Izdavač: Clio
ISBN: 978-86-7102-386-3
Broj strana: 310
Pismo: Latinica
Povez: Tvrd
Format: 13,5×19,5 cm
Godina izdanja: Januar 2010
AUTOR PRIKAZA: Živko Ivković
Sa toliko godina za sobom (rođen je 1924) i zbilja najdužom karijerom na domaćoj džez sceni se samo on i može pohvaliti, nj. veličanstvo ili maestro Vojislav Simić!
Memorisati ceo jedan život (koji, bez izuzetka, prohuji) jeste karakteristika isključivo predodređenih , maksimalno posvećenih i sa neverovatnom dozom ljubavi okrenutih svome pozivu, zaimanju, kako god! Ovde tako imamo uvod vezan za Simićeve pretke (babe po ocu, babe po majci, oca i majke) i to je onaj nezaobilazan deo karakterističan za porodice tog vremena, pa bile te sa izvesnom dozom sete ili ne , autorova prisećanja tako sežu u vreme odrastanja, neko klinačko vreme, predškolsko ono, sa potpunim i neizbrisivim tragoivma prohujalih tih, jer detinjstvo se pamti, ma kakvo da je bilo, ne može se izbrisati, ne možemo se tog odreći, pogaziti ga i reći do ono što je bilo nikako nije, uz skladna četiri godišnja doba koja su se smenjivala za razliku od ovih današnjih koja samo kalendarski ispratimo!Da se izmedju dva velika svetska rata sve vrtelo oko ringišpila, i ovde imamo potvrdu samog autora! Lepo i srećno detinjstvo je bilo gotovo nezamislivo bez tih, velikih i malih već pomentuih ringišpila, nezaobilaznih letnjih raspusta, školskih dana i trčkaranja za loptom! Osećajnost se ovde javlja kao glavna i najjača osobina Simićeva i to je dobitna kombinacija pri pisanju , pogotovo ovakvih, sentimentalnih putovanja u prošlost. Pa, ukoliko je bilo ko od priznatih i zaslužio publikovanje barem i skromnog izdanja poput ovog (u Srbiji se vrlo bzo zaborave zaslužni, te tako samo za izlobirane imamo publikacije u vrhunskoj štampi) onda je to sasvim sigurno Vojislav Simić, pa ukoliko sam ovim prikazom i malo odao priznaje za postignuto Maestru Simiću, moje je zadovoljstvo! Knjiga pleni zanimljivostima, tako se Simić dotiče i žureva izmedju dva rata koji su se održavali u terminu izmedju 17.00 h i 21.00 h, a muzika sa gramofonskih ploča je donosila uglavnom okretne igre(fokstrot, tango, ingliš valc), te bez poznavanja tih ne biste mogli ‘zbariti devojku’ ! Simić ne zaobilazi ni Školski džez orkestar (Pavle Minh klavijaturist, Predrag Knežević violinist, i Rodja Milivojević harmonikaš)u kom je imao zaduženje gitariste! Pa ipak, klavir u domu Simićevih je sasvim sigurno bio od ključnog, prelomnog nekog uticaja vezanog za njegovu karijeru jer, na tom je svirala nj. majka Vukosava, a, što je i sasvim prirodno, išlo na ruku njegovom kasnijem opredeljenju za bavljenje ovim, pozivom muzičara. Imamo ovde tako i delimičnu sliku Jugoslavije izmedju dva rata, zahvaljujući Simiću, Beograda sa okolinom, Kruševca, Vrnjačke Banje… Podatak da je Milan Pavlović 1927. godine doneo prvi saksofon u Beograd takođe zavređuje pažnju!
Provlače se ovde potom i na desetine imena vezanih za džez u poratnom Beogradu, te prvi takav orkestar nazvan „Dinamo“ u kom je Simić imao zaduženje dirigenta i aranžera. Te, prve poratne 1946.g. ovaj orkestar beleži i svoj prvi nastup u bašti Narodnog fronta uz napomenu da je vokalna solistkinja bila Mira Čohadžić! Ovaj orkestar je krajem 1947. godine preimenovan u Zabavni orkestar Radio Beograda! Simić se tako 1950. godine javlja i u radio drami na talasima ovog radija. Potom su tu zgode i nezgode, te uopšteno dogodovštine iz karijere njegove, kako onih predratnih tako i onih posteriori dana vezanih za nastupe na ORA, obeležavanju tada aktuelnih godišnjica, zajedničkih turneja po USSRu a kasnije Majdarskoj, Poljskoj i ostatku Evrope, koje se provlače gotovo do kraja ovog naslova, predivnog Sentimentalnog putovanja! I nigde tako iskrenoemotivnog prisećanja vremena kao ovde, a koje jedan velikan može ostaviti za sobom. Prisustvovao sam koncertu Big Banda RTSa na 30. valjevskom džez festu, čovek sa dirigentskom palicom je, neko bi zapazio, dobrodržeći iako u poodmaklim godinama čovek, zračio rečitošću, prigušenoumerenim humorom te pokretima svojstvenim samo mladima a što je samo potvrda Simićeve izuzetne vitalnosti, mada je zašao u desetu deceniju života, i to fascinira!
Vredno isticanja je svakako i njegovo poznanstvo sa najznačajnijim imenima svetske džez scene poput Djuka Elingtona i Kaunta Bejzija! Imamo ovde i nj. impresije vezane za Rio, najmnogoljudniji grad Brazila, koji je Simić (uz kratak istorijat te države) oslikao na samo svoj, sentimentalan način, ne zaobišavši pri tom ni karneval i ine specifičnosti ovog grada!
„Sentimentalno putovanje“ je tako knjiga iz koje ne samo da ćete doznati mnogo toga iz Simićeve karijere nego i ponešto naučiti. Simić je manje-više posetio sve svetske destinacije, te se sasvim slobodno može reći kako se ovde radi o posve ispunjenom jednom čoveku! Ako tome pridodate i utiske iz nj. posete Nju Orliensu, gradu u kom je rodjen džez, te festivala u tom , uopšte ne sumnjam da će slika sveta koju nam je , evo on podario biti sasvim zaokružena. Vezano za džez fest u pomenom gradu, stoji da isti sadrži jedanaest bina uz nastupe do četrdeset i pet sastava pomenute provinijencije a što je uporedivo jedino sa našim Nišville International Jazz Festivalom, gde takodje imamo deset-jedanaest bina sa blizu stotinu stejdž aktera!! Fascinira i Simićeva priča vezana za džez scenu predratne Srbije, gde pominje brojne sastave (Micky, Jolly Boys, Sadžo i Melody Boys) sa set listama (Over The Rainbow, Flat Floot Floogie, Avalon te Caravan) ali i članovima gore navedenih grupa.Ima i pomena o prvoj srpskoj džez pevačici Mari Popović! Tu su i Simićeve posvete najznačajnijim imenima džeza u nas, koji su, jednostavno ostali nezamenljivi (Eduard Sađil, Ilija Genić, Radomir Milivojević, Miroslav Rambosek, Miroslav Jovanović te Vladimir Vitas). I kako to već stoji ovde u pogovoru Vlajčićevom, „Sentimentalno putovanje“ je memoarsko štivo i o brojnim imenima iz sveta srpskog džeza.
Poželimo zato Simiću da još dugo uživa uz Jedno popodne!
U Šapcu, 12.01.2016. godine