Mirko Popović: NE ZABORAVI…
„Ne zaboravi voljeti… Samo ćeš tako odrasti, mali labude moj…“ kao da još čujem očev glas. Ostajući siroče, tako sam duboko osjećala kako taj glas nikada neće izblijedjeti, kako će…
Film, muzika, izložbe... Književnost, pozorište...
„Ne zaboravi voljeti… Samo ćeš tako odrasti, mali labude moj…“ kao da još čujem očev glas. Ostajući siroče, tako sam duboko osjećala kako taj glas nikada neće izblijedjeti, kako će…
Dok me u divljem trku nisko granje šiba po licu i grudima, a srce tuče poput bubnja u hramu, prisećam se šta me je dovde dovelo. Lepo mi rekoše: ne…
Počeo sam da fotografišem jer sam konačno imao fotoaparat, a imao sam konačno i vremena. U početku sam mislio da je dovoljno da snimam svoju okolinu – koja je posebna…
Veče, pomalo neobično. Pada sneg, koji će ako nastavi istim ritmom do jutra, zameniti bolničko sivilo. Stoji na ulaznim stepenicama I baš uživa u prizoru. Više je snežna belina osvetlila…
Mi se nismo fotografisali, mi smo se slikali. Kod fotografa. I brižno u foto-albumu čuvali slike. U početku, retko. Malo nas, rođenih sredinom prošlog veka, ima one golišave bebi slike…
Dugo sam već bolovao. Nagađalo se šta je. Ali meni su noge sasvim onemoćale. Nisam više mogao da trčim, hodam. Ni biciklo nisam vozio. Ruke su gubile snagu. Često puta…
Nismo imali ništa, ali smo opet imali sve što smo trebali. Išli smo od kafane do kafane, od grada do grada, od jednog prenoćišta za bjednike do drugog, nafurani na…
Čitaoci, od onih koji čitaju u autobusima i takvih koji pate od nesanice, pa sve do onih koji zarad književnosti propuštaju ono što mediokritet naziva „životom“ – svjedoče o tome…
Postoje razne knjige, i razna odela. Da, i? Jel’ to sad neka mera sličnosti? Naravno da nije. To je tek začetak, klica pomalo lucidne misli koja će porasti, razviti se,…
Molitvа kаo poslednji oslonаc sudbinom određenog bitisаnjа. Molitvа zѕ produženje mučenjа ili zа otvаrаnje nebesа sа kojih će se Sunce bаciti nа nаs, ili otvаrаnje putа kа teškom uspinjаnju do…
Čovek sa višedecenijskim injem u kosi stajao je pored otvorenog prozora svoga staračkog doma i gledao u purpurnu zoru dana koji se tek bio budio. Na horizontu u daljini je…
Unutra je bio mrak sobe bez prozora. Mrak je bio blagosloven. Crni, zaštitnički mrak. Toplo krilo noći. Potpun, celovit mrak kao majčin zagrljaj. Delovao je na moje telo umirujuće posle…