Zdenka Feđver: DUNSFLAŠE
U tegle od pet litara spremala se barena paprika – seme se nije vadilo – sa čenovima belog luka. Spremala se i paprika punjena rendanim kupusom i mlevenim biberom, a…
Film, muzika, izložbe... Književnost, pozorište...
U tegle od pet litara spremala se barena paprika – seme se nije vadilo – sa čenovima belog luka. Spremala se i paprika punjena rendanim kupusom i mlevenim biberom, a…
1. I’m so alone, kao da kaže nepoznata devojka na fotografiji. Ali, ne kaže. Ona samo ćuti, kulira, i čeka da se na semaforu upali zeleno, pa da krene tamo…
Sede za stolom na osunčanoj terasi. Iako sunce greje, oboje su obavijeni teškim džemperima i imaju polulitarske šolje čaja uz sebe. Ona lista časopis, a on proverava mail na labtopu.…
Ljudi trpaju u svoje mešine sve što su u stanju da sakupe, naberu ili iskopaju, zakolju ili oderu; sve što gmiže, pliva ili leti (Bogatija klasa zamera, naravno, domaćim crvima,…
(Reč na svečanoj dodeli nagrade “Priznanje Krleža“) Dragi prijatelji, zahvaljujem se na priznanju koje nosi ime najvećeg hrvatskog književnika i jednog od književnih velikana na ovim južnoslovenskim prostorima koji su…
Sparina u maju ošamutila je grad. Nad pločnicima je lebdela aura leta, između senovitih kestenova siluete prolaznika su se rasplinjavale na jari. U hladu bašte i u novokomponovanim kafićima oko…
EARLY THIS MORNING WHEN YOU KNOCKED UPON MY DOOR (and I said hello satan i belive it’s time to go) Živko Ivković – Kulturni centar Šabac, 2010. Šabac Koliko je…
To da starim pouzdano znam, pričam sve češće o bolesti, zdravoj ishrani. Čak sam i cigare ostavila, i šetam svaku noć, ne večeram, jedem voće. Brutalno mijenjam navike u skladu…
Maksimilijan Volf, Maks jednostavnije, bio je ponešto zbunjen liječnikovim riječima. – Ne, ne smijete nikako odgađati odmor. Potpuno ste iscrpljeni fizički, no psiha vam je još u gorem stanju. Vaši…
„Ko ne zna, a ne zna da ne zna,opasan je – izbegavajte ga. Ko ne zna,a zna da ne zna, dete je, naučite ga. Ko zna,a ne zna da zna,spava-probudite…
BELOM BARKOM U NEPOVRAT U belini bolničke postelje jedva da se i nazirao. U poludremežu nametnutom lekovima, na putu do sna gde mu je pribežište i spas od nesnosnih bolova…
Tog kobnog jutra…Zašto odmah pišem „kobnog“ i otkrivam barem pedeset posto priče? Nema veze…Moto mojeg pisanja je: „Ništa ne brisati! Pogotovo početak!“ Sve je važno! Ili: nemaš ti pojma brajko…