Sande Dodevski: METODIJEV VAGON
Maleni voz. Putnički. Zapravo, i putnički i teretni, jer pored četiri putnička ima i dva teretna vagona koja su prikačena odmah uz lokomotivu. Voz dvaput dnevno prolazi prugom pored rijeke…
Alisa Salopek: KADA TO PRESTAJE DETINJSTVO?!
„Care, Care Pacare, kol’ko ima sati?“, a „Car“ odgovara: „dva mravlja“, ili „dva konjska“… I svi smo znali koliki su „mravlji” a koliki „konjski” ili čiji već po „Carevoj“ naredbi…
Vesna Disić: SIR ili NIŠTA!
treća priča iz Zbirke »Bekstvo iz Šošenka« Moj kolega Edvard je svakako divan čovek. Eto, već godinama radimo u našoj Filijali naše Institucije na rešavanju Naših društvenih problema. Rešavamo ih…
Stevan Šarčević: LEGENDA O KRALJICI
Preko sedam mora i sedam gora, u kraljevstvu dalekom beše gradić Burum Durum u kojem je princeza Bilja kopnila, jer ju je teška bolest morila. Otac kralj Kotroman, po dobroti…
Zoran Škiljević: Albahari
Nedelja veče. Taman da sednem za komp da zabeležim jednu važnu misao koju sam upravo bio formulisao kako treba i sa kojom sam baš bio zadovoljan, a koja mi se…
David KECMAN DAKO: GRANICA VIDA
Vodom opkoljen sa svih strana, kao do onog časa kad uz nesnosan bol u zaslepljujuću svetlost bejah izbačen. I tek što što ispisah prvih nekoliko reči, telom jeza: – Ovo…
Veselin Gaga Novaković: ČOVJEK KOJI PRAVI KAMENJE
“Samo nitkovi znaju šta je poezija” Branko Miljković Ja nisam kapitalista, komunista, demokrata, vjernik, anarhista, monarhista, feudalista a samim tim ne mogu biti pjesnik, pisac, slikar, umjetnik, filozof, sociolog, teolog……
Vesna Disić: EDUARDOV SAN
Druga priča iz Zbirke »Bekstvo iz Šošeka« Da, imao je Eduardo divne snove. U njima je leteo na nebeskim lađama, dok ga je Sunce obasjavalo, bacajući na zemlju pregršti belih…
Vlado Gašperov: Nezgoda
Dok je kuhao kavu, u mislima je zacrtavao rutu kojom će ovog jutra trčati. Jutro je bilo sunčano i toplo i obećavalo je topao prepun sunca proljetni dan, ali nije…
Stevan Šarčević: DAŽD
– Ma vilinske su to rabote, kad ti kažem, Vukota, – prozbori tiho Tiomil osvrćući se nervozno po opustelom seocetu. Njegov saputnik ga prezrivo odmeri, pa reče : – Tebi…
Zoran Škiljević: Brišući let
Ja imam nade za ovaj grad. Ja imam veliku nadu… – pevao je znamo već ko, i mi skupa s njim poneseni lepotom stihova. Kad nema ničeg opipljivijeg, dakako dobrodošla…
Ivana Zajić: PLETENICA
Na brzinu sam obrisala suze kad sam začula majčine korake dok se stepenicama približavala mojoj sobi. Odgovorila sam joj, pre nego što je ušla, da ću brzo sići na ručak,…