GRADSKA BIBLIOTEKA KARLO BIJELCKI SOMBOR – 2022
PRIKAZ – ŽIVKO IVKOVIĆ
Evo i naslova Here Comes The Sun, vezanog za gitaristu Bitlsa, Džordža Harisona koju takodje potpisuje Dragan Uzelac. U recenziji Malbašinoj ovde, stoji da na našim prostorima gotovo da i nema specijalizovanih muzičkih časopisa, i da, nema ih na kioscima, ali je rokenrol fanzina na lokalnom nivou ipak u pristojnom broju, e sad, tiraži tih i nisu ne znam koliki, ali je pomenuti pravac i dalje zastupljen u tom, offset obliku a tu su i onlajn magazini te brojni knjiški naslovi poput ovog somborske biblioteke. Autor ovde, već u startu nezaustavljivo kreće hvalospevom o Harisonu iznoseći pozitive vezane za nj. ličnost, tu neverovatnu posvećenost rokenrolu, potpuno okrenutog hindu uticajima, iznosi i ono koje deo zaljubljenika u njegov kreativni opus nije znao, a to je da song ‘Dok moja gitara nežno jeca’ ima veze sa kineskom knjigom mudrosti (I Ching), a za onu po kojoj je naslovljena this book ‘Her Comes The Sun’ stoji da je setna i božanstvena, sa, po autoru naravno, najzrelijeg LP albuma u The Beatles opusu Abbey Road iz 1969. godine. Ono, priliku za iskazivanje vlastite kreativne ličnosti Haarison tako da reći i nije imao, dolazi ta do potpunog izražaja tek nakon raspada četvorke iz Liverpula u kojoj poptisuje tek nekoliko stvari. Nezaboravna My Sweet Lord, ovde u kontekstu ‘verovatno’ najpopularnije njegove je izazvala burne reakcije iz razloga navodnog plagiranja, mada je napisana i vuče više ka gospelu, a takvoj je i težio, u poptpnoti uspeo, iako je govorio da je inspiraciju našao u onoj, Oh Happy Day , koju su izvodili Edvin Hawkins Singers. Autor se u suprelativu osvrće na Living In Materiial World iz 1972.vazdižući taj u Nebesa, protkanog usput meditativnim zvucima. Džordž se u potpunosti okreće hinduizmu, uz poruku All Things Must Pass. Ne zadržava se autor ovde ne znam koliko na albumu Dark Horse, preskače taj, izuzev osnovnih onih značajki da bi isto ponovio i sa Extra Texture iz 1975. godine.
I nema tu nekih zapaženih, biserno vrednih, dubokih analitičkih vidjenja Harisonovih songova, imamo tek elementarna, zgužvana pronicanja u opus mu, a tako je i sa Somewhere In England, Gone Tropo te Cloud Nine iz 1987. da bi potom usledio povratak u 1985. godinu i detalje vezane za nastanak songa ‘If I Needed Someone’ za koji piše da je rezultat povezanosti The Beatles i The Byrds odnosno Harisona koji inspiraciju za pomenutu nalazi u stvari Bells of Rymney ovih potonjih.
Tako da grupe uspostavljaju tešnju saradnju. Provlače se potom Love You To (sa Revolvera), a za ‘Within You Without You’ stoji kako se radi o prvoj u kojoj su korišćeni indijski instrumenti, te je ova rezultat ponajviše Džorrdžove opsednutosti Indijom, meditiranjem i manje Maharišijem….. Usledio je autorov zaokret ili potpuna okrenutost u smislu onom, slojevito, molekularno cepanje Harisonovih numera, zadiranje u srž onih značajnijih (mada su sve takve) Taxman/IWant To Tell You/The Inner Light/While My Guitar Gently Weeps/Piggies ….. isključujući materijalno, uključujući hindu i neverovatan uticaj te na ličnost i opus mu. U ‘Prasencetu’, pak, svoje poetski otrovne strele odapinje na vladajuću klasu, bogataše iz te …. koji su u potpunosti uspeli u nameri zastrašivanja svoga naroda bauk komunizmom, naroda koji i danas kapira kako je bolje živeti u poretku gde su samo pojedinci bogati, a narodu koska i drogiranost tim strahom.Citiraću a možda samo prafrazirati, ne mari, autorovo ovde gde stoji da je stvar Long, Long Long’ iz grupacije tajnovitih onih, uprkos višedecenijskoj ljubavi prema Bitlsima i nebrojeno preslušavanja njihovih sa White albuma, a što me naravno vraća u drugu polovinu šezdesetih kada smo isto tako, kao tinejdžeri danonoćno, mesecima čak, preslušavali-vrteli-okretali singl i EP ploče (i nije bilo albuma na domaćem tržištu izuzev onog Grupe 220 ‘Naši dani’ iz 1968.) te ostaje moje divljenje autoru , uz ono, zar je moguće da i danas ima takvih ….. Saglasan sam sa autorovom tvrdnjom ovde, kako su Lenon i Harison zapravo slovili za neprikosnovene kreativce naravno manje u sastavu a daleko više u solo karijerama. Iskristalisalo se to nakon raspada grupe. Dotiče se autor i Ringa Stara, stidljivo doduše, kog pominje u kontekstu onom, da je snimio album standarda iz svoga detinjstva, Sentimentalno putovanje iz 1970. pa nadalje……….
Potom iscrpno zadire u gotovo sve stvari sa LP albuma All Things Must Pass iz 1970. ali i ‘If Not For You’ te ‘My Sweet Lord’. Sudbina My Sweet Lord je dakako poznata, pa ipak, ponavljam se, ali ne mari, iako je dobio zasluženu satisfakciju na sudu, vezanu za taj, navodni plagijat (He s So Fine ili My Sweet Lord) i dan-danas nisam načisto, Chiffons su ubedljivi, Harison takodje, na koncu, All Things Must Pass, kako kaže, niti jedan životni niz ne može potrajati. I omot ovog, najznačajnijeg mu LP albuma se čitao, naravno, kao i većina onovremenih, a simbolizira konačnu slobodu, nesputanost, uživanje u vlastitom i samo takvom sjaju, toj umteničkoj slobodi jer, poruka je, ‘sve stvari moraju proći’…. Harison je iz hinduizma prihvatio ono, umiranje je umetnost, smrt je jedinstvena i nepropustiva životna prilika …. I doći će dan kada moramo napustiti materijalni svet, te da nas nikakva mantra ne može spasiti, a što je sasvim u redu. Našao je Džordž sebe u tom istočnjačkom misticizmu i hinduizmu, živeo u skladu sa tim, te i ne začudjuje njegov postbitlsovski kreativni opus…… Umire 2001. godine, kremiran je a pepeo njegov je rasut po reci Gang. Pa tako, štiva o ovoj dvojici najpopularnijih Bitlsa, bez Uzelca i ne bi bilo, no, zahvalnost odlazi i na adresu Gradske biblioteke Karlo Bijelicki somborske, koja se u ovom javlja kao izdavač.