KRUPANJSKA ROCK PRIČA

AUTOR TEKSTA –     ŽIVKO  IVKOVIĆ

Krupanj je iz grupacije onih malih gradova u SFRJ sa istovetnom šemom, koja je podrazumevala ta večernja sastajališta mladih, i kao po nekom ključu, takva su naravno mlečni restorani, poslastičarnice, bioskop i prostori gde su nastupali ondašnji VISovi. Naravno, sve uz nezaobilazni korzo. U centru Radjevine je i startovala prva rock grupa ili VIS, preciznije, tu imamo Albatrose (Zoran Kostić sa njegovom ekipom), a radi se o 1967. godini.
VIS Albatrosi je repertoar zasnivao na skinutim, tada aktuelnim svetskim hitovima, a koncert – igranke su održavane u popularnim sastajalištima mladih. Radijska emisija Veče uz radio, voditelja Nikole Karaklajića na talasima Prvog programa Radija Beograd se uz Džuboks Magazin smatrala za obavezujuću rokenrol lektiru ili štivo za generaciju koja je stasavala. Naravno, mnogo više podataka imamo za dekadu sedamdesetih a u pomenutoj se javlja grupa Lou, možda i najznačajnija (uz grupu Tinus) sa scene u ovom gradu. Grupu su činili Danilo Radosavljević Lou za bubnjevima, Milan Gajić gitarist i vokalni solist, Miroslav Miško Milutinović takodje gitarist i vokalni solist te Goran Nedeljković Rajan na bas gitari. Kao godinu formiranja uzimaju 1977. a vežbali su u prostoru ‘Starog bioskopa’, gde su uredno i nastupali uz one, svirke u holu Gimnazije Krupanj. Po Rajanovoj priči, su, kompletnu opremu prenosili u onim, gradjevinskim kolicima do zgrade gimnazije, tu je postavljali, povezivali i podešavali zvuk, da bi po okončanju nastupa ponovo opremu kolicima vraćali u prostor već pomenutog zdanja u kom se nalazio bioskop. Podatak vredan iznošenja je svakako onaj koji se odnosi na preteču ove grupe, pod istim nazivom, ali u potpuno drugačijem sastavu koji je predvodio Goran Bosanac gitarist i vokalni solist, a pored njega u grupi su i Predrag Zeljić na gitari, Zoran Radovanović na bas gitari a za bubnjevima Danilo Radosavljević Lou. Ona novija postava grupe Lou je repertoar zasnivala uglavnom na skinutim stvarima domaćih grupa (Teška industrija, Yu Grupa, Bijelo dugme, Parni valjak itd), a od ino, onih, uglavnom popularne numere grupa Creedence Clearwater Revival i Mungo Jerry. Svirali su i u obližnjoj ustaničkoj Beloj Crkvi (’78. ‘79. i ‘80.), uvek 7. Jula na Dan ustanka naroda Srbije, uz obavezan revolucionarni set. Grupa Lou je svirala i na radnoj akciji ‘Beograd 1979’. Kažu, preko dana su vredno radili da bi uveče svirali i nikada se nisu požalili na umor, mladost je jedna, kakva god da je, ostala su ta stara dobra vremena. Njihove svirke u samom gradu su, kao po pravilu nekom, bile izuzetno posećene, te je, tako, cifra od dve stotine prisutnih uzimana za donju granicu, a neretko se u prostorima održavanja nastupa nalazilo i preko tri stotine mladih. Okolnosti su dovele do raspada grupe 1981. godine. Imamo potom i izuzetno zanimljivu priču o grupi Tinus, koja se javlja 1982. godine.
Po Rajanu, bilo je dogovoreno da grupu nazovu Teens. Ne seća se ko je predložio Tinus, tek taj naziv je ostao. Ovaj sastav je repertoar bazirao isključivo na sopstvenim stvarima, koje je pisao Goran Nedeljković Rajan, gitarist, a pored njega članovi ovog su bili i Šandor Ižak za bubnjevima, Zlaja Alimanović na bas gitari te kao vokalni solist, zatim Milan Kitanović za klavijaturama, s tim što je Ižaka za bubnjevima nakon izvesnog vremena zamenio Milutin Stajčić. Članovi grupe su svirali na kvalitetnim Marshal pojačalima tako da se odličan zvuk ovog sastava nikada nije dovodio u pitanje. Stvari koje je Rajan pisao (Pobedi ljubav i sebe samu, Alma, Odlazak ratnika itd) su u klasik rock maniru i to je dobro, mada su veoma cenili grupu Atomsko sklonište, te se prizvuk njihov da naslutiti u pojedinim deonicama. Goran Rajan je i veliki zaljubljenik u gitare, poseduje blizu osamdeset raznih modela, što akustičnih što električnih. Omiljena mu je rs Ibanez 135 iz 1983. godine. Kaže, medju izloženim nedostaje Fender iz 1979. a tu je poklonio sinu. Članovi grupe Tinus su 1983. pregovarali sa vlasnikom studija Druga maca, Encom Lesićem, vezano za snimanje albuma koji bi sadržao isključivo njihove numere, ali, do neke ozbiljnije saradnje niije došlo, sve iz razloga nesporazuma medju članovima ove, što ih je koštalo ostajanja bez snimljenog nosača zvuka koji bi danas bezgranično vredeo. Detalj koji zavredjuje neizostavno iznošenje je svakako onaj da su članovima ove grupe, njihovi vršnjaci i poštovaoci naravno, nudili tekstove koje su pisali, tako da je manji broj tih uklopljen u kreativni Tinus opus. Vezano za noviji period, istaći ću da se u gradu tokom letnjih meseci (juli i avgust) održava manifestacija pod nazivom ‘Kulturno leto’, na kojoj svake godine imamo nastupe eminentnih domaćih rock grupa poput Kerbera, InVAzije, Riblje čorbe, Galije itd. Na kraju, istaći ću, da, moju ovu, KRUPANJSKU ROCK STORIJU, nikako ne treba posmatrati kao zaokruženu, celovitu jednu, nego samo kao polazni osnov za, nadam se, neke buduće sukcesore koji će se javiti u vremenu ispred i svojim saznanjima umnogome je proširiti, te tako, jednu malu gradsku sredinu poput ove prezentovati na preko potreban onaj, objektivan i sasvim zaslužen način, jer, značaj urbanih rokenrol scena u manjim gradskim sredinama se minimizira ili zaobilazi, mada su dešavanja u tim jednaka ili istovetna onim u velikim centrima, naravno u znatno manjem obimu.