Jagoda Kljaić: SINOĆ, BEZ JUČER
Vratila sam se jučer. Ne, vratila sam se sinoć. Namjerno. Napravila sam razmak kako bi se u njemu nešto izgubilo, ponor-provaliju u koju bi štogod ispalo, odkrhnulo se i odletjelo…
Biljana Vićentijević: ŠANSA
Svetlana mi se oduvek sviđa. Znam je iz srednje škole. Stariji sam godinu dana. Živimo u istoj ulici. Često izlazimo, ali kao drugari. Završio sam poslovni fakultet u svom mestu,…
Miroslav Pelikan: SJEKAČ MAGLE
Obično oko šest sati izjutra,ali nikada u sasvim isto vrijeme,izlazio je iz male kuće.Sasvim polako zatvarao je vrata,tiho.Zastao bi za trenutak,kao da je nešto zaboravio,okrenuo se i pošao do vrtnog…
Stevan Šarčević: DANIČINA LJUBAV
Danica ništa nije znala o svetu van sigurnog okruženja nekolicine okolnih zdanja, iako nije tu bila rođena. Mama joj je pričala da ju je rodila sred razorene civilizacije, negde u…
Milan MAĐAREV: BIOSKOP
Filmove najviše volim da gledam sam. Kada sam u bioskopu sa nekim drugarom ili sa devojkom, uvek me neko ometa i smanjuje mi uživanje u gledanju filma. Kako izbeći nepotrebni…
Sande Dodevski: VELIKA RIBA
U trenucima u kojima je predvečerje najljepše, sneno otvaram prozor i pogledom tražim kameniti rt obale koja zadire u more, a tada se pali i svjetionik! Njegovi bijeli bljeskovi mjere…
Veselin Gaga Novaković: Ljubav jednog čudaka
1. Zapalila si cigaretu i stavila naočare, tada se aprilsko sunce oslikavalo na okviru tvojih crnih „Prada“ naočara. Nisi bila nasmijana kao što to obično jesi. Vidjelo se po crtama…
Danijela Milosavljević: AKT
Zraci jutarnjeg sunca su se probijali kroz šalukatre, a vetrić se poigravao laganom zavesom na balkonskim vratima, unoseći u sobu svež dah kasnog proleća. Polako se budila svesna blagog i…
ESEJ O MOMI DIMIĆU: BEOGRAD BILO GDE I BILO KAD
Na upravo završenom Drugom međunarodnom konkursu POŠTO BEOGRAD posvećenom Momi Dimiću, prvu nagradu za esej BEOGRAD BILO GDE I BILO KAD, posvećen poznatome književniku, dobila je književnica Ljiljana Pantelić Novaković.…
Čedomir Janičić: TEJLOR (priča o nula pogodaka)
0. Okupljanje rodbine, debris, posle strašnog životnog rata. Mnogih nema, mnogi jedva mrdaju, ostali sede i ćute, nemaju, čini se, nikakvog teksta… A i šta da se kaže. Ovde su…
Zdenka Feđver: SPOMENAR
Kada imaš pet godina i kada preseliš u drugi grad, seoba te uopšte ne boli, potpuno ti je svejedno, važno je da si sa mamom i tatom. Puno sećanja na…
Ivana Zajić: PREKINUTO ĆUTANjE
Okačivši uramljenu sliku o zid, Danica siđe sa omanje stolice i, sednuvši u fotelju ispred televizora, duboko uzdahnu. Nije stigla čestito ni da se prepusti razmišljanjima, a kamoli da utone…