U našem gradu venčanja nisu retka. Tako, kad pomislite− evo svanuo i nama opet taj Crni petak i slično, začuju se trube, te ako ste u blizini neke uglednije gradske crkve videćete šaroliku gomilu gospode i lepotica sa visokim štiklama, mladu sa buketom u ruci, mladoženju u najboljem odelu i uobičajeni mali trubački orketstar, sastavljen od onih kojima NVO već godinama pomažu, al` eto nikako da im pomognu, pa oni i dalje, već škripećim limenim instrumentima, sa ukočenim osmesima na licima uveseljavaju gospodu koja su im dopustila da zasviraju onog trena kad je mlada, klecavih nogu, kao tek udata gospoja zakoračila iz Crkve.I tad Vam se taj Crni petak učini onako više… siv… eto ljudi se vole, osnivaju porodice, muzika škripi i jeca al` je ipak muzika.
U redu, video sam to pomisliće čangrizavi čitalac i zapitati se dal` pisac zna vezu između naslova pripovetke i njenog sadržaja. Pisac zna… ali je i on u dilemi dal` da razveze o detaljima venčanja il` da nastavi po osnovnoj idejnoj zamisli priču o potresnom delovanju predizbornih aktivnosti na lomljivo tkivo balkanskog braka.
Pa− sledi nastavak priče o mladencima koji su tek ušli evo u peti mesec bračnog života, kad se Država setila putem svojih ORGANA da treba da ponovo raspiše izbore. Mladenci su bili zaokupljeni biranjem tapeta za omanji stan koji su nekako uspeli da iskamče od roditelja tvrdeći lažno da čekaju prinovu. I zato su se ovih dana posle ispijanja punih šaka ologovit tableta i selena u kapsulama zdužno buričkali po krevetu, u nadi da će se desiti i to spajanje dve polne ćelije, i time njihova amnestija od kazne kad roditelji za šest meseci budu pitali −gde je pobogu taj unuk?
I to bi se i desilo da mladoženjin telefon nije zvrcno kobnim zvukom.
Jesam, Mikice kod kuće sam..kako to misliš odmah, danas je subota!
Sa druge strane jako vikanje nije davalo povoda sumnji da je stvar urgentne prirode.
− A, javili su se iz DRPS− a da oće da im mi radimo kampanju, a nemamo dosta slika siročadi i sirotinje, a slogan koji smo im prodali je »stop siromaštvu«…. kontam, treba da imamo uverljive slike oko sto sirotana pa ćemo ih fotošopirati u kampanji da izgledaju bogato..sa podsloganom DRPS MENJA VAŠU BUDUĆNOST.. Ideja ti je genijalna. −reče mladi muž navlačeći gaće i oblačeći se na brzinu, dok ga je supruga onako raščupana i polugola zapanjeno gledala, ležeći još uvek na krevetu.
−Gde si ti to krenuo?
−Na posao…Mika je našao oko dvesta sirotih penzosa i slične raje koji pristaju da za dvadeset evra budu na bilbordima… tako nisku cenu nećemo skoro naći…moram da ih uslikam danas.
−reče muž i izađe kroz vrata.
Te večeri ćutanje je po prvi put vladalo za stolom dok se sveže venčani par borio sa nekim poprilično tvrdim odrescima na tanjirima.
Ni on ni ona nisu prozborili ni reč,a onda supruga ode do kuhinje i spusti prljave tanjire glasno u sudoperu.
−Nisi raspoložena. −umilnim glasom prozbori muž.
−Ne, nisam. − reče supruga mlada iode u spavaću sobu, zalupivši jako vratima. Muž odluči da je red da je udobrovolji, ode do kupatila, istušira se na brzinu, raskuštra kosu da mu bude onako dečački neuredna, pa sa polumokrim leđima, sav mirišući na dečji puder kojim je dobro natapkao pazuha, otvori vrata spavaće sobe.
−Mišu, pravim tvoj omiljeni koktel…? hoćeš tri ili četri masline?
Mrk pogled upućen preko ženskog časopisa govorio je mnogo, a još više naslov na prvoj strani magazina. «Kad je vreme da prepoznate kraj veze…1o znakaova koji vam kažu da vas on ne voli više«.
Mladi čovek tiho zatvori vrata i uputi se ka kuhinji.
«Ona voli sladoled, a k`o u inat nema ni jednog trunka ovde… «− mislio je praveći joj voćnu salatu i mešajući mikserom šlag. Preko cele obimne porcije još je prelio rastopljenu čokoladu, a onda je palac desne ruke dobrano umotao u zavoj… Tako uparađen krenu opet ka sobi.
−Mišiću, napravio sam ti voćnu salatu..reče otvarajući vrata s grimasom bola.
Pružio joj je voćni kup baš tom, zamotanom rukom.
−Vidi, kako me ta vrela čokolada isprskala… baš sam nespretan u kuhinji.
Žena s nešto blažim izrazom lica pogleda ka njemu i sporo prihvati staklenu čašu.
−Jel te boli,jako?
−Ma, ako me poljubiš prestaće− reče namirisani i leže kraj nje. Preko ostatka scene bacićemo nežni veo stida, jer se kikotanje i cvrkutanje čulo i sprat niže, gde se stariji bračni par penzionera upravo oporavljao od TV Dnevnika. Gospodin ustade i reče ženi −Ovo je previše, svako veče, a i po danu to cičanje. Idem da im kažem.
−Nemoj Milutine, nek se ljudi raduju, kad već mi ne možemo.
−Ma nek se raduju al` brate tiho.
I tako i drugo kobno zvono prekinu mladi par u ispravnoj odluci da se dokažu roditeljima kao iskreni i čovečni potomci.
Scena razgovora razgolićenog supruga, prekinutog u pola akcije i starijeg komšije bila bi vredan doprinos našoj etnologiji i lingvistici, da je kojim slučajem zabeležena. Spominjalo se tu i majčino mleko, iver koji ne otpada daleko od klade, obavezno pominjanje kućnog reda, kulture i praziluka u jednom delu čovečjeg tela takođe nije izostalo.Sve se završilo jakim zalupljivanjem vratima i sočnom psovkom sa obe strane vrata.
−A, prekinu me matori u pola uživanja..izvini, mišiću samo da se smirim.
Te noći akcije više nije bilo, al` sledećeg jutra čim je svanulo mužić se okrenu ka ženi poče da joj ljubi rame..
−Mmmm, baš me rano budiš.− reče ženica mlada i okrenu se ka njemu.
Ali kako vreme Izbora nije vreme uživanja jer sad ili nikad moramo izgraditi konačno taj novi put za našu zemlju OPET SE ČUO JAK ZVRC SA MOBILNOG TELEFONA.
Zvrc je bio neopisivo uporan i tek nakon trećeg uzastopnog poziva čulo se:
−Kako to misliš, DRPS− ov sekretar kaže da su slike mutne…? Šta je on?! Osivač demokratskog radničkog pokreta Srbije…. Pa šta! Ja ga znam kad je bio preprodavac kožnih futrola za mobilne…DANAS? U dvanaest sati ponovno slikanje… il da dođem il gubim posao…?!
Muž leže kraj razbarušene žene, skoro onesvešćen.
Ona ga pogleda ljutito, ustade i ode po čašu vode.Pruži mu je hladno.
−Evo ti, ti Jadni čoveče koji ne možeš da odrediš prioritete.
Rekla je to s gađenjem i počela da se oblači.
I tako… sledeće dve nedelje narušile su brak mladog para P. do te mere da među rodbinom kolaju glasine kako su na ivici razvoda…ali, šta je to u celoj situaciji kad svi moramo biti znad naših ličnih želja, ciljeva i slabačkih nagona. Jer DRPS, PRPS i ostali to od nas i očekuju.. tu građansku svesnost…a bračni par P. možda neće venčan dočekati šest meseci bračnog staža, a unuk o kom su sanjali roditelji nije ni u planu više….Pa, kad sledeći put neki mlad verenički par zamuckujući najavi svoju želju za venčanjem recite −svakako, sinko al` ne u godini IZBORA..Tad i planinski potoci stanu da razmisle kom dati svoj glas… da je baš tako svedoči Vam pisac ovih redova.
zanimljivo…