Pesma – irealna stvarnost i poništavanje vremena.
*
Kako biti istovremeno u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti?
*
Klasifikacija znakovnih sistema.
*
Upotreba stvari kao poetskih znakova.
*
Semiotička izražajnost stvari i predmeta u objekt-poeziji.
*
Šta bi bila suštinska dijalektika jezika?
*
Prema Jakobsonu neke od osnovnih funkcija jezika su: referencijalna, emotivna, poetska i metafizička.
*
Neograničenost kreativnih mogućnosti u elektronskoj civilizaciji.
*
Internet velika stvaralačaka laboratorija i radionica.
*
Drugačije estetičke dimenzije kreativne svesti u signalizmu.
*
Intertekstualnost – zavodljivi instrument neoavangarde.
*
Ne smrt književnosti i umetnosti već njihova promena, metamorfoza.
*
Da li je elektronska civilizacija uklonila sve brane i kočnice za nesmetano ispoljavanje ljudske kreativnosti?
*
Transcendirajuća bit pesme.
*
Slovni i interpunkcijski znak česti gradivni elementi konkretne i vizuelne poezije.
*
Dijaloški način stvaranja pesme u apejronizmu.
*
Pesma između čulnog i neopipljivog.
*
“Reči proizvode reči, govor proizvodi govor.
(Cvetan Todorov)
*
Različiti kompozicioni oblici jezičkog izražavanja u signalističkoj poeziji.
*
Interpretacijska dogradnja nađene pesme.
*
Ontološki status pesme.
*
Biće pesme – zorna vizija pesnikove duhovnosti.
*
Kako ontologiju neizrecivog pretakati na diskurzivni jezik
*
Prostor jezičkog označavanja.
*
Bit apejronističke pesme nije u neiskazivom već u neizrecivom.
*
Okamenjeni jezik.
*
„Možda u govoru postoji neko suštinsko srodstvo između smrti, beskonačnog stremljenja i samoreprezentacije jezika.“
(Mišel Fuko)
*
Zastrašujuća tmina nebića.
*
Za Heraklita božanstvo smrti i slavljenje života jedno su isto.
*
Osnovno motivaciono jezgro scijenističke pesme.
*
Da li u vizuelnoj poeziji može, i da li treba u potpunosti da zavlada likovni jezik?
*
Sve što vidimo u vizuelnoj pesmi ima svoje značenje.
*
Gestualna pesma – celokupnost raznovrsnih intelektualnih i emocionalnih struktura koje se predočavaju gledaocu.
*
U osnovi jezika vizuelne, foničke, gestualne i objekt nalazi se naše verbo-voko-vizuelno poimanje sveta.
*
Odjeci svakodnevne realnosti u šatrovačkoj poeziji (prozi).
*
Iz grča jezika.
*
Uskovitlani univerzum apejronističke pesme.
*
Omamne čarolije uznemirenog jezika stohastičke pesme.
*
Razuđena jezička i znakovna transpozicija u signalističkoj poeziji.
*
Humorni, apsurdni i groteskni svet šatrovačke pesme (priče).
*
Sev jezika i verbalna žestina aleatorne pesme.
*
Pesničko brisanje prostora i vremena.
*
Gramatička pravila su, po Vitgenštajnu slučajna i proizvoljna.
*
Aleatorna i tehnološka poezija – ruganje potrošačkim opsesijama
savremenog društva.
*
“Umetnost čini neobičnim ono što je obična svakodnevnost i čini običnim ono što deluje nesvakodnevno.“
(Stefan Moravski)
*
Signalizam više ništa ne može zaustaviti.
*
Signalističko delo – potpuna otvorenost prema budućnosti.
*
Ka „totalnoj umetnosti“.
*
Da li se na modernu umetnost može gledati samo kao na „homogenu ideološku činjenicu“.
*
Argumenti pesnikovog samopotvrđivanja.
*
Prema Hugu Fridrihu moderna lirika svoje izvore vidi u „predracionalnim slojevima duha“.
*
Eruptivna energija neoavangarde srušila je mnoge tradicionalističke utvrde i brane i osvojila nove prostore stvaralačke slobode.
*
Koje bi bile negativne a koje konstruktivne jezičko-stilske odrednice neoavangarde?
*
Problem neoavangardnog pesništva vidimo pre svega kao odnos kreativnog duha prema novoj tehnološkoj civilizaciji.
*
Može li poezija u ovom i ovakvom vremenu da se održava na nekom nepostojećem „totalitetu racionalno uređenog sveta“.
*
Kada je, i kako, saznajna dimenzija pesništva izgubila svoju vrednost?
*
Svaka je pesma novi svet.
*
Kako razrešiti odnos mišljenja i bitka?
*
Da li je nova civilizacija u potpunosti eliminisala vrednost i sadržinu pojedinačne ljudske egzistencije?
*
Kakva je priroda pesničkog oblika (forme)?
*
U kojoj meri materija postaje shvatljiva činom oblikovanja?
*
Kada je forma svrsishodna i funkcionalna?
*
Forma i njen uticaj na stvaranje i oblikovanje značenja.
*
Osnova estetike ruskog futurizma – preispitivanje odnosa između forme i sadržine u korist forme.
*
Predmet i sadržaj novog pesništva više nije samo Kosmos već i Haos.
*
Ka neposrednom doživljavanju stvari i sveta.
*
„U dijalog-dvoboju čovek i svijet čudno se suočavaju tehnika i misao. Smisao svijeta visi iznad tog suočavanja i ostaje neriješen.“
(Akselos)
*
Fragmenti haotičnog sveta sjedinjeni asocijativnim nitima u eruptivnoj stvaralačkoj igri.
*
Svepokretna vizija sveta.
*
Istraživati i otkrivati nove stvarne mogućnosti oslobađanja umetnosti koje prevazilaze sve tradicionalne koncepte.
*
„Što je otrcano ne da se produbiti može se samo zameniti.“
(Rolan Bart)
*
Reči izdvojene po suprotstavljanju.
*
Ex nihilo omnia fit.
*
„Reči, nabrekle kao stenice.“
(Elias Kaneti)
*
Gramatičko i leksičko saplitanje govora.
*
Mi smo zarobljenici jezika.
*
Groznica jezika.
*
„Pisanje je mana koje se ne možemo osloboditi.“
(Sioran)
*
Sakralno značenje reči.
*
Da li umetnik uvek treba da bude “valjan i pouzdan svedok stvarnosti?
*
„Ironija je dužnost.“
(Šlegel)
*
Funkcija estetskog doživljaja u neoavangardi.
*
Iz intertekstualnih prožimanja i neposrednog značenja jezika i slike.
*
Otresati se od neumoljivih pravila jezika.
*
Prema Miodragu Pavloviću poezija „može da bude konkretna i angažovana, dogmatska, avangardna, ali mora da ima imaginaciju, mora da bude igra pronalaženja, invencija, zaplet, stvaranje prostora, izazov jeziku, društvu, ogledalo koje oduševljava i izneverava“.
*
Iz tela koje je izvor jezika.
*
Govorim i sebe otkrivam u govoru.
*
Magnoveni bleskovi apejronističkih jezičkih slika.
*
Jezik oslobođen svih stega – jezik bez granica.
*
Da li je neizmenljivo biće pesme?
*
Žudnja za Apsolutom – žudnja za Ništavilom.
*
Jezik i znak s’ one strane uma.
*
Čuvar jezika.
*
Iskoristiti svu moć jezika.
*
Tamne tačke poezije – jezička enigmatika.
*
Beskrajnost dela, po Morisu Blanšou, kao beskrajnost duha.
*
„Reč me osvaja na pomisao da ću sa njom nešto učiniti: to je slatka jeza od budućeg čina, nešto kao apetit.“
(Rolan Bart)
*
Nepoverenje i strah od jezika.
*
Raspršena celina sveta.
*
Jedinstvena struktura pesme.
*
Noli me legere.
*
Da li je pisac stvarni gospodar svog dela?
*
Neizmernost pisanja.
*
Prepustiti se neiskazivom.
*
Da li je svako značenje neodvojivo od forme?
*
Nejasna punoća iz praznine govora.
*
Vitgenštajn određuje jezik kao skup više različitih jezičkih igara. Jezik, po njemu, nije samo sistem ljudske komunikacije, već i životna forma.
*
Reč oslobođena ćutanja.
*
Zebnja pred jezikom – znak nemoći pisca.
*
Može li se esencijalni aspekt odvojiti od ontološkog aspekta umetničkog dela?
*
Pisati – prepustiti se žrvnju jezika.
*
Signalistička pesma – verbo-voko-vizuelno poimanje sveta.
*
Razlike između leksike građene na rečima prirodnog jezika i leksike ikoničkog jezika.
*
Montažno komponovanje vizuelne pesme.
*
Šta s’ rečima koje nisu uspele da se konstituišu u neko značenje?
*
Reči zatamnjene sopstvenom tišinom.
*
„Samo je sistem u stvari delo.“
(Šlegel)
*
Čaroviti magnetizam jezika.
*
Iz ponornih dubina jezika i pesme.
*
Izvor pesme – trenutak susreta sa apsolutnim.
*
Kako pronaći put ka celovitom biću pesme?
*
Pesnička slika – jedno od osnovnih oruđa poezije.
*
“Spas nije u saznavanju već u stvaranju.“
(Niče)
*
Da li uspešnost može biti „instrument filozofije“ kako tvrde neki filozofi?
*
Poetsko oblikovanje sveta.
*
Trenuci pesme uhvaćeni i preobraženi u trajanje.
*
Protiv uslovnosti razuma.
*
Volšebni odzivi starih, zaboravljenih reči.
*
Žud ka nadjezičkom iskazu.
*
Fenomenologija je, po Merlo Pontiju, proučavanje suština, odnosno „filozofija koja suštine vraća egzistenciji“.
*
Neograničeni prostori kreativnih mogućnosti u signalizmu.
*
Stvaralačka moć koja premaša jezik.
*
Zamamni verbalizam apejronističke pesme.
*
Može li se „duh jezika“ odrediti kao „duh odricanja“.
*
Svest o konačnosti.
*
Kako se oslobađati forme?
*
Nezaobilazne zamke zavodljivog jezika.
*
„Vratiti se samim stvarima znači vratiti se ovom svetu koji prethodi saznanju.“
(Merlo-Ponti)
*
Iz bleštave munje jezika.
*
Tajnovita igra Bitka i Ništavila.
*
Bahtin ironiju određuje kao oblik ćutanja.
*
Da li je naš osnovni svet stvarnosti samo verbalni svet, kako to tvrdi Suzana Langer?
*
Nad zavodljivom neprozirnošću smisla i otkrivalačkom blesku značenja.
*
Granična međa gde se suočavaju pesnik i svet.
*
Može li postojati Ništavilo kao konačno stanje Bića.
*
Umetnik opredmećen svetom.
*
Da li se može sa sigurnošću tvrditi da je pisanje „mehanički čin“ koji podrazumeva „postojanje jezičke totalne strukture“ koja tim činom vlada?
*
Kako to pesnička vizija ulazi u materijalnu sigurnost jezika?
*
Jezik – jedan od izvora koji obnavlja svet.
*
Slučajno sam rođen, živim i stvaram u ovom jeziku.
*
Jezik – moje sredstvo da posedujem svet.