СТРКА
У возу сам који успорава и лагано улази у станицу. На перону гомила људи. Станица окићена славолуцима, цвећем, паролама, сликама као да се нешто слави. Људи које видим кроз прозор вагона, међутим, нису слављенички расположени. Напротив, имам утисак, да једва чекају кад ће воз да стане да уђу у њега. Нервозни су, нестрпљиви, по њиховим лицима, рекао бих, чак застрашени као да од нечега беже.
Воз стаје али готово истог момента поново креће. На перону хаос, паника, стрка. Људи се гурају, трче, вичу, ускачу у вагоне. Воз убрзава. Многи који трче покушавајући да ускоче, у очајничкој гужви и гурању, падају под точкове воза. Чују се крици, запомагања.
Уплашен, будим се.
ПОД ГРОМОБРАНОМ СВЕМИРА
Ископао си стварност из сна. Песме су проклијале из ствари. Док ројиш развредрења и речи вајане за вечни храм, стигао је најављени гласник. Час промене је ту. Иза нас је европска ноћ, пред нама пожар васељене.Позобали смо коб по коб. Наше мисли нису изгубиле равнотежу и поред чарања злих волшебника. Под громобраном свемира оженили смо Врапца Подунавца и покупили Алајбегову сламу.
БОСАНСКА
Ноћ је. Сипи ситан, лепљив снег. У Босанској сам, улици где сам некад становао и четрнаест година покушавао да из ње побегнем заменом стана. У њој ми је дете стекло прве озбиљне алергије на прашшину, а касније и астму.
Корачам полако загледајући зграде. Оживљавам успомене. Одједном, негде код школе „Исидора Секулић”, низ улицу почиње да се ваља бујица воде, блата и камења. Немам где да бежим. С десне стране је брдо према Ломиној, с леве ограда и затворена врата школе. Зграда у којој станујем далеко је.
Бујица уз претећу тутњаву постаје све опаснија. До колена сам већ у леденој води и блату. Успаничен будим се.
КУКУ ПОСТАЈЕМ БОГ!
Током опсаде Јерусалима, у Јудејском рату, римске легије су за цара прогласиле свог војсковођу Веспазијана који је окончао устанак Јудејаца.
Веспазијанова владавина није била дуга али је била успешна. Угушио је побуне, оснажио царство после крвавог грађанског рата, попунио државну благајну која је била испражњена Нероновим расипништвом. Овај цар није потицао из редова римске аристократије као његови претходници. Није волео раскош и сјај. Био је енергичан и строг, једноставан и приступачан како у државним пословима, тако и у приватном животу. Иако је чинио све да ојача царску власт на верски обичај да се цареви после смрти обоготворе, проглашавају за богове гледао је са иронијом.
При крају живота, болестан, осећајући да му се приближава смрт изјавио је: „Куку, постајем бог!”
СОДОМИЈА
Ужасна смрт догодила се недавно у Словенији. Три булмастифа су, у гаражи, на смрт су изуједали свог власника, познатог доктора Сашу Б. Доктор је након гласног запомагања затечен потпуно наг у гаражи поред својих керова, али прекасно да би био спашен, Фотографија докторовог изуједаног тела доспела је у јавност на којој је могао да се види и вештачки мушки уд с ремењем за качење око кукова. Неколико дана после тога објављен је извештај с обдукције мртвих паса. У њему је стајало да су пси били сексуално злостављани, содомизовани. Имали су унутрашње повреде меких ткива.
После свега следила је још једна шокантна вест – доктор Саша био је жена – рођен као Маја Б.
ПЕКМЕЗ
(Из Стаљиновог писма мајци)
Здраво била драга Мајко,
добио сам пекмез, ђумбир и слатки чухчели. Деца су се јако обрадовала и много ти се захваљују. Ја сам добро. Тако немој да се за мене бринеш. Ја могу да се носим са својом судбином. Не знам да ли су ти или нису потребне паре. За сваки случај шаљем ти 500 рубаља. Такође ти шаљем једну своју фотографију са децом…
Буди ми добро Мајко, и држи се. Љубим те.
Твој син Сосо
1937.
ЉУБАВНИЦИ
Вилијем Бароуз и Ален Гинзберг били су једно време љубавници. Дванаест година старији Бароуз страсно се заљубио у млађаног Гинзберга у жељи, како је говорио, да „постигне врхунску телепатску везу душа”. Гинзбергу је ово врхунско повезивање душа убрзо досадило па је ударио ногу свом љубавнику уз речи: „Не желим више твој ружни, матори курац”.