LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: BEZ PLANA PUTOVANJA

(Bedeker slučajnosti ili hermeneutika zaustavljenog trenutka)

Odlaziti – vraćati se. Penjati se – spuštati se. Trčatu – stati. Tražiti se – ne nalaziti se. Ne mirovati – putovati…

Sve, ako se može – mora se. Ne može se – ne mora. Biti sebi putokaz i igrokaz. Svakodnevica i pozornica. Sve ili ništa. Uzdanica ili smicalica. Bezlično ili sa bezbroj lica. Odskočna daska ili kočnica.

Postojati, tek da se postoji.

Rezignacija?. Odustajanje? Besmislica!

Biti tu sa zadatkom? Skućiti se – skučiti se (zatvoriti se u četiri zida).

Hitro se osloboditi.

Dane obelodanjivati vizurom oslobođenog prostora.

Noćima, ne noćiti. Insomnija i somnabulizam.

Hodati.

Skrenuti s puta.

Lutati.

Zalutati.

Usporavati se.

Osporavati se.

Ne verovati u svoje prisustvo. U svoju neophodnost.

Nipodaštavati svoju suštinu.

Obezličiti se.

Propratiti izokola okolnosti koje idu na ruku toj tvrdokornosti.

Ne verovati sebi.

Izgubiti poverenje.

Iskliznuti iz svog bića.

Napustiti libido.

Uništiti ego.

Vakuumirati se.

Praznina. Tišina. Tmina…

***

Rembrant na dežurstvu: Noćna straža.

Okrenuti se oko sebe.

Potreti sopstvenu sliku – uništiteljku. Sopstveni odraz – umišljeni poraz. Sivilo bivstvovanja.

Mahnuti nadahnuću, paleti živahne ljupkosti, Cileta Marinkovića.. Jedan od načina, kako se može radovati. I kada radosti nema. Pojaviće se.

Pastuozna lirika neubičajene nežnosti nijansi, Gogenov Pejzaž Arla .

Okeanska dubina plavog, Van Gogova Zvezdana noć nad Ronom. .

Usidrena Vikinška lađa, Reriha.

Tik uz nju, Pijana lađa Šumanovićeva.

Poentilizovani buket impresionista spreman za Doručak na travi.

Stvarna, poput fotografije, Šiškinova Borova šuma.

U pariskom parku, Rodenov Mislilac, rastrojen. Poljubac, nikada okončan.

Biti uz Mirona, dok smišlja zamah Diskobolosa.

Botičelija ne treba podsećati da je Venera samo morska pena.

Renoara obavestiti da ne brine gde je Kupačica iz Narodnog muzeja.. Prošetala Begradom. Moguće i negde dalje.

Vraćena je.

Prisutna je, i dok Henri Mur (istina, na izložbenim fotografijama), prenosi u mermeru asimetrizovane obline svoje mlade studentkinje – supruge.

Celoga života na tragu, do uzaludnosti uporno, konačno pronađenoj Gali, do kraja života, skute ljubi, vlasnik neogranićenih lucidnosti, Dali.

Dora Mar, kao mali dar velikom Pikasu, uz životni dar – mar, na putu ka kubolikim turbulencijama uspešnih pokušaja izokrenute stvarnosti.

U odbrambenom stavu neprikosnovenog branioca, obezoružan zemljotresom, Kolos preti nagomilavanjem stenja Rodoske luke.

( Nabasan u parku, Meštrovićev muškarac obučen u metaforu. Možda ga ipak, malo prikriti. Pobednik se osigurao, osujećenjem prvobitne namere da stoji na Terazijama i postavljanjem na najvišu tačku Kalemegdana uz dodatnu sigurnost: visoko postolje).

Koliko toga, koliko toga, pokrenuto.

Gde i kuda sve ne.

Završeno.

I nezavršeno.

Nesavršeno.

I savršeno.

Još su radovi u toku. Figurativno, u svim oblastima zajedničkog delanja, ljudi i ljudi, prirode i prirode, ljudi i prirode.

I uz tempus fugit, pod obavezno. Bez toga ne ide.

Ali, sve je – tu je – gde je.

Egzistira.

Miruje.

Postojano.

Stameno.

Utemeljeno.

Kao Sagrada Familia. Gaudi, davno već, iz nebeskih prostranstava nadgleda svoje delo. Niko ne zna kada će biti završeno. Ali se zna da će biti. Jer, kako Šekspir kaže, Hamletu tekst štedro udelivši, postoje dve opcije:

To be or not be.

Ali, izabrati se ne može.

Ili je biti.

Ili ne biti.

Ako je biti, onda već: šta je – tu je.

Sukobiti se sa sudbinom.

Neka bude kob.

Usud.

Fatum

Srećne ruke.

Promenljive sreće.

Put, kojim se ređe ide.

Put, koji se izbegava.

Put uspeha.

Put kraha.

Zacrtan put.

Izukrštana mreža staza i bogaza..

Nepredvidiva odrednica.

Neobeležena raskrsnica.

Sumnjiva skretnica.

Kruženjem okuražena okretnica.

Vertigo.

Lavirint.

Minotaur.

Arijadnina nit.

Hazard.

Iskorak u nepredvidivo.

Šahovska završnica.

Ni napred ni nazad.

Na mesto: voljno.

Namestovoljno.

Ponekad, pobeći od svega. I možda baš tada, naleteti, iznenada. Na nepredvidivo. Vizuelno neodredivo. Fiktivno neuporedivo. Edukativno neprimenjivo.

Igrati se rečima. Slagalicama. Asocijacijama. Pravcima. Smerovima. Over –ovima. Down – ima. Medijumima. Identitetima. Intelektima. Portretima. Internetima. .

Postoje večita dela. Trajna. Jedan vek je minorna konstanta za njihovo definitivno (pr)ocenjivanje. Zato su teško prepoznatljiva. Potreban je otklon. Pristojno rastojanje. Što veće, to bolje. Posmatrano iz daljine. I pesnikinja Desanla Maksimović potvrdiće stihom, čim je nekim slučajem, do istine dospela:

Iz daleka samo divimo se svemu

Iz daleka samo sve ko zvezda sja

Vredi stvarati. Naći će sve svoje mesto. Svoj kutak za svoj trenutak.

Svako ih ima.

I kutak.

I trenutak.

Dok ima…

Ne propustiti. Uvrstiti se. Krenuti. Sporednim kolosekom. Skelom Visećim mostom. Žičarom. Paraglajderom. Balonom. Dirižablom. Jedrilicom. Skrajnutom ulicom. Jednosmernim drumom. Kaldrmisanim sokakom. Zaraslom stazom. Ivičnjakom…

Upisati svoju rečcu, ona će već svoju rečenicu sama naći.

Utisnuti nasumično, nabaciti po potsvesnom naumu, boje na slikarsko platno.

Hladni mermer, zaobliti toplom rukom u zamišljeni oblik.

Isklesati.

Izdeljati.

Odslušani ton, notom obeležiti. Iznutra predosećan, otpevati. I sebi, na uho, odsvirati.

Uhvatiti neočekivani pokret u kameru.

Ispisati formule poznatih supstanci. Uvrstiti ih u jednačinu. Stići do one, nikada identifikovane.

Integrisati, diferencijalno. Alogaritme logaritmovati. Infenitezimalu limitirati. Nerešivom iks ponuditi beskonačnost.

Zagrebati po tlu, nabasiti na istoriju. Otkriti skrivenu prošlost. U krhotinama.

Razložiti, udubiti se.

Sklopiti, oblik vratiti.

Rekonstruisati.

Produbiti studiozno.

Perfekcionistički analizirano.

Simplificirati do efemernosti.

Dobiti zlatni odlivak . Čisto zlato saznajnog.

Bilo gde. Bilo kad. Bilo šta. Bilo čega. Bilo koga .

Živo bilo. Puls životnih stremljenja.

Sve pronađeno, transponovati u filozofsku misao. Nju, zapečatiti. Osloboditi je se. Osloboditi je. Proslediti u vekove. Pustiti je da luta svemirom.

Otisnuti se. Uzleteti. Kroz okna letilice, poput ptice, gledati zemljin šar. Ne poverovati. Pokušati da se poveruje. U uverenju da je sve moguće. Priča se da je Gagarin kroz okno svemirske letilice video dva anđela kako ga osmehsima pozdravljaju..Posle toga je konunistički đak, svoje misli pogubio u povratku na Zemlju.

Moguće li je?

Ako se ne veruje, nastaviti dalje.

Samo ne odustajati. Još je toliko toga. Toliko toga.

Božansko uverenje. Dovoljno prisno da se poveruje. Poverenje u verovanje. Nikada da ne nestane u neverici. Da ne utihne u praznoverici. Da se ne preda nedoumici.

Nikada da se ne izgubi na stranputici.

Vjeruju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.