Zoran Ilić: Satan od Panonije

1.

Osoba A:
-Zanima me da li se može postati zavisnik od „kafetina„?
Osoba B:
– Može i od šargarepe.
Osoba C:
– Ne može, ali se može razviti tolerancija na „kafetin“, pa je za kupiranje bola potrebna sve veća i veća količina dok najzad u potpunosti ne prestane da deluje na bol.
Šta je to „kupiranje bola“ pita se Kralj Pajaca. Smanjenje bola, verovatno. Na englesko se to kaže: arrest pain.
Osoba A:
– Koliko tableta kafetina može dnevno da se popije, a da se ne ugrozi zdravlje?
Osoba C:
– Nikako ne više od tri, i ne više od nedelju dana. A reci mi, zašto piješ kafetine, i kakva su ti ovo pitanja?! Mnogo se nerviram kad ovako glupavo postavljate pitanja – ili postavi pitanje kako treba ili ću da zatvorim ovako blesave teme ubuduće!
Osoba C je malo nervozna. Valjda zato što nju ne muče glavobolje.
Osoba A:
– Poznajem osobu koja pije i do tablu kafetina dnevno. Kako mi je to bliska osoba, veoma sam zabrinut za njeno zdravlje.
Inače mi se čini da joj je puls ubrzan (138), a pritisak dosta nizak: 110 sa 70.
Osoba C:
– Pa, neka se ne čudi kada joj za neko vreme pukne čir, i završi na operacionom stolu!
Osoba A:
– Kaže da joj „kafetini“ smanjuju napetost! Ta osoba je jako napeta, Osobo C.
Osoba C:
– Smanjuju joj napetost kažeš?!
Kakva notorna glupost!
Ovde je tema na forumu zatvorena, i to je kraj diskusije između osobe A i osobe C.
To je skoro sve o dobro poznatom i rado korišćenom „kafetinu“.
Proizvodi ga „Alkaloid“ iz Skoplja, i to od 1957. godine.
„Kafetin“ se svrstava među prvih pet brendova u Makedoniji i prodaje se u svim republikama bivše Jugoslavije.

2.

Pajaco o ‘kafetinu’, a Neurodžez o Satanu Panonskom. O tome kako je Satan Panonski pio čaj od maka, a u njemu ima alkaloida. A opet makedonska firma koja proizvodi „kafetin“ se zove „Alkaloid“.
I šta još?! Bloger Vuk pita: „Ko je Satan Panonski?!“
Vuk je mlad momak, rođen je 1991. godine, i nije čuo za Satana Panonskog. Pa, da odgovorim.
Vuče, Satan Panonski je bio svestrani umetnik iz ex-YU vremena koji je pisao poeziju i prozu, crtao, komponovao, pevao i svirao.
Sve to bi bilo u redu da u jednom trenutku Satan Pannonski nije postao ubica. To su već druge koordinate…
Ako si ubica, čeka te zatvor ili duševna bolnice. Ludara.
Satana Panonskog šalju u ludaru Popovaču kod Zagreba.
On i tamo nastavlja da piše, crta… Peva… Svira…
Možda mu to dođe kao terapija?!
Vreme prolazi… U ludari možda i sporije nego van ludare?!
Iz bolnice tj. ludare izlazi 1990. godine. Ubrzo objavljuje zbirku pesama „Mentalni ranjenik“.
Sledeće godine počinje srpsko-hrvatski građanski rat, a Satan Panonski oblači uniformu Zbora narodne garde Hrvatske.
U ratu je izgubio život. Poginuo je. Pod nerazjašnjenim okolnostima.
Pravo ime mu je bilo Ivica Čuljak, i kao da je neprestano bio na ivici: između života i smrti.
Da je živ, verovatno bi i on bio bloger. Ovako, prerano je umro da bi to postao. Jedino ako slično Džoržu Orvelu ne postane posthumni bloger.

3.

Na Sizifovom blogu nema više Madoninih očiju, nosa, kose…
Američka pop-ikona je nestala! Umesto nje, tu su zeleno lišće, drveće, vodopad… Vodene kapljice… Od ljubitelja Madone Sizif je evoluirao u ljubitelja prirode.
Mislim da bih i ja između prirode i Madone, odabrao prirodu. Madonu sigurno ne bih. Niti mi se sviđa kao žena, niti sam fan njenih pesama.
Ipak, njegov blog je delovao uzbudljivije sa sredovečnom Amerikankom.
Sada je tako penzionerski… mrtvosan…
Još da Sizif počne da piše haiku i ugođaj će biti kompletan.

4.

Sanja Anri u novom stanu nema kablovsku televiziju tako da je prinuđena da gleda RTS 1 i 2, i to sa snegom. Kvalitet slike je očajno loš.
I šta je uradila? Vlasniku stana je poslala SMS-poruku. On se nije nešto potresao. Odgovorio je:
„Vidi, Sanja: pošto je stan na trećem spratu nemoj slučajno da ti padne na pamet da skočiš kroz prozor.
A kablovsku ćeš dobiti ovih dana.
Obećavam. Pozdrav.“
Sanja, verovatno, nije toliko depresivna u vezi sa kablovskom TV da bi skočila kroz prozor. Mislim da je vlasnik stana malo preterao.
Uglavnom, problem sa kablovskom je rešen na obostrano zedovoljstvo: i Sanjino i gazdino.
Šta je sledeće?
Telefon. Sanja trvrdi da je predratni (ja bih rekao: prapotopski), tako da je kupila bežični „panasonik“ boje srebra.
Zaključuje:
„Jedva čekam da dođem kući da ga aktiviram…“
To je sve o Sanji, za sada.

5.

Posle nabavke bežičnog telefona, šta je Sanjin sledeći potez?!
„Moj sledeći korak“, piše Tanja Anri „jeste kupovina montažno-demontažne žice za sušenje veša pored radijatora!
Zato što pre moram da odem do Futoške pijace gde takve stvari prodaju.“
Pominjanje Futoške pijace vuče na Novi Sad. Posle beogradskih (Kalenić, Đeram) dolazimo i do novosadskih pijaca.
Na Internetu nalazim sledeće:
„Oformljena početkom XX veka, Futoška pijaca je jedna od najposećenijih i najbolje snabdevenih novosadskih pijaca, kako poljoprivrednim proizvodima tako i raznovrsnom mešovitim robom.“
U tu, mešoviti robu spada i Sanjina montažno-demontažna žica za sušenje veša.
I ja posedujem sličnu montažno-demontažnu skalameriju za sušenje rublja. Naravno da je nisam kupio na Futoškoj pijaci već, verovatno, na novobeogradskom Buvljaku. Nisam je ja ni kupio već moji ukućani. Oni koji peru i suše veš, i rade slične stvari. A slične stvari su: peglanje veša, odlaganje opeglanog rublja u plakar…
Ja sam bloger, i tako nešto ne radim.
Zamislite da Kralj Pajaca ide po beogradskim buvljacima i kupuje montažno-demontažne žice?! Odmah biste prestali da čitate njegove blog-zapise, tako ga surovo kaznili.

6.

I Tride, slično kao Tamara Anri, stanuje na trećem spratu.
I njemu je neophodna montažno-demontažna sušilica, međutim budući da živi u trideset kvadratnih metara, za nju nema mesta. Tesno je.
Blogerka Manifani ga savetuje super-lepkom sušilicu zalepi za plafon. Neophodan uslov za to jeste da je Tride niži od metar i osamdeset centimetara.
Tako da je sve lako kada si mlad i niži od 180 centimetara.

7.

Epizoda sa montažno-demontažnom sušilicom je okončana. Kupovina je obavljena. Na Futoškoj pijaci, naravno.
E, sad… Tamara ne poseduje lavor tako da je sušilicu uglavila u hodničić pored ulaznih vrata.
U stvari, nije da nema lavor već ima neki krajnje bednog izgleda koji je zatekla u stanu.
Dakle, sledi kupovina lavora! (Na Futoškoj pijaci, ponovo.)
Da li je veš mašina u redu?! Ne sasvim…
Nemoguće je pratiti šta se dešava u utrobi mašine jer ne postoji stakleni, okrugao prozorčić! Posledica je da Sanja zaustavi veš mašinu pre kraja tako da je rublje polusuvo.
Kada Sanja nabavi lavor sve će mnogo bolje da funkcioniše.
Biće skoro idealno.

8.

Druge blogere: Neurodžez, Toma Sojera, i Ulicu Brestova Sanjin lavor asosicira na more, Crnu Goru, leto… Mediteran, film „Tri palme za dve bitange i ribicu“… Jer onaj ko nema para umesto u moru noge mora da brčka u lavoru.
Ko zna šta je sve doživeo ofucani Sanjin lavor, čije je sve noge prao?! I kao što je Boško Palkovljević Pinki video Josipa Broza Tita tako je Tamarin lavor video njene noge.
Da li je to bio uzbudljiv trenutak ili ne, to samo lavor zna!

(Odlomak iz duže prozne celine)




8 Responses to Zoran Ilić: Satan od Panonije

  1. i-Axess каже:

    Забавно.
    🙂

  2. Punker каже:

    Satan Panonski – legenda! 😉

  3. ssslikar каже:

    Satan Panonski je mentalno dusevni bolesnik…ono sto sam ja cuo…a vezano je za njegov nestanak i pogibiju , se uglavnom svodi na to..da su ga ubili njegovi..zenge.na ratnom popristu…je dokazao da je ubica..bez trunke ljudskog u sebi..da je vrsio stravicne zlocine..dok ga i sami njegovi saborci nisu lisili zivota..verovatno..nisu ni sami mogli da pretpostave..da je medju njima nesto toliko zversko..tako da..mu satan..vise dodje kao pravo ime..a ne ivica..to sto se bavio muzikom..i pisanjem..je swe sto je od njega ostalo..i ja sam slusao pank..ali nikada ne bih pravio od sebe takvu budalu kao sto je radio satan panonski..jedan satanista koji je zawrsio onako kako mu je bilo zapisano..bolje i nije mogao da zawrsi..covek koji je pekao decu..nebitno koje nacionalnosti..nebi trebao imati ni jedan red napisan kao umetnik…daleko je satan od toga..o njemu se moze pisati..kao okrutnom monstrumu..i ubici..

  4. rada каже:

    Ima nešto u vašim pričama što ostavlja prostora našoj mašti. Mozda zbog toga nije ni čudo sto su mi sve (koje sam do sada čitala) nekako drage 🙂 poz

  5. Zoran Ilić каже:

    Hvala, Rado.
    I meni se kao piscu ovih fragmernata koji bi trebalo da cine moj sledeci kratki roman, svidjaju.
    Pozdrav i Vama!
    🙂

  6. Biljana каже:

    – strip autor Dubravko Mataković
    – „Mali Ivica“ koji se proslavio u strip seriji „Prot pikčers“
    – inspitacija: lik i delo Ivice Čuljka – Satana Panonskog
    – iako je Antonen Arto s početka dvadesetog stoleća moj favorit, kada mislim o onome što je avangarda, alternativa, underground

  7. Zoran Ilić каже:

    evo, Biljana,
    na Prozaonline moze cak i jpg-file da se stavi u komentaru
    🙂

  8. LJILJANA каже:

    Sizifovština naspram Madone ipak je tradicijski temat.
    Madona je čvoriste pop scene i jednog skoro minulog stoljeca ali sizif traje, Sizif je sam čovjek katkad… sjajno ste to uocili. također ste spretno stagnirali sanjino uporište da stalno nešto treba, za nečim teži, a lavor, i sušilica banalnost su koja pojednostavljuje odnos između autora i njegova djela, toliko bliskosti a zapravo distinkcija naspram njegovane sintakse u piščevom djelu ali o privatluku niti riječ inače… krasna tema, cestitke.
    pozz




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *