Miroljub Todorović: REČ I SVET (U traganju za izvorištem pesme)

*

Za Josifa Brodskog “Poezija je vrhunski domet jezika“ a pisanje poezije “uvežbavanje smrti“.

*

Da li se mehanizmom sličnosti i razlika može odrediti unutrašnja struktura jezika u signalističkom delu?

*

Ka nemišljivom i neizrecivom.

*

U semantičkim čvorovima signalističkog teksta.

*

Srž apejronističke pesme – ono što se neposredno ne imenuje.

*

Iz značenjskih osnova u strukturi signalističkog dela.

*

Može li postojati znakovni sistem bez znakova?

*

Vidovitost apejronističke pesme.

*

Za Malarmea pesničko stvaranje je jedan slobodan čin bacanje kocke sa neizvesnim ishodom koji “nikada neće ukinuti Slučaj“.

*

Sudari reči – rađanje neuhvatljivog bića pesme.

*

Izvorni paradoksi u stohastičkoj poeziji.

*

Složenost funkcionalnih elemenata signalističkog dela.

*

Od racionalnog, po Bašlaru, ka oniričkom racionalizmu.

*
Imaginativni supstancijalitet apejronističke pesme.

*
Tamo gde će se roditi i svet i reč.

*
Pronaći reč za ono što nije stvarno.

*
Značenjska virtuelnost poetskog govora.

*
Nedovršen svet – nedovršena reč.

*
Totalitet jezičkog imenovanja poistovećen sa granicama duha.

*
Da li je ono što je jednom označeno nepromenljivo i apsolutno?

*
Poricati reč – poricati pesmu.

*
Nepresušna moć govora.

*
Reč vraćena svom pratemelju, svom iskonu.

*
Izvorno neizrečje apejronističke pesme.

*
Za Viktora Šklovskog sadržaj književnog dela jednak je sumi njegovih stilskih postupaka.

*
Signalistička pesma izvan granica jezičke određenosti.

*

Kako otvoriti transcendentalno vrelo pesme.

*
Nemuštost zapretanog bića pesme.

*
Kako jezički artikulisati eksplozivne slike stohastičke pesme?

*
Dihotomija između znakova i stvari.

*
Gravitacione sile značenjskih žarišta apejronističke pesme.

*

Shema komunikacionog akta po Romanu Jakobsonu:
Image and video hosting by TinyPic

*

Da li u osnovi svakog govora imamo akt komunikacije?

*
Značenje reči – odnos uzajamnog evociranja između imena i reči.

*
Znak je osnova. Tekst se gradi od znakova.

*
Iz razbijene slike sveta.

*
Šta bi to bila samovolja značenjskog?

*
Ne ograničavati autonomiju reči.

*
Prema Lotmanu u poeziji verbalni tekst, sastavljen od pojedinačnih reči-znakova, počinje da se ponaša kao nedeljiv ikonički znak-tekst.

*
Konkretna poezija je sinteza dve izražajne tendencije vizuelne i verbalne.

*
Poetička vizija iz odsustva govornog teksta.

*
U vizuelnoj poeziji uzajamno prožimanje dva semiotička sistema.

*
Kada reči počinju da se ponašaju kao slike?

*
Raznovrsnost semiotičke igre u konkretnoj poeziji.

*
Ritam “rasprskavanja jezika“ u apejronističkoj pesmi.

*
Apstraktna priroda smisla reči.

*
Polisemija – višestruko značenje jedne reči u poetskom govoru.

*
Da li su semantičke i pragmatičke funkcije osnovno svojstvo jezika?

*
Oblikovanje jezičkog gradiva u apejronističkoj poeziji.

*
Hegelovo „lukavstvo uma“.

*
Bezmerni govor pesme.

*
Ka apsolutnom znaku.

*
Kakva je priroda znakovnog sistema?

*
“Svaki grafem je u svojoj biti testamentaran.“
(Žak Derida)

*
Oblikotvorna funkcija apejronističkog poetskog tkanja.

*
Unutrašnji obzor pesme.

*
Poetska objektivacija sveta u fenomenološkoj pesmi.

*
Reč otkriva svet.

*
Za Merlo-Pontija „reč je eksces naše egzistencije“.

*
Žudnja pesničke reči da uvek bude nova i nepredvidljiva.

*
Nova jezička i ritmička struktura stiha u apejronizmu.

*
„Srpski jezik je strahovito konkretan i neiskazano trpan.“
(Vinaver)

*
Iz dvostruke prirode jezičkog znaka.

*
Govor pesme traži odgovor.

*
Signalistička pesma – aktivni jezički i znakovni medij gde se utelovljuje poetska struktura i poetsko značenje.

*
„Sve što jest, jest ili u sebi ili u nečem drugom.
Ono što se ne može shvatiti pomoću drugoga, mora se shvatiti samo sobom.“
(Spinoza)

*
Unutrašnja poetika – poetika jezičkog ritma.

*
Ka nesputanoj slobodi koja obeležava i podstiče stvaralački čin.

*
Izvan i iznad humanističke ideje antrapocentralizma.

*
Tehnološka, fenomenološka i šatrovačka poezija oslobađaju jezik njegove idealističko-metafizičke dimenzije.

*
Signalizam je otvorio sasvim nove, drugačije, radikalno inovativne puteve i mogućnosti u srpskoj književnosti i umetnosti.

*
Težnja za potpunom dezideologizacijom umetnosti.

*
Slediti sebe, slediti osvojenu slobodu.

*
Ništa ne može sprečiti pesnika da stremi ka Nemogućem.

*
Biti rušilac i graditelj (utemeljnik) istovremeno.

*
Pesma – jedan od načina da se osvetli čovekov univerzum.

*
Snažni ironički destruktivizam aleatorne i tehnološke pesme.

*
Drama antropocentrizma u savremenoj umetnosti.

*
“Dakle Jedno bi bilo različito od drugih stvari.“
(Platon)

*
Sačuvati slobodu svoga Ja.

*
Nadgrađujući osnovu poetskog mimezisa.

*
Da li je povratak na imanentne i univerzalne premise subjektivizma i humanizma, zaista, povratak poeziji.

*
U kojoj meri inovativni radikalizam može sputati umetnika?

*
Odnos prema predmetnoj stvarnosti u aleatornoj poeziji.

*
Presna (sirova) stvarnost šatrovačke pesme (proze).

*
“Reč je strahota. Ne možete je omirisati.“
(L. F. Selin)

*
Egzistencijalni empirizam šatrovačke pesme (proze).

*
Spontana identifikacija pesme i pesnika.

*
Šta bi to bio “fetišizam pitanja“ – iz/govora?

*
Nepredvidljivi tokovi pesnikove kreativne energije.

*
Ontološka neposrednost gestualne pesme.

*
Na tragu Malarmeovske SVE KNjIGE.

*

Brisani prostor jezičkog iskušavanja.

*
Kada Ništavilo može da propeva?

*
Iz ponora-bezglasja zov zatomljene pesme.

*
Zaslepljen belinom praznog lista hartije.

*
Strast za pisanjem – strast za delovanjem.

*
Višesmernost signalističke komunikacije.

*
Disprezija aleatorne i stohastičke pesme.

*
“Sanjam svoje neprobudljive snove.“
(Aleksandar Vučo)

*
Blagotvorno iskustvo govora.

*
Uvek biti u blizini izvora.

*
Šta bi to bila “ontologija nemišljenog“?

*
Skrivena osnova poetskog govora.

*
Tekst se, po Lotmanu, gradi kao „vanvremenska struktura na nivou jezika“.

*
Pesništvo iznad filozofske refleksije.

*
Gde je skriveno autentično biće pesme?

*
Otvorenost i nedovršenost pesme.

*
Izražajnost i smisao znaka i slike u signalističkoj vizuelnoj poeziji.

*
Paradoksi poetskog govora.

*
Reč poseduje iskonsku žudnju da se održi i produži.

*
Poezija je za Apolinera “večno obnavljanje nas samih“.

*
Bliskost signalističkog pesništva sa svakom inovativnom jezičkom intencijom.

*
Nepresušna dinamika apejronističke pesme.

*
Da li je pesnička reč isključivo „jednokratna“ i „monološka“?

*
U signalizmu je osporena Bahtinova tvrdnja da je „ideja mnoštva jezičkih svetova, koji bi bili podjednako osmišljeni i izražajni, organski nedostupna poetskom stilu“.

*
Vizuelna poezija – težnja ka univerzalnoj komunikaciji.

*
Kako pesnička reč ostvaruje svoju značenjsku punoću i smisao?

*
Pesma je uvek nešto šire i dublje od onog što govori.

*
Otkrivalački dar pesničke reči.

*
„Pesma se pravi.“
(Gotfrid Ben)

*
Jezik o jeziku – metajezik.

*
Pesma i redukcija semantičke moći reči.

*
Kako poezija postaje svesna svoje jezičke dimenzije.

*
Šta znači jezička magija?

*
Šta je to jezičko jedinstvo reči?

*
Koja je to realna spona između reči i stvari?

*
Šta bi sve moglo da stoji iznad jezičkog izraza?

*
Stvari savladane rečima.

*
Izmenjena sintaksa signalističke pesme.

*
Značenjska punoća i eksplozivnost apejronističke pesme.

*
Pesnik omađijan evokacionom moći reči.

*
Rađanje – izvorno značenje grčke reči poiesis.

*
Reči iznikle iz duha jezika.

*
Odsutnost stvari – istinitost reči.

*
„Postoje razne vrste očiju. Čak i Sfinga ima oči: prema tome, ima raznih vrsta `istine`: prema tome ne postoji istina.“
(Niče)

*
Fonička pesma – na ivici jezika.

*
Sintagmatska dimenzija jezika.

*
„Poezija se proteže na semantičke i znakovne strukture.“
(Valeri)

*
Semantička polja – asocijativni nizovi reči u signalističkoj pesmi.

*
Signalistička poezija i lingvistička stvarnost.

*
Za Vitgenštajna subjekt nije ništa drugo do jezik koji iz njega govori.

*
Ludička struktura jezika u apejronističkoj pesmi.

*
Gestualna i objekt poezija – pesnički oblici koji napuštaju knjigu.

*
Značenjski kontekst gestualne pesme i pokušaj njegove interpretacije.

*
Asocijativni ludizam glavna odlika stohastičke poezije.

*
“Nek označeno bude izvorno i bitno…“
(Žak Derida)

*
Smisaona enigmatičnost apejronističke poezije.

*
Značenjska zapažanja aleatorne pesme.

*
Kreativno oblikovanje jezika i znaka u signalističkom delu.

*
Verbalni i zvučni sled foničke pesme.

*
Za Romana Jakobsona „jezik nije posrednik samo pri interpersonalnoj već i pri intrapersonalnoj komunikaciji“.

*
Različiti oblici „unutrašnjeg jezika“.

*
Da li je za čoveka jezik jedino sredstvo komunikacije?

*
“Informacija je manje ono što je rečeno, ona je više ono što može biti rečeno.“
(Umberto Eko)

*
Pesma – irealna stvarnost i poništavanje vremena.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *