Ivan Glišić, šabački književnik i novinar, kaže da iza sebe ima mnogo godina, a ispred sebe sve manje, i to ga je nateralo da napiše književni ’diptih’ ’Moje pesme moji snovi’ i ’Moje knjige moji snovi’. U prvoj, detaljno pojašnjava sebe i svoj rad u sferi muzike, od rokenrola, preko panka i klasične, do etno melodija. A počeo je 1965. kada je na takmičenju diskofila, u organizaciji Radio Sarajeva, osvojio prvu nagradu. Potom, 1969. godine na šifrovanom konkursu zagrebačkog ’Pop ekspresa’, osvaja Zlatnu liru, pesmom ’Trenutak sreće’.
Urednica, Maja Perfiljeva, šalje stihove Rajmondu Ruiću, basisti bendova ’Delfini’, ’Roboti’ i ’Točkovi vatre’, koji piše muziku i sa ovom pesmom, u izvođenju Dalibora Bruna, nastupaju na Omladinskom festivalu ’Subotica 69’. Glišić i Ruić nastavljaju saradnju i ostavljaju nam hitove poput ’Ulice jorgovana’ (Darko Domijan; ova pesma je okosnica zbivanja radnje u povratničkom filmu Žarka Lauševića ’Smrdljiva bajka’), ’Veče u Luna parku’ (Josipa Lisac), ’Naćiće se neko ko će da me voli’ (Beti Đorđević), za koje, dvaput zar5edom, 1974/5., dobija zvanje najboljeg tekstopisca Jugoslavije. Glišić piše i himnu za kultnu emisiju ’Veče uz radio’, Nikole Karaklajića. Sarađuje sa Mišom Aleksićem-bend ’S.O.S.’, Ljubišom Lolićem- ’Rondo’. Osniva i svoje rnr i punk bendove ’Mudra sova’, ’Novi talas’, ’Bogalji’. Na Glišićeve stihove muziku pišu i čuveni srpski kompozitori klasične muzike: Mirjana Živković, Dušan Radić, Slobodan Atanacković. Glišićevi stihovi inspirišu i Milutina Popovića Zahara i Radoslava Graića. Malo se zna da je pesma ’Žubor voda žuborila’ Glišićeva i Graićeva. Priča se nastavlja saradnjom s bendovima ’Sirova smjesa’, ’Copy & Paste, ’Borghesia’, ’Furgative Theatre’, ’Horkestar’…
U bibliofilskom bukletu ’Moje knjige moji snovi’, Glišić nam pojašnjava svoj upliv u svet književnosti, najpre kao ’čitač’, potom kao student jugoslovenske i engleske književnosti, i zatim kao autor sedamdesdetak knjiga poezije i proze. Jedan je od utemeljivače naše rokenrol i pank literature, romanima ’Jer znala je mama mene će skrckati levi elementi’, ’Rokenrol ratnici’, ’Dogfucker’, ’Deca starog Bakunjina’.
Ivan Velisavljević, magistar književnosti i diplomirani dramaturg, adaptirao je, kao radio-drame, Glišićeve romane ’Čizme slobode’, ’Plastično lice’ i ’Šljamhaus ili Kuća srama’, koje je snimila Dramska redakcija Drugog programa Radio Beograda. Saznajemo da je Glišić i više navratao dobijao diplomu ’Politikinog zabavnika’, za omladinski roman. Tu su i dve prve nagrade za feljton ’Večernjih novosti’ i ’Borbe’ ( ’Bure i osame Miloša Crnjanskog’ i ’Amor i Borinom Vranju’), kao i povelja NIP ’Plavi jahač’ i Isidorine zadužbine u osnivanju, za monografiju ’Isidora ili Ključ od sebe’. Glišić je i autor knjiga o Mikelanđelu, Milovanu Glišiću, Dušanu Savkoviću, Alenu Delonu, Pjer Paolu Pazoliniju. Ima i nekoliko knjiga koautorskih. ’Vodič kroz Krležu’, sa Danielom Radočajem, objavilo je Ministarstvo hrvatske i uvršćena je u dopunsku literaturu za maturante hrvatskih srednjih škola. Neke Glišićeve knjige prevedene su na engleski (Dejvid Stoun), mađarski (Marta Mićić), poljski (Simon Gončar), a nalazi se i u američkoj tematskoj enciklopediji ’Serbian writers’. Većina Glišićevih knjiga je samizdat, a poinešto su objavili i nezavisni izdavači Slobodan Mašić (NIP ’Nova’) i Ivan Kovačević (NIP ’Zaslon’).
Glišićev literarni diptih ’Moje pesme moji snovi’ i ’Moje knjige moji snovi’, likovno je opremila mlada dizajnerka iz Rijeke, Vedrana Strižić, a štampala andergraund udruga ’Šapula’ iz Pule.