Fedor Lučić: LAJOŠ
Bence je stajao pred pešačkim prelazom i čekao promenu svetla na semaforu kada mu je Lajoš prišao. Neko vreme su zajedno gledali ljude kako lagano prolaze drugom stranom ulice, u…
MIRELA MAJIĆ-ZEC: TAJNA STEĆAKA
I rodi se sumnja u duši mojoj sumnji nesklonoj da i ti negdi, ko ja ovdi, uzalud ne tcekas spasenje od mene. I s tom terzkom mislju legoh pod ovi…
Zdenka Feđver: PODSEĆANJA
Ponekad krenu duhovi stanovnika stogodišnje kuće, bez prizivanja, nekim svojim ritmom, nekim svojim rasporedom, od ugla do ugla, od vrata do vrata, ne zatvaram ih, krckaju stvari, neke sitnice nestanu…
Zoran Ilić: Duplo golo
I Subotnje jutro. Januarsko, snežno, nesunčano. Šolja nes-kafe, Internet, druga šolja sa čajem (treće šolje, na sreću nema. Bilo bi ih previše!) – eto to je subotnje jutro, bar za…
Stevan Šarčević: VATRA I ČELIK
Artriljerija je još pre one dvodnevne kišurine izrovašila okolinu. Dno kratera je ljigavo i hladno. Ne mislim, ali još uvek postojim. Tupi udarci unaokolo. Prasak iz daljine. Uh bre, pa…
Rajko Glibo: DIDOV SOKOL
Ja se zovem Karlo Škara. Imam tatu kojemu me mama odvede svakog utorka i četvrtka. Tako je bilo dok sam bio u vrtiću i tako je još. Imam jednog dida.…
BOŽE BILOBRK: PJESNICI SU ČUĐENJE U SVIJETU
Subota je, početak mjeseca listopada. Evo, ima već pola sata kako neprekidno sjedim u svojoj sobi za radnim stolom i buljim u praznu bjelinu svoje velike bilježnice, grickajući pritom vrh…
Marko Antić: KAO PRE TRIDESET GODINA
Ušao sam polako, prethodno kucnuvši tri puta. Zgrčen za radnim stolom, pio je čaj u polumraku. Iako smo bili istih godina, njegovo maleno telo je bilo izjedeno reumatizmom više no…
Lada Vukić: Knjiga života i smrti
Poput palete u rukama slikara pružao se divan jesenski dan u svim bojama . Zapuštenim seoskim putem koji je vodio uz malo groblje, šetala je djevojka. Sanjarskim očima upijajući ljepotu…
Dragana Ranđelović: KAFA
Pogrešno si nas učio, oče…. Voleli smo naše ručkove. Mi, tvoja deca, došli bi sa posla umorni i besni, sedali za sto i pred tobom spuštali ton. Nisi dozvoljavao da…
Zoran Ilić: Vreme je za novo vreme
1. Da bi se vino pretvorilo u vodu, tu čaroliju je neko morao da izvede. Ko?! Vreme, ko drugi! Ono izvodi takve i slične trikove. Ponekad od vina napravi sirće,…
Slavica Mojsilović: Nekoliko reči o mom dedi
Više nije bitno, odeš ponekad kod pokojnog dede u sobu, jedinog dede kojeg se stvarno sećaš, onog koji je preminuo tri dana pre tvog rođendana, i kojeg se ne usuđuješ…