Jadranka Čavić

Navukao je crnu masku preko maske od lica i sa prorezima umesto očiju uputio se ka uskomešanoj gomili s naređenjem iza sebe. Kao čovek, bio je kupljen platom i poništen maskom. Ova je potirala i zvuk njegovog imena koje neko može da uzvikne, zatamnjujući moguće sećanje na bliskost i brišući sve na čemu počiva ljudski život.

  Crni oklop od odela štitio ga je od uobičajene ljudske nemoći i nedoumice. Davao mu je snagu sigurnosti, neranjivosti, zaštićenosti od kazne, osećaj da je uvek na pravoj strani. Čak i palica u njegovoj ruci bila je poput ubojite zmije spremne da oplete telo nemirne žrtve i ubrizga joj parališući otrov.

                    Bio je član novog odreda koji podseća na džinovske insekte, ili na članak na zubatom repu opasnog reptila. Zato, uleteće pun gneva i snage među ljude koji nešto uzvikuju, zakrčuju put, nekome smetaju, nekoga optužuju, koji nešto nose, nešto zahtevaju i ispisuju, plaču, psuju, prete… Svejedno mu je! On ne čuje, ne vidi i ne čita. Ima kod kuće figuricu sa tri majmuna. Neko mu je rekao zašto prvi ima ruke preko očiju, drugi preko ušiju, a treći preko usta…  ,,Da ne vidi zlo, da ne čuje zlo, da ne govori zlo!”… Treba da plati dva meseca zaostatka za obdanište…

  Iskaliće svoje neosvešteno nezadovoljstvo kroz ispunjavanje zadataka o redu i miru, a svaki pokušaj otpora i neposluha oštro će kazniti. Neće gledati u lica onih koje obara na tlo i zavrće im ruke na leđa. Videće samo telo koje se grči na pločniku i rukama pokušava da zaštiti glavu postajući fetus ispljunut iz utrobe ulice. Nekada će ravnodušno da baci suzavac iz daljine, a nekada će mirno stajati iza velikog prozirnog štita, kao rimski legionar, dok kamenje pada oko njega… Njegova žena mu je sve dalja. Ili on njoj…

I danas je dobio naređenje i jurnuo među ljude. Kosio je sve pred sobom, ubadajući se kao klin u vrišteće meso. A onda, zadihan od lake pobede, zastane pred raščišćenim prostorom. Nedaleko, tačno na liniji njegovog mogućeg puta – jedna jedina ljudska tačka: goli čovek sa rukama spuštenim pored tela. Preko glave – vunena kapa sa velikim otvorima za isto takve oči. Oči su plakale…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *