Plenio je svojom prostornom neuhvatljivošću i izvijenim lukom, kada se promeni pravca, najmanje nada.
Privlačio je otvorenošću, nestajući u nevidljivim daljinama.
Tražio je da se istražuje.
I nikada da se istraži.
Skrivao se pod zdanjima od masivnih mermernih blokova krimskih monolita, menjajući nijanse od boje peska do tamnocrvenog kolorita.
Iza zasvođenih arki na ulazima u dvorišne prostore, živeo kroz tajanstvene performanse opojnih, somnabulnih mora Mihaila Bulgakova, pretočenih u roman Majstor i Margerita, u dodiru sa tišinom Andrijivskog uzviza, ulice – muzeja, pod magijom svetlosti žute noćne lampe (Josif Brodski) sopstvenog doma, nazvanog Ričard Lavlje srce.
Pogled bludi do same obale i najstarije četvrti grada, Podol, u koji kroz Seobe stižu Isakoviči.
Ploveći na talasima imaginacije, na Dnjepar će se usidriti i Miloš Crnjanski, a da nikada nije boravio u ovome gradu.
Ništa dodati.
Ništa oduzeti.
Samo zastati na toplom stepskom pesku, kraj reke.
Gledati. I slušati.
Pisac je već sve rekao:
Bilo je pravo čudo kako Dnjepar treperi, noć i dan, u podne, uveče, a svaki put drugačije, i u drugoj boji. Kao posrebren, kao pozlaćen, na suncu, na mesečini, a teče mirno i odlazi. Samo, kad mu se priđe sasvim blizu, čuje se kako šumi.
Obgrljen svom silinom Gogoljevih poltavskih mećava i toplinom biljina, tihim glasom majke, uz peć izrečenih u rodnom mestu velikog pisca, Soročinci, uteklih i smeštenih pravo u operu Soročinska jarmalka (sajam).
Zagledan u Dnjeprovske daljine nad kojima je Taras Ševčenko, vizionar slovenskog jedinstva, pesnik, slikar, revolucionar - zastao sa zbirkom pesama, Kobzar, bez koje nema nijednog doma, i sa kobzom, uz uzglavlje poslednje postelje, ostao da bdi za sva vremena. Ostavljajući, iz samo njemu znanih razloga, iz svog obimnog opusa, i jedinu pesmu posvećenu drugom narodu: Podražavanje srpskom. ,, Kvadrat čornij”, Kazimira Maleviča i ,,Oči čornije” , Evgena Grebinke, ispratio je na put oko sveta.
I s nevericom slušao poemu ,,Lomikamen” – besmrtna kamenika (,,Saxifraga sempervivum”).
O cvetu koji se ne predaje surovim krševitim vrletima.
Rađa se iz kamena, kao uspavana lepotica jarkih boja.
I sve to izrečeno stihovima, sa usana pesnikinje Lesje Ukrajinke, alias Larise iz plemenitog roda srpske vlastele Kosača.
Prolazim.
Gledam već, a nikada dovoljno, viđeno.
Izviruju zlatne, kruškolike kupole Kijevske Lavre i Zlatovrhog Mihajlovskog manastira. Blješte, upijajući svaki sunčev zrak.
Trinaest, naizmenično zlatnih i u boji čempresa, kupola u vekove uzvišenog nepokornog Sofijskog sabora, čuvara Ruske pravde i ikonopisa brojne porodice Jaroslava Mudrog na bogoslužbenoj euharistiji. Jedna od kneževih kćeri, princeza Ana, postaće udajom za francuskog kralja Anrija IV, kraljica. Sa sobom će poneti Jevanđelje na crkvenoslovenskom jeziku, na kome će se zaklinjati, prilikom ustoličenja na presto, francuski kraljevi. Zahvalnost u znak sećanja, je po njoj izvajana skulptura, koja se nalazi, na najlepšem, Aleksanderovom mostu u Parizu.
Iznad, nebeski svod. Prošaran, u prolazu nasumice zastalim oblacima, pristiglim sa karpatskim košavama. Nalik, skladno zaobljenim i uredno složenim pokrivačima i uzglavljima, ispunjenih guščjim paperjem, iz nedalekog sela Peremoge, negdašnje Jadlivke, iščezle do temelja, u požaru pred progonom stanovnika, kažnjenih zbog pomaganja boljševicima, u fašističke logore.Silnici i nasilnici.
Nadahnuća i iskliznuća.
Uspesi i potresi.
Smenjuju ih i nadvladavaju ljubav, vera, nada. Čovekoljublje, stameni kamen brušen vremenom. Vremenom, u svakom smislu reči.
Ispred, to je mesto koje se zastire i široko obgrljuje svojom prisnošću aleja najomiljanijeg velegradskog drveta, kaštana, divljeg kestena.
Hodam, premišljam, prestrojavam ustreptale misli, kombinujem ih i slažem, klasifikujem i mapiram.
*Hreščatik.
Slika i prilika civilizacije nad pokošenim stepskim žitom. Grandioznost i minucioznost. Nespojivo – spojeno. Nalaz za pokaz. Putokaz za odraz. Ne i za: poraz. Napomena. Opomena. Uspomena.
Hreščenje. Krštenje (hrest – krst, ukr.).
Izvor: istočnik.
Istok.
Živonosni istočnik.
Hrišćanstvo na izvoru,
Na istoku: Kijevska Rusija.
Pravo – slavlje ka nebu uzdignutih kupola, po – moljenih iza visokih obronaka Vladimirske gorke okrenute ka Borisfenu – Dnjepru – Dnjipru.
Na uzvišenju, Vladimir Veliki, monument ravnoapostolu, krstitelju, omiljenom knezu u Kijevskoj Rusiji, za života nazvanog: Sunce jarko.
Umetnut među horde, najezde, krvoprolića, pohare i odbrane, golodomor, ratove i havarije. I po imenu, i po nastanku. Po narodu. Narodu po veri bratoljublja Po čoveku što ničice pada pred ikonom, a okrećući se već brata grli. I tako vekovima. U vekove. I ranije. Sa prvobitnim konturama preistorije.
***(Dolazila sam i odlazila. Tak normaljno. Sačekivana i ispraćana, po već ustaljenom, tradicionalnom običaju na vokzalu – železničkoj stanici, vozom Beograd – Kijev – Moskva. Sa osmesima, suzama i buketima cveća, koje je uspevalo da se održi i dugo budi sećanja. Upoznala grad i okolinu, progovorila, učeći od bliskih ljudi, i ukrajinski i ruski jezik, nerazdvojnih u školskim udžbenicima i govoru, u narodu popularno nazvanim – suržik. Jedne godine prisustvovala Oktobarskoj paradi kroz centar grada. Slušala ,,najlepšu muziku, muziku Kijevskih zvona“, kako tvrdi Momo Kapor. Saznala o istoriji i tekućem životu, kupala se na Dnjepru i Kijevskom moru, jedne godine, iz počasne lože odgledala i odslušala sve predstave u Teatru operete, u teatru Opere i baleta uživala u skladu muzike i prikaza spektakla o čuvenim kozacima, ,,Zaporožec za Dunaj“.
Sećanja nemaju vreme trajanja. Sigurna sam da bih prepoznala pređene staze, i probudila razgovore, čiji sam učesnik bila. I da bih čim bih, zagledana, zastala kraj nečeg što bi mi privuklo pažnju, čula poznatim glasovima izrečene, drage prijateljske uzvike:
,,Ljilječka, Ljilječka, Ljlječka …!“)
***O neizvesnosti se ne misli.
Uzdrmana planeta ostavlja vreme za preispitivanje, meditaciju, planiranje.
Ali ne i za nekadašnja putovanja.
Nešto, ipak preostaje.
Čežnja.
*Hreščatik – glavna ulica, arterija prestonice Ukrajine, Kijeva.
21. oktobar 2021.(Odlomak iz autobiografskog romana ,,All inclusive”)