Čedomir Janičić: KRIPTIDI (dramolet)

Kako je lako ne biti nežan,

višnjik snežan

kraj tebe vene sam.

Kako se lako uspava seta,

smiraj leta

kraj tebe nepoznat.

Intro

Zamislimo jedan veliki politički miting. Zatim još jedan, podjednako veliki, kontramiting. Onda jedan veliki koncert na otvorenom, pa crkvenu litiju, još i veoma važnu fudbalsku utakmicu, pa rasprodaju u nekoliko megamarketa… Dakle, zamislimo sve to, plus još neku ovde zaboravljenu priliku gde se sabira veliko mnoštvo ljudi na jednom mestu, i sve to u isto vreme. Zatim, hajdemo odatle na najudaljenije obode grada, tamo gde neko svemu tome ne prisustvuje, čak ni posredno prateći događaje preko televizije, društvenih mreža, radija, dimnih signala ili na bilo koji drugi način.

Tamo ćemo zateći junake ovog dela.

Ta divna stvorenja, čudesna svetla iz mračnih dubina.

1.

Moji su na mitingu.

A moji na kontramitingu.

Moji su na koncertu Filharmonije.

Moji na utakmici.

Moji su na dočeku naših zlatnih odbojkaša.

Moji na velikoj rasprodaji.

Ko ste vi?

Mi smo ono što je preostalo.

Débris.

Šta radite?

Plutamo u najdaljoj orbiti.

2.

Provaljivanje u stanove onih koji su na događajima.

Mučenja nemoćnih staraca koji su ostali bez ikakve zaštite.

Mučenja kućnih mezimaca.

Uništavanje imovine.

Lažno predstavljanje.

Hvatanje maloletnih delinkvenata i mučenje pod izgovorom da je takav zakon.

Prodaja u belo roblje ili trgovina organima.

Paljevine.

Pljačke.

Silovanja.

Mučenja.

Rani mrak omogućuje orna popodneva pod okriljem noći.

3.

Živeli smo uredno i neupadljivo. Vreme je da nešto (po)kažemo!

Ali šta? Ne umemo ništa, ničega se ne sećamo, nemamo nijedan pravac.

Zauzmimo pozu. Sutra će se svi sećati da smo bili s njima na Događaju.

Zauzeti pozu nije dovoljno. Nema nikoga ko bi je mogao videti.

Poza radi sebe same.

Superpoza.

Zašto ne poziramo jedni drugima.

Zato što nema drugih.

A mi?

Mi smo ja. Vi ste tamo neko. Nešto. Negde. Tamo gde moji pipci ne dopiru.

Znači, poziram samom sebi, samo ja sam svestan svoje poze.

Poziram –  dakle jesam!

4.

Ipak, moram da pretpostavim svet van domašaja svojih pipaka.

Zbog čega?

Kako ću da se hranim, kopuliram, ubijam?

Sve to mogu iz sebe.

Fotosinteza.

Telekineza.

Ona se zeza.

Bez sunca. Bez vazduha. Bez ičega.

Mi smo bića vakuuma.

Bića zauma.

Bića crnih rupa.

Rupe crnih bića!

Šupe crnih pića!

O, šta će biti s nama! Šta će biti s nama!

5.

U najdubljim predelima okeana, tamo gde je najgušći mrak, nalaze se najčudesnija svetla.

Njih niko osim bića mraka ne vidi.

Niko od onih na površini nikada neće videti ništa tako čudesno.

A šta je sa suncem?

Sunce odavno više ne postoji. Ono na nebu je pržeća zvezda koja se gasi.

Šta je sa zvezdama?

I one su mrtvaci. Celo nebo je mrtvačnica materije.

Mi smo čudesna svetla dubina i mrklina.

Ta svetla nikako ne ukidaju najdublji mrak.

Bez tog mraka ni ona ne bi bila čudesna.

O, kako smo čudesni! O, kako je čudesno!

O, kako si divan, i ja sam divna. Mi smo tako – čudesni!

6.

Prilaze nam bića. Nisu prijatelji. Nisu ni dušmani.

Žele da kopuliraju?

Kruže oko nas u senkama sve tamnijim.

U mraku sve tamnijim?

Ako su to svetla, kakav li je tek mrak!?

Mrkli mrak.

Mrak-mrak.

Krak-krak.

Njihovo prteće približavanje nas uzbuđuje.

Hoćemo li umreti? O, hoćemo li umreti?

Oni svetle! Oni svetle!

Pale se i naša svetla!

Gasi! Gasi, brzo! Ne znamo ko su!

Kasno! Mi svetlimo na svetla oko nas.

Ako su neprijateljska?

Svako svetlo je prijateljsko.

I ono koje će nas proždrati?

Hoćemo li ljubiti? O, hoćemo li ikada ljubiti?

Šta da radimo? O, šta da radimo?

Da se – uradimo?

7.

Ne budimo van poze.

To je ozbiljna izjava!

Idemo na marginu margine, dubinu dubine, mrklinu mrkline.

Ko nas tera?

Niko.

Kad bi nas neko poveo! Bilo ko!

Makar i blage samoubice.

Prateći ova čudesna svetla ne dospevamo nigde.

Vrtimo se u krug!

Mi nemamo predstavu kruga.

Imamo kratko pamćenje.

Nama je svaki momenat nov i neponovljiv.

Nama je sve sada i ovde.

Nama je sve: hoću!

Nama je sve: ja.

8.

Kruže ajkule, kruže ajkule!

Sve samo majku ne!

Pogodi sve, pogodi sve…

(Ne baš sve).

Pogodi sve! Sve, baš sve!

Pogodi šta smo učinili tvojoj miloj majci!

Mladoj majci na Događaju.

I njoj, ali i meni, ja sam njen deo.

Njen višak.

Njena ljubavna izlučevina.

Njen zlatni grumen (od) orgazma.

Sahrana grofa (od) Orgaza.

Pogodi, o, pogodi, šta smo joj učinili!

9.

Prilaze nam! Probudi se, probudi se, dragi!

Oni dolaze, oni prilaze, sve su bliže, dragi!

Dušmani dolaze, oni prilaze, probudi se, oni dolaze!

Evo ih, evo ih, svetla su sve bliža!

Oni dolaze, oni stvarno dolaze!

Probudi se, probudi se, dragi!

Idu na nas, idu na nas! Upomoć!

Upomoć!

U ponoć!

Crna noć! Crna noć, dragi!

Naša prva noć…

10.

Masa je otišla i nikada se neće vratiti.

Kao reka, kao reka.

Nikad u istoj masi ne okupasmo se!

Reka mojih zločina teče.

Povratnici zevaju.

Ne primećuju da nas nije bilo na Događaju.

Uspeli smo!

U čemu?

Pokazali smo da ništa van Događaja ne postoji.

Šta će biti s nama?

Ja poziram. Ja kopuliram.

Ja hoću. Ja sada. Ja sve.

11.

Prebacio sam na drugi kanal.

To je samo “šift” i ništa više.

Samo jedan klik.

Sad svako na svoju stranu!

Bež’!!!

Sada smo u drugoj priči.

Zbogom, svetla!

Tra-la-la…

… Kako se lako uspava seta,

smiraj leta

kraj tebe nepoznat…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.