Zdenka Feđver: KORMILARKA
Ako mi boleštine ne dođu glave, Jugoslav sigurno hoće. Čim je u Splitu bacio sidro i kao mornarički oficir otišao u penziju, odlučio je da se vrati u rodni Sombor.…
Miroslav Pelikan: Kutija za cipele
Doista, ne znam kako su me nagovorili da kupim kuću ili kako su je točnije opisivali kuću za odmor u zapuštenom ali još uvijek, u kakvom takvom stanju, u trećem…
Anđelko Zablaćanski: IZA LINIJE
Zna da je noćas došao umoran, da se spustio u postelju obučen i prljav i da je spavao jedva jedan sat kad ga je probudio strašan ženski vrisak. Seća se,…
LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ: MALA PRIČA, NIKAD MANJA
Ma, prestanite da nam oduzimate! Moćnici sveta, ne otimajte nam više. Dosta je. Zaustavite se, već,.. Najpre ste počeli po malo, sa svakog kraja zemlje. Države, hej! Pa nije to…
Vladimir Radić: Vreme je
Dva radnika u izbledelim plavim majicama bez rukava pobola su drvene kočiće, na označeno mesto. Zemlja je bila meka i rastresita, tako da su kočići lako ukliznali duboko u tlo.…
Ranko V. Zomarić: PREDSEDNIČKI “DŽEKI”
U jednoj zemlji bio jedan predsednik i imao džukca. Oblačio ga je kao čoveka,tako i hranio, vozio ga kolima po zemlji, šetao po crvenim tepisima. Jednoga dana predsednik ulovi kapitalca.…
VELIBOR MIHIĆ: I JA SAM TI LJUBIO KOLENA UOBRAŽAVAJUĆI DA SI TI HANA A JA DAVIČO
Ne, nemojte mi samo to ne Vaše mišljenje me uopšte Drugim rečima ako zanemarim pretpostavku da ste na kraju nakraj srca vi očigledno imate Sve te ribizle i zavese od…
Veljko Bosnić: LAGANA PJESMA ZA NOĆ
KRATKI REZOVI Kljiga druga Cjelu noć kiša je bespekorno lila kao iz „kabla“, sva moguća voda je kinula i jurnula ovim prevojom i ivicom mog kreveta koji smješno visi na…
Aleksandar Ćuković: Supa iz kesice
Knjige koje nije imala kome pokloniti odsutno su i u ritmu pucketale prstima po snuždenom stolu. Govor koji nije imao ko da čuje, zamišljeno je i blijedo zurio u niski…
Vladimir Radić: Trinaest vrata
„Čas se završio?“ upita Saša. „Završio se, nema više!“ reče Erika veselo, na kapiji, u prolazu. Zamahuje crnim koferčićem s violinom. Ćao, idem.“ „Dobro onda, ćao.“ Erika odskakuta niz ulicu…
Mirko Škiljević: LAKŠE SE DIŠE
Incident se dogodio tačno u podne, središnjeg dana radne nedelje, petnestog dana tekućeg meseca. Veoma čudna koincidencija ali tu se ništa ne da dodati ili oduzeti. Akotije Pušić je sedeo…
VELIBOR MIHIĆ: RAZVOD
Sve se završilo u ciglom trenu, munjevito! Posle Borke, ja sam pristupio stolu da „stavim“ svoj „promašen“ potpis. Nekad sam potpisao da hoću s njom, a sad da neću! Isti…