Zoran Antonijević: Deda Mraz koji je skrenuo sa staze
Noć se jedva povukla. Kao da se borila da potraje duže i još više skrati i onako kratak zimski dan. Jato vrana nečujno je proletelo. Nalik detetu koje uplakano trči…
Jasmina Hanjalić: MAJČINA SEHARA
NAGRADA „DR. ESO SADIKOVIĆ“ – PRIJEDOR 2019. Izrezbarena sehara moje majke uzdiše u kutu spavaće sobe! U njoj ruho požutjelo decenijskim stajanjem: vezeni stolnjaci, heklanje, tkane marame, jastučnice i čaršavi.…
Danijela Milosavljević: VRESIŠTE
Ostavivši okrilje šume za sobom, zastala je zadivljena pogledom. Ljubičasta boja prelivala se svuda unaokolo. Nije bilo jasno da li je to bio odraz boje devojčinih očiju ili se vresište…
Miloš Petronijević: LJUDI HODAJU
Ljudi hodaju. Idu nekuda, od negde. Zaokupljeni smo samima sobom, sopstvenim brigama i htenjima, i obično smo slepi za druge. Još mrdam. Gledam. Ljude, izloge, trotoare, parkove. Svetlost međ granama…
Давид КЕЦМАН ДАКО ИЗРОН* / Кад трајношћу бива бескрајно све /
ПЕТРОГРАДСКА БЕЛА НОЋ На размеђу свих студени, под шибом вртложника балтичких струја, несном затечен. Где год да кренем, у било шта да погледам, простором овим где сам ћутњом, са свих…
Mirko Škiljević: SUSRET
Nakon bezbroj međusobnih mimoilaženja, konačno, u trenutku nadolazeće jasnoće, sreli su se „Neko i Nešto“ i „Niko i Ništa“– Kako si proveo sve ovo vreme? – upita „Niko i Ništa“…
TVORNICA GLAZBE (PRIČE IZ DUBRAVE) KNJIGA DRUGA (1970 – 1989)
SINIŠA ŠKARICA CROATIA RECORDS, ZAGREB – 2019. TEKST – Živko Ivković Evo i dugo očekivane Tvornice glazbe 2, autora Siniše Škarice, a, ono, dugo očekivane, jer sam je zbilja sa…
Čedomir Janičić: Mračni vitez
Hajdemo nešto u četiri ruke! Siže: neki tip je dobio nagradu od lokalne biblioteke kao njen hiljaditi (ili sto hiljaditi, može i milioniti!) čitalac. Nagrada je primerak knjige lokalnog pisca…
Vladimir Radić: U beloj sobi
U kabinet uđe bolničar. „Dosta za danas”, reče doktor s leptir-mašnom. Na cedulju nažvrlja nekoliko reči. Kapa na lavabou u uglu sobe. „Neka mu sada daju ove”, kaže doktor. „Dve…
DANIJEL GENOV: MONIKA
„Neću da idem na tu prokletu svadbu!“, Monika je ljutito vikala, stojeći pored svoje majke, u dnevnoj sobi.“ „Ti i tata me ne možete naterati da idem na svadbu.“ Svakog…
KOSA PAKUŠEVSKIJ: TREŠNJE
Crvene, sočne, slatke, i odoleti im se ne može. Mi smo u bašti, donje dvorište kuće, imali višnje, bile su i one slatke i krupne, ali trešnje su nam stizale…
Miloš Petronijević: SAN PRAVEDNIKA
I penjah se lestvama nebesnim, a milozvučne boje pevahu u spektarima prelivajući se jedna iz druge i jedna s drugom kroz harmoniju koja obuhvataše sva suglasja te nesuglasja ne beše,…