Andrea Palašti: Iskustvo “drugog” je neizbežan društveni konstrukt

Andrea Palašti (1984), vizuelna umetnica i predavačica iz Novog Sada, autorka je jednog od radova na online platformi „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance”, koja tematizuje predrasude i način na koji posmatramo “onog drugog” iz perspektive odnosa Austrije i Srbije. Njeno stvaralaštvo prevazilazi umetničke i kustoske granice u kojima akcenat stavlja na pitanja kulturne geografije, istorije i svakodnevnog života eksperimentišući sa fotografijom, video zapisima i ilustrovanim predavanjima. Na ovoj online platformi predstavila se videom “Studija skulpture: Za Breteldorf” koji je dobio naziv po Breteldorfu, divljem naselju i deponiji  nastaloj s kraja 19. veka u blizini Beča.  Njen rad je moguće pogledati na online platformi na linku: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/andrea-palasti/244.

Šta vam je bilo interesantno u samoj ideji ovog konkursa i koliko ste se tokom svog rada bavili upravo ovim temama?

Otvoreni poziv Austrijskog kulturnog foruma i kustoski koncept “Na drugi pogled” iskoristila sam malo šire od predloženog propitivanja klišea i predrasuda koje Austrijanci i Srbi imaju jedni o drugima. Zapravo, sam naslov “Na drugi pogled” može da sugeriše na druge/drugačije poglede, na ono što ‘izmiče pogledu’, odnosno ono što ukazuje na nešto drugo u odnosu na ono što se na prvi pogled čini. Kao umetnica iz Srbije imala sam prilike da “bacim pogled” na manje poznate istorije i narative u okviru austrijske kulture, da otvorim prostor za promišljanje zaboravljenih, skrajnutih, izgubljenih priča. Na priče koje upravo mogu pomoći da se prevaziđu, prekroje, kritički sagledaju ili subvertiraju te tipske odrenice koje imamo jedni o drugima.

Moja umetnička praksa bazira se na istraživanju različitih arhiva slika, odnosno na radu sa postojećim dokumentarnim materijalima iz različitih državnih ili institucionalnih arhiva.  Značaj rada sa arhivama slika vidim kao kontekst za istraživanje alternativnih narativa – poput usputnih lekcija iz istorije, koje ne možemo tako lako naći u školskim udžbenicima. Kroz svoje projekte pokušavam da postavim niz pitanja koje se odnose na kulturu, društvo, politiku, ali i da otvorim prostor za proizvodnju znanja.

U poslednjih nekoliko godina imala sam prilike da češće boravim u Beču, kroz različite istraživačke stipendije i rezidencijalne boravke, kao što je Stipendija ARGE Donauländer koja mi je omogućila da se upoznam sa radom Zoološke kolekcije Departmana za Teorijsku biologiju, Univerziteta u Beču. Kao stipendistkinja fondacije kültüř gemma! radila sam u fotografskoj arhivi Narodnog muzeja u Beču (Volkskundemuseum Wien), istražujući privatne, porodične fotografije nastale za vreme Drugog svetskog rata. U okviru rezidencijalnih programa Q21 MuseumsQuartier i KulturKontakt, pretraživala sam arhivu Zoološkog vrta Schönbrunn i životne priče pojedinih životinja povezujući ih sa istorijskim kontekstom. Imala sam prilike da zavirim i u fotografsku arhivu Bečkog muzeja (Wien Museum), tačnije u kolekciju fotografija Feliksa Adanosa pod nazivom “Abnormality Shows” ili “Šou nakaza” koji prikazuju različite neobične zabavljače sa fizičkim deformitetima. Prater kao poznati park zabave u Beču je bilo poznato mesto za ovakvu – “drugačiju” vrstu zabave, ali i mesto proizvodnje kolonijalističke propagande, u okviru kojeg je funkcionisao i ljudski zoološki vrt u kome su bili predstavljeni živi eksponati, kao što su ljudi Aschanti naroda.

Kako je nastao vaš rad s kojim ste se prijavili za konkurs i koja je njegova centralna ideja?

U toku boravka na umetničkoj rezidenciji KulturKontakt u Beču, istraživala sam i fotografsku arhivu Gradskog zelenila Beča i Austrijskog Muzeja baštovanstva gde sam naišla na dokumentaciju prve Međunarodne izložbe baštovanstva iz 1964. godine (WIG 64). Postavka izložbe je zahtevala potpunu rekonstrukciju naselja Bretteldorf, odnosno izgradnju čitavog parka za potrebe izložbe na otvorenom. Danas se ta park-zona zove Donaupark i jedna je od najpoznatijih mesta za rekreaciju u Beču.

Međunarodna izložba baštovanstva predstavljala je najvažniji događaj posleratnog perioda u Austriji, međutim danas se malo govori o tome da je na tom mestu postojalo naselje Bretteldorf čiji su stanovnici morali biti raseljeni pod opravdanjem da se organizuje izložba. Bretteldorf (“selo od dasaka”), je zapravo bilo divlje naselje i deponija krajem 19. veka u gde je stanovništvo živelo u kućicama u blatu, sklepanim od lima, dasaka i kartona, i uglavnom su se izdržavali od prodaje reciklabilnog materijala koji bi nalazili na deponijii. Zbog bespravno podignutog naselja,  gradska uprava Beča je Bretteldorf zajednicu u više navrata pokušala raseliti. Iako je zajednica svojim poljoprivrednim proizvodima značajno pomogla u opskrbi Beča hranom nakon Prvog svetskog rata, gradska vlast je 1926. godine pokrenula odlučniji pokušaj raseljavanja, ali se zajednica samoinicijativno organizovala u takozvanom „ratu za Bretteldorf“. Za vreme Drugog svetskog rata, Bretteldorf je postalo i stratište, ozloglašeno mesto pogubljenja.

Posle više godina bezuspešnih pokušaja, Bretteldorf je raseljen, spaljen i rasčišćen, a na tom mestu izgrađena je park zona i najveća Međunarodna izložba baštovanstva koja je bila otvorena šest meseci. Nakon izložbe, mnoge karakteristike sa postavke demontirane su, odbačene ili prilagođene za drugu upotrebu, baš kao što su to učinili i sa naseljem Bretteldorf. Sa idejom da vizuelno ispričam priču o Bretteldorfu, odlučila sam da iskoristim fotografije nastale 1964. godine na kojima su zabeleženi cvetni aranžmani sa izložbe – postavke, bašte, ikebane, ta da od njih napravim efemerne, reciklirane, kartonske “spomenike” za izgubljenu zajednicu. One zapravo funkcionišu kao studija (eksperiment) za moguće spomen obeležje zajednici Bretteldorf.

Kako vi posmatrate onog “drugog” i koje relacije uočavate kao tipske, vezane za austrijsko-srpske odnose?

Iskustvo “drugog” je neizbežan društveni konstrukt, mada u isto vreme, to iskustvo je fundamentalno heterogeno, nesvodljivo i ambivalentno. Taj osećaj (i proizvodnja) “drugosti” se menja tokom odrastanja, u odnosu na retoriku političara, populističkih medija ali i obrazovnog sistema, pogotovo kada govorimo o “drugom” iz konteksta porekla i državljanstva. Odrastala sam u Srbiji, u periodu ratnih dešavanja i u neposrednom postkonfliktnom periodu, kao dete mešovitog (hrvatskog i mađarskog) braka, te je iskustvo “drugog” i trećeg, uvek bio deo mog identiteta. Često znam i sama da se poigram sa idejom, kako sam neminovno sa jednim od tri državljanstva u isto vreme uvek i neprijatelj, izdajnik, saveznik, osvetnik, okupator, zločinac, špijun onom drugom i/ili trećem. Jedino je Austrija uvek imala razumevanja za različite identitete i prihvatala moju tročlanu društvenu identifikaciju. Iako je verovatno i to samo rezultat moje zablude, koja je proizašla iz stereotipa.

Na platformi secondglance.rs objavljeno je po 10 radova austrijskih i 10 srpskih umetnika – koji su vama eventualno bili naročito interesantni?

Nasmejala me je baka Milka u video radu Wien Wien Tijane Petrović. Iako se kroz (raz)govor ukazuje  na ozbiljne mehanizme i procese društvenog konstruisanja “drugih”  i drugačijih, film gradi jednu jednostavnu formu društvene kritike kroz iskrenost, spontanost i emotivnost svakog aktera u sceni. Baka Milka je zapravo svojevrsna stand-up komičarka, koja kroz zabavu i interakciju sa drugima govori o iskustvu života u Beču i tako stvara jedan oblik društvene satire. U ovom radu se upravo i uočava ta tipska relacija između Austrije i Srbije, odnosno da je Srbija stereotipni označitelj dobrog provoda i neuređenog sistema, dok je Austrija označitelj za uređenu državu usmerenu isključivo prema radu i disciplini. Između ostalih, dopao mi se i rad Michaela Heindla “Budget Rebellion” zbog konceptualne prirode umešanosti umetnika u svakodnevicu najamnih radnika, kao i dokumentarni film Leonharda Pilla “Inđija” zbog istraživanja nepotpunih i ličnih sećanja, odnosno ‘malih istorija’ koje su manje poznate u našim krugovima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.