Motka bruke je pukla preko leđa.
Oni koji voze kroz život su nervozni. Sviraju ležećem policajcu da se skloni.
Svet dubi na veštačkim trepavicama. U modi su isljučivo šiške otvorenog šaltera. Muški rod ispod ženskog pojasa traži blago, njemu, a nađe svrab.
Ako imaš ma kakvu dušu, zreo si za psihijatra. Naše oči boluju od večite restrikcije. I dobijaju se kvalitetne lične karte na evidenciji rasula. Bez stranog tela ili sa njim.
Provlačimo se kroz iglene uši paganskih običaja. Staviš hranu na grob, pokojnik se najede i podrigne. A onda platite taksu da ste jednom i nikad više osuđeni na život.
I posna plazma, i tečnost za sudove umesto kreme za ruke, i ofarbaj kosu pa u komu, i kukajmo unazad i unapred kamo sreće. Miš u duvar, i kraj da crkneš, od početka Sizife, od početka…
VIOLETA ETA TOMIĆ (1984)
DO SADA JE OBJAVLJIVALA U KNJIžEVNIM čASOPISIMA, UčESTVOVALA NA RAZNIM KNJIžEVNIM FESTIVALIMA.
IMA NEOBJAVLJENU ZBIRKU POEZIJE I NEOBJAVLJENU ZBIRKU KRATKIH PRIčA.