Jelica Kiso: Bela maramica
Unutra je bio mrak sobe bez prozora. Mrak je bio blagosloven. Crni, zaštitnički mrak. Toplo krilo noći. Potpun, celovit mrak kao majčin zagrljaj. Delovao je na moje telo umirujuće posle…
Jelica Kiso: Kamen
Radomiru Konstantinoviću “Čitaj sedeći za stolom i imaj uza se olovku i papir.“ Sve sam uradio kako treba. Upalio komjuter, podmetnuo novine, jastuk, kolena prekrio ćebetom. Rečenicu o ženi ću…
Jelica Kiso: Tajanstvenost, uvek donekle mračna
Grana, jedna od devojaka, živi u sobi, koja je, u stvari, poveći orman sa pregradama. Višečasovno zadržavanje u hodnicima nije dozvoljeno, tako je gazda naredio, koji, kada prođe, ostavlja za…