdi«
»Peri!«
»Je l’ smrdi?«
»Tukne!«
»Peri!«
»Je l’ smrdi?«
»Mmm?«
»Peri!«
Nakon peračkih aktivnosti, nastupila je faza kađenja. Iz svakog ćoška počeli su da se vijore dimćići s upaljenih indijskih štapića, trouglića, kvrčića i ostalih ‘…ića’. U tom trenutku, indijski hramovi su bili sitan doživljaj u odnosu na stan porodice M. Usred kađenja zazvonio je i telefon. Pater familias se javio.
»O, zadravo, dragi naši. Dugo se nismo čuli.«
….
»Da, da«
»Pa danas baš nije zgodno da navratite.«
U toku razgovora omladinac, od spolja, uleće u stan.
»Pa taman sam mislila da smo uspeli da isteramo smrad, a ova lešina se još uvek oseća!«
»A ni sutra. U stvari, javićemo vam kada da počnete da razmišljate o dolasku.«
Pater familias je završio razgovor, dokopao se osveživača vazduha, za svaku ruku po jedan, i krenuo da, kao pomahnitali otvarač za konzerve, maše po stanu.
I tako je porodica M. prala, kadila, prskala, pa opet malo prskala, kadila, prala i na kraju primenom svih tehnika egzorcizma smrada i upornišću magarećeg kašlja, uspela da eliminiše posledice napada ribe smrdoubice. Sada je mogla i da primi one njihove vickaste goste, koji su ih pozdravljali na ulasku sa:
»E baš dobro što više ne smrdite, pa možemo da dođemo u goste.«
P.S. Ako se neko još uvek pita šta je bilo na onoj poruci okačenoj o prekidač, odgovor je:
»Crkla sijalica«.
Eh, da je samo ona…