Zoran Ilić: Pajacov osmeh

1.

Prethodne noći je tresnuo zemljotres, i zemlju Srbiju prodrmao uzduž i popreko. Tako da je i Pajaca probudio iz sna. Sedi on na krevetu i razmišlja… U stvari, ne razmišlja već samo sedi. Ko bi i o čemu razmišljao kada tresne zemljotres, tako da ni Pajaco nije izuzetak.
A onda je trebalo ponovo otići na spavanje jer zemljotres je nešto prolazno, a ne stalno, konstantno…
Konstantne su neke druge stvari, a ne zemljotresi.

2. (Ako me šutneš…)
– Ako me šutneš, nešto ćeš dobiti – kao da kaže Lopta.
– Da, ali šta? – pita je Pajaco. – Šta ću dobiti? Reci mi, odgovori mi…
Međutim Lopte ne govore. To se samo Pajacu pričinjava da mu je Lopta postavila pitanje, da ga provocira, nešto mu obećava…

3.

Kada Pajaco izlista svoje fotografije na Guglu, uporno ga proganja školska drugarica iz gimnazijskih dana. Sedi pored njega u svojoj crveno-crnoj haljini zatvorenih očiju, i sa rukama obavijenim oko kolena.
– Ma, davno je to bilo… Šta se tu nas dvoje petljamo po Internetu?! Nije nam tu mesto već negde drugde…
Međutim Pajacove reči ne dopiru do njegove školske drugarice. Već ostaju u vazduhu, u prostoru…
– Suvišan sam i samom sebi, a kamo li… – i dalje on metaniše.

4. (Crvena haljina)
Nije samo bivša Pajacova školska drugarica u crvenoj haljini. U crvenoj haljini je i beogradska TV-voditeljka Dragana X.
I ona voli da nosi, a i lepo joj stoje, crvene haljine. I njeno telo kao da se raduje jednoj takvoj haljini.
Pa, i Pajacove oči iskazuju radost kada se susretnu sa fotografijom Dragane X.

5.

Beogradska TV-voditeljka Dragana X u jednom intervjuu kaže da lepota mora da se neguje.
– Čemu to?! – pita je Pajaco.
I nastavja:
– Noć je ušla u nas, i naše misli su prazne…
Ali tela nam nisu prazna: puna su ručkova, večera… I svega ostaloga.