Pod lupom: „Fejsbuk u vašem životu“
Filozofsku „flash“ raspravu Stevana Šarčevića sa samim sobom na temu Facebooka, uzroka i posljedica koje ova društvena mreža ima na život pojedinca i formiranje njegove ličnosti u svakodnevici nije lako opisati. Možda bi se mogla ukratko objasniti citatom, istina istrgnutim iz konteksta „Teoreme“ P.P.Pasolinija, no veoma primjenjivim u ovom slučaju: „Cijela je istina: simbol stvarnosti u sebi sakriva nešto što stvarnost ne posjeduje: on je zbir svih njenih značenja“.
Postoji mesto gde snovi oživljavaju. Okupljalište lažnih nada, varljivih likova, mladih staraca i prezrele dečurlije. Lokacija stvarna i nestvarna, koliko lažna i varljiva, toliko i realna, čak i istinitija od sveta kojim se krećemo.
Ponekad se upitam ko sam u stvari ja.
Jesam li ja ja, čovek u poslednjoj četvrtini života, razočaran nepravdama i surovošću, obespravljen i bespomoćan? Ili sam virtuelni lik što udiše pritvorne magline jednog lažnog sveta? Šta uopšte predstavljaju facebook prijatelji u nečijem životu? I šta je zapravo pravi svet kada se ovde se tako dobro osećam?
Dok iznova posežem za tastaturom postajem svestan istine i ne znam je li to dobro ili ne.
Avatar sam, tek senka što po ogledalima hoda. Laž u koju moram verovati.
Bledim i nestajem u realnosti. Pretvaram se u mlaz elektrona što se susreće sa drugima, isto tako nestvarnima i bestelesnima.
Prepuštam se stihiji. Prsti kuckaju, oči lete po statusima.
Ubrizgavam sebi još jednu dozu i tonem u slađane snove.
Pa nek’ svet ide dođavola.
Noćas sam opet mlad.