Tag Archives: Miloš Petronijević
Miloš Petronijević: LJUDI HODAJU
Ljudi hodaju. Idu nekuda, od negde. Zaokupljeni smo samima sobom, sopstvenim brigama i htenjima, i obično smo slepi za druge. Još mrdam. Gledam. Ljude, izloge, trotoare, parkove. Svetlost međ granama kestena je lepa, kao da je zamršena u krošnji a
Miloš Petronijević: KURVA
– Ene, gle, kako je lepo procvetala trešnja… Opet će tebi tvoja nana praviti slatko – govorila je moja baka, gladeći me po kosi, dok sam se držala za njenu suknju i odignute glave posmatrala svetle senke u hladovini njenih
Miloš Petronijević: LJUBAVNA POGIBELJ POLETARCA
Nazivali su je opasnicom… Govorili su mi: „Budi sa njom, dok si još mlad, ali i ne uzleći u nebesa, jer žensko ti je to, i nikad se ne zna…“ Govorili su mi: „E, moj mladiću! Odavno je ja gledam!
Miloš Petronijević: KNJIŽEVNIK
1 Njegovo delo osuđeno na večnost, edicija Bosonogi sačuvala je pod etiketom Taj i Taj; tako se potpisivao na rukopisima što ih je u tišinama ispunjenim stvaralačkim entuzijazmom od svojih najvrednijih rasuđivanja stvarao. Mnogo je knjiga napisano o knjigama što
Miloš Petronijević: BESKUĆNIK I ANASTAZIJA
Onako korpulentna, široka i visoka, vijoreći dugom razbarušenom crnom kosom, kao furija je kroz prolaz između sedišta grabila ka izlaznim vratima autobusa zaustavljenog na peronu, dok su se od njenih kukova odbijali oni što su stajali u prolazu između sedišta.
Miloš Petronijević : PROVALNIK
Baterijska lampa zasvetluca, pa se ugasi, i sedoh na fotelju i skinuh je sa čela da bolje pritegnem poklopac s kontaktom. Smetao mi je znoj pod fantomkom, nisam ga mogao obrisati, sem uskog proreza za oči telo je prekriveno, ne
Miloš Petronijević: Dnevnik beskućnika
1. glava 1 25. jun 2014. Stigao u Beograd. Vele da je u njemu 3000 beskućnika. Sada imaju još jednoga. Ona aspida sigurno je već počela samu sebe da jede; da sikće po sobama. Budala misli da ću se vratiti.
Miloš Petronijević: ĆOŠAK OD SVETA
Nagrada Vuko Bezareviić 2016. za najbolju satiričnu priču Jurišajući s jagnjetinom u umaku protiv samog sebe, šef Ogranka je naprasno umro. „Neka mu je laka crna zemlja“, rekao je s ostalima i bacio grumen zemlje na sanduk pokojnika. Na parastosu
Miloš Petronijević: KOKETA SA FEJSBUKA
Ja volim da se slikam. Ponekad i po dva-triput u istom danu okačim svoje fotke na fejs, ali ne s računicom da bih zavela nekog dilbera od onih tankoumnika zagledanih na ekranu u proplanke mojih očiju, i u sveukupnu fizionomiju
Miloš Petronijević: U CENTRU PAŽNJE
„Ne drži se kašika celom šakom, ispravi leđa, niko ti neće oteti tanjir!“ – „Sto puta sam ti rekla da se to dugme na suknjici zakopčava pozadi!“ – „Šta sam ja bogu zgrešila?!“ – „Pa to uopšte ne liči na
