prozaonline

  Đani je ušao na vrata spreman da prihvati parove ručica, koje su omogućile musavim i nasmejanim malim stvorenjima da se uzveru po njemu, i vise kao ukrasi s jelke. – Ajde, ajde, svi kod Đanija, najbogatijeg čoveka u cigan-mali!

Sanjala sam. Sklupčala mi se u krilu, onako krhka i topla kao kad je bila dete. Obujmila sam to koščato telo, prihvatajući svojim svaki ubod prkosne strukture koja se probijala kroz bledu kožu. S njenog potiljka kotrljao se vlažni miris

Kad se nit života prekine, koliko treba duši da napusti telo? Pet minuta? Jedan minut? Ili možda samo jedan trenutak? Samo se prekine, i onda te bolno osvesti saznanje koliko je ta nit krhka. Kao udarac u pleksus koji ti

Jutarnja hladnoća je prolazila kroz poderane krajeva nečega što se nekada zvalo košuljom i pantalonama, izazivajući u talasima titraje tela, koje je pokušavalo da se na taj način zagreje. Sunce je bilo još dovoljno nisko da bi se blagodeti njegove

Posmatrao je vinsku mušicu koja se praćakala u ćilibarskoj tečnosti, praveći koncentrične krugove. Skoro da je mogao osetiti kako se oseća. Kako se bezuspešno bori za dah, dok je snaga polako napušta. Odjednom su se i njemu zgrčila pluća. Poskočio

Emil je ležao na karti, na podu predsoblja pošte u Martinici1. Malenim prstom petogodišnjaka pratio je ucrtane putanje brodova i vozova. Bila je to lepa poštanska mapa sa slikama poštanskih brodova, njihovim imenima, vremenima polaska, putanjama, i vremenima dolaska na

U mimolaženju dodirnuo joj je toplo, vlažno lice. Tačno tu, gde se spaja donja vilica s pregibom vrata, zahvatajući i deo uha. Ta velika nežna ruka svila se tu ispod mokre kose, otkrivši uljuljkujući slatkasti miris kože. “Da li si

Trgla se. – Bože, šta radim toliko dugo u kadi? Kupatilo je bilo prepuno teške i optužujuće pare, u kojoj je jedva disala. Telo joj se crvenelo od besomučnog trljanja, i bridelo je od svakog novog susreta sa sunđerom. Želela

»Ma, hajde da nešto napišeš.« »Neću!« »Hajde, što si takva? Evo, ja ću ti pomoći.« »Ne želim. Imam fobiju da je sve što napišem neko već davno napisao. Kao da stalno imam neke dvojnike u glavi, koji naše zajedničke ideje

I tako je porodica M. produženi vikend provela u poseti kod bake i deke. Kao i svaki put, povratak je izazivao sindrom obrnute Crvenkape (prim. aut. Crvenkapa je ponude nosila baki, a porodica M. ponude nosi od bake). Sindrom se