Vidim tu si? Šta činiš osim što visiš na fejsu?
Pijem kafu i lečim fleke od sinoć.
Hm. Mora da si negde dobro zaglavio?
Jesam. Što pitaš? Sedeli smo u jednom kafeu na otvorenom, umesto neba ima kišobrane, mnogo mnogo velikih crvenih kišobrana, otvorenih naravno, spremnih za provalu oblaka.
Sigurno ste se super proveli. Ko je sve bio?
Kako ko je sve bio? Pa ti, ja, Goksi i Komarac. Jesu ti vrane popile mozak pa ne znaš gde si bio sinoć? Šta je s tobom, čoveče?
Ma, pitam onako tek, možda sam nešto propustio a da to i ne znam. I šta smo tamo radili?
Kako šta smo radili? Isto što i uvek. Uz pljuge i pivo pretresali smo neviđeno važne stvari i kužili svet, kao i svi drugi, ovako kao i mi, neviđeno pametni i knjiški ljudi…
Ups… Izgleda da je baš bilo zabavno. I šta još?
Šta? Ništa. Kada nismo buljili svaki u svoj mobilni, branili smo se od nekih lujki. Zauzele su busiju tačno preko puta nas i pokazivale sve što znaju i imaju. Prave lude, kažem ti, ne zna se koja je od koje lepša a onako drsko su bacale čini na nas kao da imaju prljave namere. Kao da hoće da nas zarobe i da nas drže kao taoce dok im ne dopizdimo.
Hm. Ovog prvog se još i sećam, ali ovog drugog da me ubiješ. Stvarno su htele da nas zarobe?
Meni je tako izgledalo. Kao da će da im propadne veče ako ostanu praznih ruku.
Ne znam. Ali kad sam se dovukao kući opet sam imao onaj isti glupi trip što me progoni vekovima i od koga me sve više hvata panika…
Objasni. Ne znam o čemu pričaš?
Pričam o tome da sve više tripujem da mi nema spasa. Da ću garant da padnem kao žrtva svoje lude pameti, koja će živog da me sahrani ako ne budem smogao snage da stanem na put ovoj lakrdiji od života…
Bre, bre, ode ti u filozofe. A i mene kao da je neko urekao, nikako da izađem na zelenu granu. Šta misliš, možda smo sami krivi? Što smo sinoć, recimo, dupustili tim lujkama da nam kvare užitak? Možda je trebalo da promenimo kafanu?
!?!?!?
Eeeej, možda je trebalo da promenimo kafanu?!
Ode budala!