18. INTERNATIONAL IN WIRES BLUESROCK FESTIVAL

GKC  UŽICE  24/25/26 OKTOBAR  2019.
Tekst: Živko Ivković

Rokenrol još uvek nije odneo prevagu nad užičkom trubom, ali ju je dobrano uzdrmao, pa tako da  istorija ovog kraja ne ostane zapamćena samo na trampetu, pobrinula se ekipa iz organizacije In Wires Bluesrock Festivala i to u onom, neokrnjenom sastavu, dakle, Šmit, Šomiboj i Džoš uz svesrdnu pomoć direktorke Gradskog kulturnog centra mis Jelene Vasović, koja, podjednako dobro izgleda i sa podvezanom maramom na kosi ali i bez nje! Užice je tako, meni barem, svojevremeno bila čista, nedvosmislena asocijacija na Užičku  Republiku, ali danas je, to ipak, In Wires, značajan iz razloga osamnaestogodišnjeg kontinuiranog trajanja a zahvaljujući gore pomenutoj ekipi, imali smo jedinstvenu priliku odslušati brojne rock koncerte, kako onih inozemnih tako i domaćih grupa.   Ovogodišnji je potrajao tri dana (24/25/26) tako da smo one, uvodne večeri bili u prilici pogledati izložbu plakata, radova učenika umetničke škole iz ovog grada, u holu GKCa, a prvonagradjeni plakat  (rad učenice Jelene Mitić) je zasluženo sasvim i promovisan u oficijelni ovogodišnji. Potom smo prešli u prostor kluba pomenute institucije kulture, gde smo prisustvovali tribini posvećenoj pedesetogodišnjici od održavanja Woostock Music & Art Festivala, na koji su se osvrnuli voditeljka Radija Užice Ana Milošević sa gostima. Usledila je i projekcija filma Woodstock i sa tom je okončano to prvo, uvodno fest veče.Sledeće ono, dakle 25. oktobra je donelo nastupe četiri sastava, pa, ukoliko bih krenuo ustaljenim redosledom u predstavljanju stejdž aktera,  prvi su krenuli članovi užičkog  hardrock sastava PULS HERCA (Nikola Beliša za bubnjevima, Nikola Tucović vokal i bas gitara, Andrija Božović na ritam gitari i Andrija Džemović na solo gitari) koji se predstavio kako autorskim opusom tako i skinutim stvarima (Baj baj jedina/Pomozi mi/Ne budi me/Rock Boom i Kurva a od skinutih čuli smo Child In Time, Svečane bele košulje itd. Jedna sasvim pristojna svirka, uz ono, nadam se da neće tako brzo nestati sa scene. Potom smo čuli, sada već legendarnu užičku psihodeličnu rokenrol grupu THE HIGHLANDERS koja je je nastupila u nepromenjenom onom, Jerry Ricks izdanju (Šomiboj, Mat, Buco i Ilija) a čuli smo Get On Top/Woke Up This Morning/Whipping Post/Every Gonna Be Allright/Light Up Or Leave Me Alone/ Going Up The Country/Nuntacket Sleighride itd.  Hajlenders je sastav iz grupacije onih koji  ne mogu pružiti lošu partiju, tako je bilo i ovom prilikom, a što samo učvršćuje u uverenju onom, da pozivi za gostovanja sa svih strana (i ne samo po Srbiji) imaju uporište u tim, odličnim i nezaboravnim nastupima. Ako je grupa Hajlenders dežurna rock star, koja ne može podbaciti, gosti iz U.S.A., BERNARD ALLISON GROUP se takodje mogu svrstati u istu grupaciju, pa tako , ako je nekada i bio u senci svoga mnogo poznatijeg oca Luthera ( pokojnog) , sada to zasigurno nije. Čuli smo Stanky Issues/Night Train/Love Was Meant To Be/Woodoo Child/Love Down and Dirty itd. Naravno, maksmalna poseta nije izostala, te su Užičani ovacijama pozdravili nastup Allisona i grupe. Tako da je uz Stena Skibija, Karvina Džounsa, Big Brader end Holding Kompani i Džeferson Erplejln užička  rock istorija bogatija za još jednu zvezdu na lokalnom In Wires stegu, i ta je isključivo njihova, ini gradovi u Srbiji se ne mogu pohvaliti sa toliko tih. Mladenovčani, grupa  COTTON PICKERS, trio inače, su se predstavili stvarima Every Day/Alone/Slaughter House Blues/Love/Boogie Man/Rich Man Blues ali i prepoznatljivom onom Hoocie Coochie Man itd. Opasan jedan trio, opasna svirka, što bi rekli, slušao sam ih i ranije, uvek pružaju svoj maksimum, tako je bilo i u Užicu, pa, ukoliko ne usledi neki , za njih negativan sled okolnosti, širi auditorijum će tek čuti za nih, pomračiće slavu inim, izlobiranim bluz sastavima. Završne večeri smo takodje čuli nekoliko sastava, no, uvdni deo je pripao kantautoru Branislavu Djokanoviću Banetu Karakondžuli koji je izveo set autorskih  Porobi zver/Rane/Tudjinom/Livade i Lopatam. Djokanović je više godina svirao u beogradskim (Štraft …) i pančevačkim  (odakle i dolazi) grupama, a od minule, 2018. godine je u solo vodama. Legendarni Maretov Di Luna Bluz Bend (Blagoja Nedeljković za bubnjevima, Nikola Marković, Maretov sin na bas gitari, Slobodan Negić solo gitara i vokal, a Aleksandar Don Djovani Vujičić i Mare su sa još dve gitare old spice majstori. Čuli smo Ain’t Got You/Leave My Girl Alone/Caledonia/Broke and Hungry/Sweet Home Chicago/Hoochie Coochie Man itd. Dragan Marković Mare Di Luna je u julu tekuće obeležio svojih četrdeset godina u bluzu i trideset godina svoga Di Luna Bluz Benda. Prevedeno na s/h , priznanje je izostalo jer, nema kompetentnih koji bi mogli oceniti značaj i delo njegovo, tako da smo mi koji ga volimo i slušamo decenijama jedino mu priznanje! Zatim su na stejdžu kluba u GKCu članovi slovenačke grupe VACKY BLUES PROFESSORS – PRISMOJENI PROFESORJI BLUZA – PRŽENI PROFESORI BLUZA, formirani 2008. godine a članovi aktuelnog sastava su Zlatko Djogić za bubnjevima, Julijan Erić na gitari, Alez Uhan za kilavijaturama te Miha Ribarić na bas gitari. Odsvirali su sopstvene, one, Framed Love/Take It Easy/Kitchen Girl/Easy For You/ ali i Hendriksove Hear My Train Comin’ te Woodoo Child. Njihovo vidjenje bluza ali i psihodelije, rekao bih, je, stvarno posebno,  za prisutne je to dugo očekivan ugodjaj, nekako sve vreme drže pažnju, a što samo govori o kakvim se zapravo vrsnim instrumentalistima radi. Podatak da su uspešno nastupali po klubovima  širom U.S.A., sasvim govori i ide u prilog ovoj priči o profesorjima. Ovogodišnji In Wires je okončan nastupom kragujevačkog više hardrock sastava RUMBLE, koji je nastupio u sastavu Lazar Avdić za bubnjevima, Bojan Vukomanović na bas gitari, vokalna solistkinja je Kristina Simović a na gitari je Djordje Slavković. Svirali su već po klubovima I bajk skupovima a predstavili su se opusom skinutih onih poput Sharp Dressed Man/Let There Be Rock/Rebell Yell/Little Devil itd. Rade na prvom autorskom albumu, baziranom na muzici svojih idola te će uskoro u studio na realizaciju istog. Na koncu, sve pohvale  na besprekornoj  organizaciji idu naravno na adresu Udruženja Vox Experience i Gradskog kulturnog centra .

28.10.2019.