Pronađeni intervju

Uvod: tekst koji sledi jeste neka vrsta pronađenog teksta. Ne baš u doslovnom značenju, ali ipak – uporedivo: on se pod datumom 29. jul 2008. godine nalazi u mom dnevniku. Dve godine su od tada prošle, i ja samo pretpostavljam da su to pitanja koja mi je neko elektronskom poštom prosledio da na njih odgovorim. Neka vrsta net-ankete ili slično. Dakle, odgovori jesu moji, dok pitanja najverovatnije nisu.

– Šta književnost dobija, a šta gubi „selidbom“ književnosti na Internet?
– Internet je, pre svega, prostor/space na kom se publikuju/objavljuju određeni književni radovi. Takođe, neki pisci su skloniji da svoje radove “kače” na Net, dok se drugi drže provernih (čitaj: klasičnih) metoda prezentacije svojih dela: knjige, časopisi… Dakle, drže se dobrog starog papira.
A sada, konačno, direktan odgovor na postavljeno pitanje: književnost, pre svega, dobija nove i nedovoljno afirmisane autore kojima je teško (ili im je skoro nemoguće) da dođu do svojih prvih samostalnih knjiga, renomiranih izdavačkih kuća ili do redakcija književnih časopisa. Dakle, iz pozicije autora-pisca Internet je veoma važan za koliku-toliku afirmaciju i sticanje čitalačke publike.
Šta književnost gubi?! Čini mi se ništa što već nije izgubila.

– Koliko su čitaoci zainteresovani za čitanje knjiga na Internetu?
– Čitaoci su zainteresovani utoliko što je na Internetu sve manje-više besplatno ili veoma jeftino. Preuzeti knjigu u PDF-formatu i pročitati je na ekranu svog računara (pretpostavljam da je zanemariv broj onih koji se odluče da je odštampaju na laserskom štampaču) jeste jeftinija varijanta od posete najbližoj knjižari i kupovina knjige.

– Pojavom novih medija (Internet, kablovska televizija, CD/DVD nosači audio-vizuelnih podataka…) knjiga je postala skrajnuta i pomalo deplasirana. Nedovoljno atraktivna, nažalost. Koliko je Internet u mogućnosti da zaintersuje novu čitalačku publiku za književnost, i deo te publike preusmeri ka štampanim delima – knjizi, književnim časopisima
– Bojim se da moj odgovor neće biti previše optimističan jer izvan Interneta nailazimo na književnost (iz XIX ili XX veka) koja nije kompatibilna sa Net-književnošću i novim čitalačkim standardima koje su internet-čitaoci izgradili i usvojili. Pre svega mislim da je kratka forma i fragmentaran pristup u oblikovanju književnih dela nešto na šta je navikla čitalačka publika obrazovana ispred monitora i sa mišem u rukama. Naravno da je pisaca koji su tako pisali bilo i u prošlosti: D. Harms, F. Kafka… Međutim problem je sa onim piscima koji su svoja književna dela oblikovali drugačije, poput muzičkih simfonija. Za takva književna dela je uvek bila potrebna probrana i obrazovana čitalačka publika…
Tim pre što ostaje otvoreno pitanje da li će književne forme, a pod uticajem Interneta, evoluirati u audio-video zapise kod kojih će reč, tekst, biti tek jedan od elemenata umetničkog dela.

(Beograd, 17. avgust 2010. god.)

5 Responses to Pronađeni intervju

  1. Trujić каже:

    Slažem se sa komentarom/odgovorom na zaboravljena pitanja…
    Danas je borba sa vremenom, pa samim tim i za čitanje lepe knjige, ima sve menje i manje vremena.

  2. Amika каже:

    Najveći konkurent kniizi je film i TV. Brojna poglavlja opisa u klasičnim romanima sada bi bila nekoliko kadrova. Medjutim, ti kadrovi nemaju (ma koliko se reditelj i snimatelj trudili oko specifičnih vizura) interpretaciju koju im daje tekst.
    Internet, za razliku od knjige, filma, TV, traži aktivnog čitaoca, on sam bira, odlučuje i ako je hipertekst u pitanju sam ga i formira.
    Tačno je rečeno: „…evoluirati u audio-video zapise kod kojih će reč, tekst, biti tek jedan od elemenata umetničkog dela.“ Treba još dodati – i vizuelne. Reč će davati specifičnu interpretaciju vidjenog, onaj ugao vidjenja i značenja koju autor želi.

  3. Zoran Ilić каже:

    Amika,
    hvala na citanju, kao i na nadahnutom komentaru.

  4. Amika каже:

    Zorane, menjaj provajdera za „blog“ (inače, NO blog, nego edi!!!). Ovaj udavi sa prijavljivanima, SUP je majka Mara u odnosu na njega. I u Pentagon bi lakše ušao…
    Evo ti ovde komentar koji tamo nije mogao da prodje, mada nisam pominjao Onog Kome Ime Ne Sme da se pomene na Mreži ako nećeš da ti obradjuju podatke, stanje, poreklo i buduće poruke. Ili sam već obeležen?
    Novodogradjeni deseti sprat je bolji. Sa njega se vidi i deveti sprat sa zaboravljenom aurom onoga ko je tu nekada stanovao. Tada nije imao fotoaparat pa je morao da pamti i mogao da zaboravlja. Sada sve uslika, osim aure, ona postoji samo u sećanju...“

  5. Zoran Ilić каже:

    Amika,
    komentar je sjajan, a provajder je – prosečan.
    🙂




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *