Percepcija – izvorno čovekovo iskustvo.
*
Govorljive stvari, opredmećene reči, višesmisleni znaci.
*
Razumevanje – osnovni fenomen međuljudskih odnosa.
*
Tumačenju i poimanju nužno prethodi razumevanje.
*
Hermeneutika – od grčke reči hermenéuein (hermeneús, hermeneia) izreći, izraziti, objasniti, tumačiti.
*
Da li nešto poimamo samo u slučaju kada nam se rasvetli njegovo značenje?
*
Egzegeza – praksa tumačenja.
*
Značenjski oblici – opredmećenje duha (čoveka).
*
“Oblik u govoru ima jasno zrnatu strukturu i podleže kvantitativnom opisu.“
(Jakobson)
*
Svaka reč u apejronističkoj pesmi ima svoju punu semantičku i ssintaksičku vrednost i značenje.
*
Ka suštinskom utemeljenju poetike signalizma.
*
Poezija – jedan od oblika čovekovog samorazumevanja.
*
Moć reči da utkana u pesmu znači mnogo više.
*
Eksperimentom ka otkrivanju onih tajni koje jezik još uvek skriva.
*
Od dosegnutog ka nedokučivom.
*
Eksperiment u signalizmu – delotvoran i postojan stvaralački postupak.
*
Identifikacija subjekta i predmeta jedno od ishodišta fenomenološke poezije.
*
„Moderna svest koja nastaje, takođe je deo jedne kosmičke igre, novo slaganje elemenata u vedrini duha.“
(Miodrag Pavlović)
*
Kako otkloniti sumnju u samorazumljivost pravilnog poimanja značenjskih oblika.
*
Od vidljivog ka nevidljivom.
*
Novi modeli pesničkog jezika u signalizmu.
*
Da li je u neoavangardi i dalje smisao bitna osnova jezika?
*
Reči kao materijalni znaci.
*
Reči izvan značenja.
*
U aleatornoj, fenomenološkoj, tehnološkoj i šatrovačkoj poeziji, deestetizacija pesničkog jezika.
*
Trošnost jezičkog tkiva.
*
Intuitivno razumevanje značenja.
*
Kako istraživati sam znak kao znak bez obzira na značenje?
*
Govor je, za hermeneutiku, jedan od glavnih značenjskih oblika.
*
Da li je pred-razumevanje nužni uslov svakog razumevanja?
*
Svođenje jezika na jedan skoro nulti stepen značenja u konkretnoj i vizuelnoj poeziji otkriva nam njegovu materijalnu strukturu.
*
Da li je reč svojim opredmećenjem u pojedinim oblicima signalističke poezije i uništena?
*
„Ja sam neumoran, savestan, smućen i zapleten zanatlija reči.“
(Dilen Tomas)
*
Poetski izazovna ontološka slika sveta.
*
Za Gastona Bašlara poetska slika je osnovni izraz tvoračke imaginacije.
*
Umetnost – tajno pismo Bića.
*
Kako pomiriti sebe s trenutnom slikom sveta?
*
“Jednostavno, živimo preobražaj sveta…“
(Karel Tajge)
*
Jezik u pokretu, u beskrajnoj igri stvaranja.
*
Označujući karakter znaka.
*
Izvorno zasnivanje bitnih teorijskih postavki signalizma?
*
Iz neposredne stvarnosti život govora.
*
Za Rolana Barta “govor je nepovratan“.
*
Kako značenjski oblici stvaraju značenjske sisteme?
*
Ništa ne stoji iza reči, sve je u njoj i ona je sve.
*
„Prošlost jezika vodi direktno u njegovu budućnost.“
(Frensis Ponž)
*
Znak i reč u značenjskom polju konkretne pesme.
*
Iz ontološke suštine pesničkog oblika.
*
Ka metafizici konkretnog.
*
Pored drugačije upotrebe jezika neoavangardno delo odlikuje i drugačija forma.
*
U apejronističkoj pesmi imaginativna vizija kosmosa i sveta.
*
Po fenomenologiji treba opisivati a ne objašnjavati i analizirati.
*
Za Huserla je fenomenologija „deskriptivna psihologija“.
*
Govor – najfleksibilniji i najbolji znakovni sistem.
*
Kako osvojiti veštine razumevanja?
*
Iz tamnog vrtloga poetskog.
*
U potrazi sa formom.
*
Značaj komunikacije za razumevanje jezika i značenja.
*
Kako odrediti domašaje i granice komunikacije?
*
U signalizmu je poetski horizont otvoren na nov i drugačiji način.
*
Za Rolana Barta „delo je određen samostalni entitet“ koji zauzima deo prostora dok tekst predstavlja „metodološko polje“.
*
Svest i vizija – dva sistema sveta.
*
Umetničko delo kao opredmećenje čoveka.
*
Kako ispoljiti iskonsko biće svog jezika?
*
Iz ponornih reči zebnja bivstvovanja.
*
Lingvistička aktivnost, tvrdi Vitgenštajn, ne sastoji se u imenovanju stvari. Za njega osnovna funkcija jezika nije u imenovanju već u opisivanju.
*
Kada delo postaje izraz ljudske sudbine?
*
Prostor i stvari – san i stvarnost.
*
Da li u neoavangardnom pesništvu, kako tvrde neki kritičari, nije više predmet poezije Kosmos već samo Haos?
*
Za Barta delo ne predstavlja proizvod već znak, i to znak nečega što ga prevazilazi.
*
Iz žarnih čvorišta jezika.
*
Čitanje dela, tvrdi Bart, zadovoljstvo je potrošnje.
*
Čarolija reči.
*
Verbo-voko-vizuelni dinamizam signalističkog dela.
*
Stvaralačka sloboda kao “svetkovina duha“.
*
Prema nekim teoretičarima književno delo kao „estetski predmet“ sačinjeno je od četiri sloja: od sloja zvučanja, od semantičkog sloja, od sloja predmetnosti i od asocijativnog sloja.
*
Kako ustanoviti nova vrednosna merila za ocenjivanje dela neoavangarde?
*
Ići za svojim vizijama.
*
Kod vrednovanja jednog umetničkog dela ne može se isključiti ni njegova vremenska (istorijska) pozicija.
*
Vreme – gradivni element ontološkog rasuđivanja.
*
U poimanju stvari Hajdeger vidi ključni način „bivanja u svetu“.
*
Poetsko određivanje strukture svemira i sveta.
*
„Bog poezije je nespoznatljivi bog, daleki bog. Bog čija misao doprinosi ne da se stvara, ili da se nastavi stvaranje, već da se stavi u pitanje poredak stvari.“
(Iv Bonfoa)
*
Rečima, znacima, gestovima, zvukom i njihovim preplitanjem i sjedinjavanjem u osmišljena, provokativna i inspirativna dela osvajati nove prostore umetnosti.
*
Uvek tražiti unutrašnji poriv i pokriće za svoje delovanje.
*
„Stvari se mistično zatežu u reči.“
(Gotfrid Ben)
*
Materijalna dimenzija jezika.
*
Zgusnuta slika svakodnevnih realija u šatrovačkoj pesmi (prozi).
*
Signalistička kreativna laboratorija, laboratorija za reči, znakove, zvuke, gestove, tvoračke elemente signalističkog intermedijalnog dela.
*
Indeterminizam – jedna od odrednica delovanja neoavangardnog umetnika.
*
„Ljudi veruju da razum upravlja rečima. Ali dešava se da reči okreću svoju snagu protiv razuma.“
(Fransis Bekon)
*
Nesputana kreativna sloboda – inspirativno vrelo neoavangardnog umetnika.
*
Da li su reči samo „činjenice“?
*
„DADA je naša žestina.“
(Tristan Cara)
*
Dah praznine iz potrošenog govora.
*
Šta bi to bila „integralna dimenzija teksta“?
*
Za neke teoretičare književno delo nije realni već intencionalni pregled.
*
Forma je temelj. Iz forme nastaje delo.
*
„Jezik je virus.“
(Vilijam Barouz)
*
Duboki apejronistički prodori u nesvesno.
*
Lakanovsko istraživanje porekla i funkcije govora i pisma.
*
Ontološki obrt hermeneutike preko jezika.
*
Za Hajdegera supstanca čoveka je egzistencija.
*
Kako tematizovati prazninu?
*
Eksperiment je jedna od prvih mogućnosti da se književnost i umetnost oslobodi ustaljenih konvencija i šablona.
*
Signalističko delo i teorija vrednovanja.
*
„Ontološka ‘istina’ egzistencijalne analize izgrađuje se na osnovi izvorne egzistencijalne istine.“
(Hajdeger)
*
Ogoljena slika stvarnosti u šatrovačkoj pesmi (prozi).
*
Prema Abrahamu Molu i Maksu Benzeu opšta teorija umetnosti samo je deo opšte teorije komunikacija.
*
Kako doći do apsolutnog vrednosnog suda o umetničkom delu?
http://www.miroljubtodorovic.com/
http://www.rastko.org.rs/knjizevnost/signalizam/index.php#_rastko
http://signalism1.blogspot.com