DANIJEL GENOV: ROĐAKOVA SUPRUGA

Reč autora: sasvim jednostavna priča,
u potpunosti izmišljena,
u kojoj se neki mogu pronaći.

Bili smo ljubavnici oko dva meseca. Sastajali smo se u mom iznajmljenom stanu, svake subote, u poslepodnevno vreme. Još dok smo se dopisivali preko jedne društvene mreže na internetu, rekla mi je da je u braku već oko četiri godine, da joj je bitna stroga diskrecija. Nikada ranije nije varala svog supruga, ali je imala utisak da bi on bio nasilan sa njom, ako bi otkrio da ga vara. Tvrdila je da je suprug nikada ni zbog čega nije udario, ali jednom joj je rekao da bi je prebio, ukoliko bi saznao da je imala seksualne odnose sa drugim muškarcem. Što se mene ticalo, naravno da sam bio za strogu diskreciju. Ne bih voleo da me neki čovek napadne na ulici samo zbog toga što sam spavao sa njegovom ženom.
Nije mi bilo bitno što sam za trenutke strasti pronašao udatu ženu. Najbitnije mi je bilo samo to da mi dani ne budu monotoni i dosadni, u gradu u kojem sam radio već oko četiri meseci i gotovo da i nisam imao neka naročito bliska poznanstva. Živeo sam usamljeničkim životom, i iako sam već imao približno četrdeset godina, još uvek mi nije bilo stalo do toga da se oženim i zasnujem porodicu. Još dok sam živeo u svom rodnom gradu, kroz moj krevet je prošlo mnogo žena, ali nijednu od njih nisam poželeo za brak. Moja mlada ljubavnica me je rešila dosade i usamljeničkog života.
„Tajno se sastajemo već oko dva meseca.“, rekao sam ljubavnici, dok smo u krevetu pili sangriju, nakon seksa.“ „Nešto mi baš puno i ne pričaš o svom životu.“
„Ja i ti se sastajemo samo radi seksa.“, pomalo ljutito je rekla.“ „Prema tome, što bih ja tebi pričala nešto opširnije o mom životu? Skrivamo se u tvom stanu, kako bi se seksualno zadovoljavali, a ne da se ispovedamo jedno drugom.“
„To što sam te pitao, nisam mislio ništa loše. Čak i da saznam nešto više o tebi, sigurno to neću zloupotrebiti.“
„Što manje ljubavnik o svojoj ljubavnici zna, to bolje za oboje.“
„Pa, u redu, onda te više neću smarati takvim pitanjima.“
„Za naša tajna viđanja, zna samo moja najbolja drugarica, koja pred mojim mužem govori da sam sa njom subotom u šetnji ili u pozorištu, kako bi me prikrivala.“
„Dobar izgovor si našla.“

*

Sutradan ujutru sam pošao do trafike, da kupim dnevne novine. Susreo sam jednog svog rođaka, s kojim se nisam video još od studentskih dana. Porazgovarali smo neko vreme. Rekao sam mu da sam se zaposlio u Beogradu, da živim u iznajmljenom stanu, i da sam morao da napustim svoj rodni grad, jer sam tamo izgubio posao, nakon što je firma bankrotirala. Rođak mi je rekao da se, pre pet godina, zaposlio u jednoj firmi, u kojoj je zarađivao prilično dobru platu. Pohvalio se da je, već četiri godine, srećno oženjen prelepom ženom, dosta mlađom, i da imaju trogodišnje dete. Pozvao me je da ih posetim u toku dana, davši mi broj telefona i adresu. Obećao sam mu da ću ih posetiti, i da ću mu se najaviti unapred. Bilo mi je drago što sam na njega naišao, posle dugi niz godina.

*

Predveče sam se rešio da posetim svog rođaka i njegovu porodicu. U obližnjem marketu sam kupio bocu vina za rođaka i bombonjeru za njegovu suprugu. Taksijem sam se odvezao do njihove kuće. Bila je to kuća na tri sprata, sa plavom fasadom, majstorski odrađena građevina. Pozvonio sam pred vratima. Sačekao nekoliko trenutaka. Očekivao sam da će mi vrata otvoriti rođakova supruga, ali ugledao sam rođaka. Pustio me je da uđem unutra. Bio sam zadivljen koliko mu je kuća bila opremljena luksuznim nameštajem, čim smo zakoračili u prostranu dnevnu sobu. Bocu vina i bombonjeru sam spustio na stakleni sto.
„Sedi na sofu, opusti se i osećaj se kao kod svoje kuće.“, rekao mi je rođak.“ „ A sada ću pozvati svoju ženu, da te upozna, i da se uveriš kakvu lepoticu sam oženio. Kad bi samo znao koliko sam ponosan na to što sam oženio toliko mlađu ženu. Mnogi mi na tome zavide, a ja volim kada mi zavide. Inače, nisi trebao da trošiš novac na vino i bomonjeru.“
U tom momentu sam začuo da je neko ušao u dnevnu sobu, a onda je moj rođak rekao da je upravo ušla njegova supruga. Okrenuo sam se u tom pravcu. Mom zaprepašćenju nije bilo kraja. Rođakova supruga je upravo bila ta koja mi je već oko dva meseca bila ljubavnica. U sebi sam se zaprepašćeno pitao, zar pored toliko žena u Beogradu, baš da naiđem na suprugu svog rođaka?
Trudio sam se da mi izraz lica ne deluje zaprepašćeno, kako ne bih kod rođaka izazvao neku sumnju. Ni na licu njegove supruge nije bilo ničeg zaprepašćujućeg, niti bilo čega što bi je odavalo da se poznajemo. Delovala je kao da me je prvi put u životu ugledala. Osmehnula mi se i rekla kako joj je drago što sam im svratio u goste. Predstavili smo se jedno drugom, glumeći kao da se nikada ranije nismo sreli.

*

Sledeće subote, nisam se video sa rođakovom suprugom, niti je ona mene zvala da zakažemo susret, niti ja nju. Nije mi bilo stalo da nastavim da budem ljubavnik žene koja je bila u braku sa mojim rođakom, koji me je onog dana ljubazno i lepo primio u svoj dom i ispoštovao. Grizla me je savest što sam bio ljubavnik žene koja je pripadala mom rođaku, a da sam to znao ranije, nikada je ne bih ni taknuo.
U jedno sam bio siguran: kada drugi put poželim da nađem ljubavnicu, insistiraću na tome da saznam čija je žena. Nisam želeo više da mi se dogodi da se upustim u tajnu vezu sa ženom nekog svog rođaka ili prijatelja.
Kada sam se, jednom prilikom, poverio svom starijem bratu, s čijom ženom sam imao tajne susrete, rekao mi je:
„Naravno da treba da te grize savest što ti je ljubavnica bila supruga našeg rođaka, iako ti nisi znao ko joj je suprug. Čak i ako za ljubavnicu poželiš neku ženu, koja čak i nije žena nekog našeg rođaka ili prijatelja, i tada bi trebalo da te grize savest. Nikad ne poželi ono što je tuđe. Uvek traži samo one koje su slobodne. Nema ništa nemoralnije nego kada si u ljubavnoj vezi sa udatom ženom.“