Zoran Ilić: Kotrljanje Bertolta Brehta

(Uvod)

Pre godinu-dve, možda čak i tri, Pajaco je na svom blogu pisao o najpoznatijoj kubanskoj blogerki Joani Martinez. Što bi se reklo, iz njegovog je domena: koleginica-blogerka.
U jučerašnjoj „Politici“, opet ona, Kuba i Generacija ipsilon, ali tema je nova: “Kuba i automobili”.
Ukratko: blogerka Joani Sančes je zaradila izvesnu sumu novca od prljavog ali demokratski nastorojenog Zapada, pa bi htela da kupi automobil. Makar to bio i najobičniji „moskvič“. Međutim problem je što ona ne spada u odabrane. A odabrani u Kubi su – revolucionarna elita. Tako da je za razliku od srpskog blogera, Kubanka ljubiteljka kapitalizma, dok komunizam prezire. On joj se gadi.
„Imati svoj moskvič ili ladu to na Kubi znači da si u svakom trenutku ostao lojalan“, piše g-đica Sančes na svom blogu.
Beogradski bloger Pajaco potpuno razume Joani Sančes, međutim ne zna, niti može da zna, da li ona njega razume?!
Možda u tome može da mu pomogne Neko? Da u razgovoru sa njim Pajaco iskristališe svoje stavove i razreši nedoumice?

1.

Neko:
– I blogeri su ljudi.
Pajaco:
– Jesu, mada naučno nije dokazano.

2.

Neko:
– Pored Generacije Y čiji je predvodnik i rodonačelnik kubanska blogerka Joani Sančes, postoji i Generacija Z.
Pajaco:
– Ko su oni?!
Neko:
– Oni su budući stručnjaci za klimatske promjene i kirurzi za pamćenje. Djecu rođenu između 1995. i 2009. godine zovu Generacija Z, i ona čine osamnaest posto svjetske populacije a za dva desetljeća voditi će ovaj svijet.
Pajaco:
– Dakle, Generacija Z su deca?
Neko:
– Tako je! Radi se o deci. Običnoj deci koja se igraju ispred tvoje zgrade, odlaze u vrtiće, osnovne škole…
To su deca koju srećemo svaki dan, i jedva ih primećujemo…

3.

Neko:
– Ono što naučno nije dokazano je tek najobičnija hipoteza, i ništa više!
Pajaco:
– Ništa više, ali i ništa manje, dragi moj Neko!
Neko:
– Donedavno je čuvena hipoteza bila Velika Fermaova teorema. Vekovima je dokazivanje ove teoreme mučilo matematičare.
Pajaco:
– Više ih ne muči?
Neko:
– Ne. Krajem dvadesetog veka Endru Vajls je pronašao dokaz.

4.

Pajaco:
– Endru Vajls: baš me ne zanima taj tip.
Neko:
– Ni mene. A i ružan je.
Pajaco:
– On je ipak 1995. godine postao slavan dokazavši Veliku Fermaovu teoremu.
Neko:
– Pored toga što je postao slavan, Endru Džon Vajls je zaradio i šezdeset hiljada dolara tako da se bavljenje naukom ponekad i isplati.

5.

Neko:
– Za nagradu koju je dobio nelepi britanski matematičar može da zahvali nemačkom industrijalcu Paulu Volfskeru.
Pajaco:
I industrijalci ponekad znaju da budu plemeniti. Nisu baš uvek bezdušni. Nažalost njihova plemenitost i dobrota se otkriju tek posle njihove smrti.

6.

Neko:
– I Oskar Šindler je bio nemački industrijalac.
Pajaco:
– Koliko znam on nije bio ljubitelj nauke kao pomenuti Paul Volfsker, ali je tokom Drugog svetskog rata spašavao Jevreje. Čak je poznat i tačan broj spašenih Jevreja: hiljadu i dvesta.
Neko:
– Snimljen je i igrani film „Šindlerova lista“. Naravno u Holivudu, a gde bi drugde?!

7.

Pajaco:
– Opet nas čeka virtuelni put do Holivuda?
Neko:
– Možda da, a možda i ne. Zato krenimo prvo do Krakova!
Pajaco:
– Možemo. Ionako je Krakov Beogradu znatno bliži od Holivuda, a ono što ne volim jesu duga i zamorna putovanja.
Neko:
– Izgleda da je i Oskar Šindler slično rezonovao. I on je krenuo u Krakov, a ne u mnogo udaljeniji Holivid.
On se odmah po nacističkom osvajanju Poljske seli u Krakov kako bi pokušao da iskoristi novonastalu situaciju i obogati se. Tako razmišljaju industrijalci.
Pajaco:
– U tome mu je, naravno, neophodna pomoć Jevreja.
Neko:
– Da, i tako dolazimo do Mječeslava Pempera zvanog Mitek.

8.

Pajaco:
– Lista sa hiljadu I dve stotine jevrejskih umena se samo zove Šindlerova dok je njen pravi sastavljač Mitek.
Neko:
– Mitek koji je doživeo duboku starost.
Pajaco:
– Život koji je započeo u poljskom gradu Krakovu Mitek je okončao u bavarskom gradiću Augzburgu 2011. godine
Neko:
– U njegovu čast gradske vlasti su proglasile dan žalosti, i nacionalnu zastavu spustili na pola koplja.

9.

Pajaco:
– Neko, krenuli smo iz Krakova, i srećno stigli u Augzburg. Međutim Holivud je još uvek daleko. Sa one strane Atlantskog okeana.
Neko:
– Holivud je daleko dok je Augzburg blizu. Augzburg je grad Mitekove smrti, ali istovremeno i grad u kome je Bertolt Breht rođen.

10.

Pajaco:
– Pa, zakotrljajmo, onda, Bertolta Brehta!
Neko:
– Zakotrljamo ga! On je rođen u buržoaskoj porodici. Studirao je filozofiju i medicinu.
Pajaco:
– Godina 1924. Breht se pridružuje Nemačkom teatru u Berlinu.
Neko:
– Nadam se da iz Augzburga nećemo produžiti za Berlin?
Pajaco:
– I ja se nadam. Umoran sam od svih tih putovanja po nemačkim i poljskim gradovima.

11.

Neko:
– Bertolt Breht se u Berlinu i oženio glumicom Helenom Vajgl.
Pajaco:
– U Berlinu je postao i marksista.
Neko:
– On postaje marksista, a Nemačka klizi u nacizam.
Pajaco:
– Dakle, čeka ga putovanje, napuštanje Nemačke… Ali gde?!
Neko:
– Tamo gde je i Holivud. U Kaliforniju.

12.

Pajaco:
– Slično kao i u Hitlerovoj Nemačkoj, ni u SAD-u marksisti nisu preterano popularni.
Neko:
– Novo putovanje za Brehta i za nas?
Pajaco:
– Za Brehta je to putovanje započelo 1947. godine, i trebalo mu je dve godine da stigne u Berlin. U grad koji je njegova sudbina…
Neko:
– I naša, izgleda.

13.

Pajaco:
– Smrt je sve bliža… Bar za Brehta.
Neko:
– Godina je 1956. Za nas dvojicu nepoznato, nedoživljeno vreme.
Pajaco:
– Četrnaestog avgusta pomenute godine Bertolt Breht umire od infarkta.
Neko:
Umire, nestaje sa ovoga sveta.. Ali pre svog konačnog odlaska stvara politički teatar.

14.

Neko:
– Svoje pozorišne predstave Breht je opisivao kao „kolektivne političke sastanke“.
Pajaco:
– Zanimljivo je to naše kotrljanje Brehta. Nešto se da naučiti.
Neko:
– Ako bih mogao da poentiram na kraju onda bih rekao: Breht je naš savremenik, i njegov uticaj je vidljiv u filmovima Larsa fon Trira, Rajnera Vernera Fasbindera i Žan-Lika Godara. Navedeni režiseri su u svojim filmovima koristili Brehtovu teoriju distanciranja.

(odlomak romana u rukopisu KOTRLJANJE BERTOLTA BREHTA)