Dragan Pop Dragan: POKUŠAJ OPTIMIZMA

POKUŠAJ OPTIMIZMA

U elitnom restoranu dva sredovečna muškarca pričaju o svemu i svačemu.Te kako kapital ne poznaje granice, a profit ne mari za nacionalnu pripadnost, te o tome da je vera privatna stvar svakog pojedinca… Događaje oko raspada zajedničke zemlje ne komentarišu, nego prepuštaju istoriji, kad dođe vreme, da o svemu izrekne sud.
Između zalogaja ukusnih specijaliteta i probranih vina, razgovaraju i o fudbalu, muzici i filmu, ali na svetskom nivou. Svoje nacionalne klubove i umetnike zaobilaze. Uočljivo je da su obojica obaveštena o ukusu onog drugog, jer su ih savetnici dobro pripremili da sagovornika ne bi iritirali.
I jednoj i drugoj delegaciji čini se da će veliki ugovor o saradnji dve izuzetno jake i u regionu značajne kompanije biti potpisan. Ipak, šefovi odlučuju da još malo razmisle, razmotre detalje… pa da se opet sretnu. Rastali su se srdačno, takoreći kao prijatelji.
Nisu pominjali, a možda nisu ni znali, da su u vreme građanskog rata obojica neko vreme bila na istoj teritoriji, ali u različitim uniformama.

JEDNO PO JEDNO

– Konobar! Donesi nam još po jedno piće, pa da idemo. Alo, brate, jesi li gluv?
-Pusti ga, doći će. Vidiš da pere čaše. Nego, jesam li vam pričao šta se desilo kad me je pre neki dan šef pitao…
-Jesi, al’ nema veze. Pričaj ponovo. Ionako te juče nismo baš najbolje razumeli. Izgleda da nismo bili najtrezniji. Konobar!
-Šta je bilo? Zar negde gori kad toliko vičeš? Evo stiže tura.
-Dobro, hoćeš li ti pričati ili nećeš?
-Čekaj, prvo da nazdravimo.
-Živeli!- povikaše uglas sva trojica.
-Pre nego što počneš, ja moram da kažem da je šef đubre, i to veliko.
-Verovatno si u pravu, ali to nije razlog da i ja ne zavrnem još jednu turu. Konobar!
-Gospodo, može, al’ samo još jedna tura i onda fajront. Vidite li koliko je sati?
-Au, stvarno. Kad brže prođe vreme?
-Daj još po jednu na brzinu, pa da se stvarno razilazimo.
Sutradan ista trojka vraćala se sa posla.
-Da svratimo na po jedno i da nam konačno ispričaš ono o šefu?
-Može, al’ na jednu.
-Dakle, samo na jednu turu.

DECA

U novinama je izašao tekst o Književnom maratonu u gradu iz kojeg je odavno otišao. Odlučio je da ne ide ponovo u tu vukojebinu. Onda je na spisku ugledao i njeno ime.Zajedno su, još u srednjoj školi, načinili prve književne i još neke korake. Bila je lepa. Da li je još uvek, ne zna. Nisu se videli dvadesetak godina. Kao pisac nikada nije preskočila osrednjost, ali je bila nenadmašna kao skandal majstor. Kad god bi pročitao nešto vezano za nju i njenog muža, poznatog filmskog reditelja, setio bi se reči svoje pokojne majke, kad ju je prvi put doveo u kuću:
-Sine, odmah sam videla da ti ona nije samo drugarica. A videla sam i da je bolje da ti ne bude ni drugarica. Beži što dalje od nje!
Tada se naljutio na majku, ali je posle bezbroj puta priznao da je bila u pravu. Čitao je dalje i zapazio nepoznato žensko ime sa prezimenom njenog bivšeg muža.
-Da li joj je to ćerka? Moguće. Baš bih voleo da znam kakva je kao majka.
Iz razmišljenja ga trže supruga, tonom za koji nije mogao da odredi da li je šaljiv ili ozbiljan.
-Opet maštaš da možda ni sad nije kasno da sa nekom drugom pokušaš da imaš dete?
-Ma nije… Čitam neke gluposti. A što se tiče dece, imamo ih. Naša su sva deca koju se trudimo da obradujemo, ja kao pisac, a ti kao izdavač. Nego, nisam ti rekao- slagao je na brzinu- zamolili su me iz Književnog žurnala da ipak dođem na taj maraton. Žele da naprave intervju. Ako ja moram da se maltretiram, ti ne moraš. Neću ti zameriti ako ne pođeš sa mnom.Znaš da te mnogo volim.
Žena ga nežno poljubi i upita:
-Jesi li za kaficu?

Dragan Pop Dragan rođen je 1959. godine. Objavio je sedam knjiga poezije. Pesme su mu prevođene na:engleski, mađarski, bugarski, rumunski i japanski jezik. Piše i kratke priče, dramaske tekstove i likovnu i književnu kritiku.Član je Društva književnika Vojvodine. Živi u Kikindi.
draganpopdragan@yahoo.com