Vladimir Radić: Najzad
Voleo sam ovo mesto. I ovo leto. Drveće uz stazu obasjano je suncem. Između stabala i bujnog žbunja pojavi se reka, i opet nesta, i opet se pojavi. Niz ustreptalo…
Pavle Srdić: Jatagan-malac
Danas sam čitao u nekim dnevnim novinama članak o Jatagan-mali, opet aktuelnoj kroz seriju ‘’Senke nad Balkanom’’ i kako je danas teško naći čoveka koji je tu živeo, jer su…
Zbigniev Masternak: HIP- HOP MOMCI
Zbigniew MasternakOdlomak iz romana „Nędzole „Prevod na srpski jezik: Olga Lalić-KrowickaPrevod teksta je sufinansiran u okviru programa SAMPLE TRANSLATIONS ©POLAND – Vratili ste se …- Zima je bio ljut zbog…
Dušan Đorđević Niški: Drugarica Slavka
Svim golootočankama heroinama i stradalnicama, svih bezumlja U mom selu zadružni dom, dom kulture, sa širokim natkrivenim tremom i sa dva ulaza, jedan za dvoranu sa binom a drugi za…
Slavko Mali: MAJKA
U krugu bolnice u Padinskoj skeli dan je bio zgužvan. Kao iscepani, zakrvavljeni, komad kasapske hartije. Sunce je pregrevalo dan, koji nije imao početak i kraj. Bila je tu samo…
David KECMAN DAKO: IZMEĐU MENE I NEBA /U plaveti varljiv trepet/
Prizor iznenadnog blaženstva, topline pun: u rašljama, pri vrhu golemog stabla, možda i onog stabla donebnog, teško je sa iole većom sigurnošću odlučiti se pa reći da li je trešnja,…
Ivana Zajić: RODA
Iako je celi jučerašnji dan bio pretežno sunčan, mada temperatura nije bila naročito visoka, što se nije ni moglo očekivati s obzirom na to da je tek početak proleća, i…
Miloš Nastić: SUDBINE
Sudbine? Šta su sudbine? Da li znaš? Sigurno je samo jedno. Nisu zactrtane, kako ti umiješ često da misliš. Kakva je to čudna smješa svega i svačega? Kakvo psihodelično preplitanje…
Aleksandar Ćuković: Kirija
Kuće se pokupiše i – odoše. Kao poslije žestoke svađe. Stanovi, garosnjere, udžerice, vile, sobe, potkrovlja, podrumi… sve su ti to, prijatelju moj, kuće. Zaputile se nekome. Neko ih čeka,…
Vladimir Radić: Kao kad neko sedne na travu
Ta otvorena kožna tašna nikako mu ne izlazili iz glave – stalno mu je pred očima. To je dobro. Ono što nije dobro je to što ne zna šta će…
Senka Vojinović: Krivac
„Jurim kao što u hladu šumskom juri bizam koji je pomahnitao od svoje sopstvene vonje. Noć je kao u polovini maja, vetrić poduhuje s juga. Idem i gubim svoj put,…
Slavko Mali: PACIJENT BROJ 2
Pacijenta broj 2 dovezli su kolima hitne pomoći. Ljudi u belom. Plašio ih se. Plašio se svega što je belo. Tresao se. Obukli su mu belu košulju sa ukrštenim rukavima,…