Sovjeta Grubešić: Vinograd od krvi i ljubavi
Skoro svake večeri, kada se sunčeva baklja smještala u postelju iza šumovitih humova, a nebo navlačilo zvjezdani pokrivač nad zemljom, penjao bih se na terasu tu negdje oko krova, zadovoljno…
Jagoda Kljaić: RUKAVICE
Kupljene prije dvadeset i pet godina u Dnjepropjetrovsku. Crne, kožne, futrane, tople, mekane, podatne. Postale neograničenoga roka trajanja. Dolazi nepozvana. Kao što je stigla i to rano jutro kad je…
Vesna S. Disić: PRIČA O LEKSANTIJI
(peta priča iz Zbirke „Pripovetke o sudaru svetova“) Za neobično ime koje je dobila jer joj je majka, pravnik po zanimanju, bila ubeđena kako su Zakon i Zakonodavstvo sve i…
BRANKA SELAKOVIĆ: 198 koraka
Zapljuskuju mi telo talasi mutne reke od kiša malo jesenjih a malo prolećnih, jer ne razaznajem koje je godišnje doba, ni deo dana kada sam otvorio oči. Otvorio? Da li…
Mirjana Kovačević: Prvi maj
Dosta mi je Dana! Dan žalosti da se proglasi i da svi nosimo crni flor. Dan zaštite atmosfere, Dan ustaljenih pravila. Dan kolotečine, Dan jezika, Dan ustava, Dan pešačkih prelaza……
Bojana Draganić: Nedeljni ručak
U mislima je daleko od mjesta na kojem je obitavalo njeno tijelo. Već dugo je nje duh bio odsutan i lutao po mjestima gdje ona nije mogla biti i sa…
Zoran Škiljević: Riba
Bilo je to poslednjeg vikenda novembru, subota, negde iza podneva. Blago jesenje sunce terao je vetar nebu za oblake kada je Roberto natrčao na knjižaru jednog nadobudnog novopečenog knjižara i…
Stevan Šarčević OKTOBAR
„Sve je pošlo naopačke za vrapce i mačke Kad je jesen okačila svoje žute značke.“ (Dušan Radović) Oktobar je pomalo napet mesec i noćas je vrhunac. Mračno je kao u…
Todora Škoro: DIVA
Tu poslednju noć filmskog festivala pamtiće mala varoš zauvek. Nežna, skoro providna, koračala je brzo i lako spuštajući se niz kaldrmu, gazeći cveće koje su joj pred noge bacale manje…
Tatjana Avramović: PRAZAN PAPIR
Odavno papir stoji prazan, ako ovo po čemu pišem i može da se naziva nekakvim papirom. Zato, hoću da ga ispunim, da ne bude više dosadno beo, ali i kad…
Vladimir Bulatović: Kamenolom
„U kamenu ništa ljudsko, u ljudima sve kameno.“ (Ivo Andrić) Šetajući gradskom ulicom, pravo sa betona, zakoračih nogom na nekakvu poljanu, koja se poput nepregledne i gluve slike iznenada prostrla…
Sovjeta Grubešić: Plač anđela
Dva su anđela plakala. Jedan kada je jedno dijete umrlo, a drugi, kada se drugo rodilo. Plač je bio različit.Tužan i radostan, jer su dva djeteta bila različita u svojoj…