Ivana Zajić: ZALAZAK SUNCA

Marina se probudila u sedam sati popodne. Trebalo joj je čitavih pet minuta da shvati da se nalazi u hotelskoj sobi broj dvadeset sedam na trećem spratu. Još je bila mamurna od puta i nije odmah primetila poruku na stolu pored kreveta. „Otišao sam po novine i cigarete“, pisalo je. U sobi se osećala sparina i zagušljivost te ona, pre nego što ode do kupatila da se umije, otvori prozor i namesti krevet. Opazila je poruku tek kad je ponovo ušla u sobu.
Uzdahnu dvaput i, sednuvši na krevet, poče da pretura po tašni, tražeći neseser sa šminkom. Izvadila je ogledalo i sledećih nekoliko minuta zabrinuto posmatrala bore oko očiju, pokušavajući da ih prekrije puderom u prahu. Na kraju nevoljno pređe sedefastim ružem preko tankih usana i izađe iz sobe.
Liftom je sišla do recepcije i najpre zbunjeno osmotrila okolinu a zatim izašla na ulicu, vukući tanka stopala po prašnjavom putu. Hotel u kojem su odseli, nalazio se na oko dve stotine metara od plaže. Marina je tek na trenutke, kad bi utihnula buka sa ulice, začula blagi šum mora. Pošla je u susret otvorenom moru, omamljena njegovim mirisom i tihim hukom ustalasane vode. Turisti su se već vraćali sa plaže, noseći ležaljke i suncobrane pod rukom. Divila se njihovoj preplanuloj boji, koju su ponosno pokazivali na bosim nogama i nagim ramenima. Neki se još izlažavaju na peskovitoj obali dok su im suncobrani već sklopljeni, jer se sunce uzdiglo visoko iznad obale.
Marina sede na klupu pored obale i poče da razgleda okolinu. Iznad ustalasane vode prhnu galeb i vinu se ka užarenom nebu. Posmatrala je plavi svod kroz igličasto granje obližnjih palmi. Ta usijana lopta iznad nas predstavlja izvor života, a posmatrati njeno razlivanje iznad mora u suton, pravi je doživljaj. Priroda u sebi skriva mnogo čari, a one su najlepše kad im se svojim čulima približimo u društvu voljene osobe.
Vreme za večeru u restoranu je od sedam do devet. Marina još nije znala gde bi Nikola mogao da se nalazi u ovom trenutku. Gledala je u nebo, obasjano suncem, koje je polako zalazilo, presijavajući se na ustalasanoj vodi, dok joj je srce podrhtavalo od straha i strepnje od najgoreg.
Ustade sa klupe i krenu ka ulici, koja je vrvela od turista što su prolazili ovuda. Opazi kako mladi bračni par vodi za ruku dvoje mališana. Nije znala ni koju je košulju Nikola obukao, kako bi ga po njoj lakše prepoznala među prolaznicima. Na trenutak je požela da krene ka hotelu, ali se bojala da ne zaluta. Ponovo sede na klupu i nemo se zagleda u svod pred sobom. Sunce već beše zašlo i noć razvukla svoje sivilo po nebu i ulici. Pratila je prevrtanje morskih talasa pogledom koji je odavao zabrinutost dok joj je bol razarao grudi. Trudila se sve vreme da zadrži suze.
Svežina letnje večeri ohladi joj telo i ona, zadrhtavši, zakopča dugmad na tankoj košulji. Sat na ruci kazivao joj je da već pedeset minuta sedi pored mora. Ponovo je htela da ustane sa klupe, ali je nečija ruka nežno dodirnu po ramenu. Sledećeg trenutka ugledala je Nikolu pored sebe. Tek tad je mogla da zaplače.