SAMIZDAT PRIKAZ
ĆUPRIJA ŽIVKO IVKOVIĆ
2024. PROZAONLINE
Zasigurno je da nisam ne znam koliko upućen u istoriju ‘’Ćuprijskog grada’’ no po pročitanom u naslovu ovom, Ćuprijske ćuprije oko kojih se sve zapravo vrti, kreće i završava, Stamenković je van svake sumnje alfa i omega ovog grada barem kada se radi o temama onim od istorijskog značaja, grada koji nosi u srcu. Teme koje prekriva zaborav zahvaljujući ‘demonkratiji’ (hvala mome drugu Miljanu za termin koji povremeno pozajmljujem) koja, nesporno je, briše sve izuzev profita, profitera i nadolazećih takvih …. Pa tako, koga je to pa briga, recimo, da je naš znameniti pisac i slikar (Branislav Nušić- Alkibijad Nuša) boravio u ovom gradu. Naslov tako, donosi četrdeset storija vezanih za autorov grad te je, napisano ovde, iznebuha nagrada, koju autor zavredjuje za pisanu poslasticu o kojoj, verujem, i nema ne znam koliko napisa u štampi i tvu jer za književne kreativce iz unutrašnjosti nikada dovoljno prostora u tim prestonim…..Stamenković se tako bavi tim mostovima preko Velike Morave od vremena vladavine Rimljana pa na ovamo i tim nekim gradskim trolistom Ćuprija- Paraćin – Svetozarevo (Jagodina). Ono, iako je Ćuprija slovila za prirodni centar ovog kraja, očekivana ulaganja države su izostala (bez obzira o kojoj se vlasti radilo), preusmeravana su u Svetozarevo i Paraćin, a sve iz razloga značajnije angažovanosti ljudi iz sfere politike pomenutih gradova, uz ravnodušnost, po svemu, takvih u Ćupriji, mada je primera takvih u Srbiji bezbroj, tako, primera radi, u našem kraju ovde (Podrinskoposavskom) imate basnoslovna ulaganja u opštinska središta Ub i Koceljevo te potpuno ili apsolutno zapostavljanje trećeg gradića u trouglu tom, Vladimirci su ti, koji za državu tako reći i ne postoje, kotiraju se kao zaostalo naselje negde u prašumama Južne Amerike. …..i to uopšte ne začudjuje, tako je normalna ta neravnomerna razvijenost države…..kumovi, lobiranje ……no, autor je optimista, piše kako će se barem ljubavi i dalje radjati pored njegove Velike Morave ….. Morava City ostaje grad nadanja mladih, nadolazećih onih generacija. Stamenković se ovim, ‘Ćuprijske ćuprije’ naslovom predstavlja kao ozbiljan jedan, izuzetno posvećen istoričar i hroničar, poznavalac prilika u svome gradu, sa naravno, akcentom na mostove te posmatrati ga kao takvog uopšte nije pogrešno, sasvim je u redu. Stekao sam utisak da bez mostova ćuprijskih, u kraju ovom, život i ne bi bio tako lagodan uz podrazumevajuće ono, maštanje o budućem nekom mega bridžu. Autor nije ispustio ni detalje vezane za Drugi svetski rat u ovom kraju, sukob četnika i partizana, te podatak da su četnici zarobljene partizane predavali Nemcima, koji su ih streljali, a što se dogadjalo širom Srbije. Osvrće se Stamenković na grupaciju onih, zaslužnih ćuprijskih partizana koji su nesebično svoje živote položili za bolje sutra svoje domovine, te tako na stranici 64. imamo fotografiju na kojoj je bista Živke Damjanović u Gradskom parku (uklonjena dolaskom demonkratskih vlasti) a koja je poginula 1942. u borbi protivu domaćih izdajnika na ulicama Mladenovca, uz konstataciju da se Ćuprijani stide anitfašističke borbe u svome kraju, a što me podseti da je dolaskom istih tih, demonkrata kao obnašalaca vlasti u Šapcu takodje iz parka kod DTV Partizan preko noći nestao spomenik Slavi Koviću izliven u bronzi, samo zato jer je bio simpatizer komunističkog pokreta, ni partizan nije….. no, takve anticivilizacijske vrednosti su karakteristika gradskih seljaka , mentaliteta koji su nasledili ili doneli sa sobom ….. onih koji pokušavaju izbrisati, ili prekrojiti istorijske činjenice. Poglavlje ovde vezano za antifašističku Ćupriju zbilja impresionira pa se tako Stamenković savim zasluženo nalazi u grupaciji onih objektivnih ….. Odeljak o dobro nam znanom Branku Krsmanoviću zbilja pleni objektivnošću autorovom, a iznosi golgotu, bedu i nepravdu koju je doživeo srpski čovek sa sela i radnik, a isplivali su na površinu uglavnom ugledni oni da neugledniji ne mogu biti, to su ratni profiteri te klika oko kralja i vlastodržaca, klirik, onih koji su odlučivali …. i uopšte je naslov ovaj u funkciji onog, pročitaj i dobro zapamti…. Imamo detaljne opise zbivanja za vreme nemačke i bugrarske okupacije Ćuprije, uz najznačajnija imena onih koji su pružali otpor tim okupatorima ….Tako da ovde u izvesnom smislu imamo i Stamenkovića hroničara svoga grada jer, sumnjam da će se istorijski arhiv u tom gradu pozabavti komunistima izuzev u negativnom smislu, te kod iskrenih, objektivnih i poštenih ljudi svi oni čija se filozofija zasniva isključivo na pljuvanju komunizma iz tog razloga i nemaju pozornost. Ćuprijske ćuprije pričaju priče o znamenitim ličnostima ovog kraja, kako predratnim tako i onim poratnim, a sve te naginju uglavnom na setne one, bez nekog hepienda jer dobri ljudi i skončaju tiho, padnu u zaborav. Kao u naslovu ovom, Gaja fotograf, Milorad Mitrović- Drug Ljuba, Buš fijakerista, Sava Šošić nastavnnik likovnog u osnovnoj školi , Stanko sajdžija, Milica Cenić partizanka, Živka Damjanović takodje partizanka ….. and many others. Autor ovde citira Mešu Selimovića i njegovo: ‘ono što nije zapisano i ne postoji, bilo pa umrlo’ ! Zaključak Ćuprijskih ćuprija donosi istorijat vezan za Slobodne zidare – Masone a vezano za ovaj i okolne gradove, temi kojoj autor posvećuje zavidan broj stranica te otkriva identitet brojnih iz Srbije koji su se ‘okitili’ članstvom u tim ložama, a što nam govori o njegovom izuzetnom poznavanju ove uvek intrigantne, više zagonetne i zatvorene teme, ne tako lake za dešifrovanje ….
14.10.2025.